PARKOVI I ŽIVOTNA ENERGIJA

Bio je to naizgled jedan običan prozor. Ugrađen u jednu staru gradnju u još starijem gradu, sa pogledom na  mali gradski park.  Bio je to jedan zanimljiv prozor  pred kojim su se mešali najrazličitiji ljudi sa najrazličitijim pričama, ali sa jednom zajedničkom stavkom – svi su bili deo tog parka.

Park, Novi Sad, Srbija
Pogled na park, Novi Sad, foto S.T.Graovac
Staza, park, Novo Naselje, Novi Sad, Srbija
Staza u parku, Novi Sad, foto S.T.Graovac

Svakog jutra, pa i vikendom, budili su ga ništa manje pospani radnici, koji su žurno prolazili stazicama parka u osvajanje svog parčeta hleba. Nešto kasnije, kada je već bio uveliko budan, istim onim stazicama kretala se mala vojska sa rančićima na leđima, koja je krenula u svoje radne obaveze – boravak u vrtiću, kao svoj doprinos istoj onoj borbi za isto ono parče hleba.

Ptičice su gugutale, golubovi se međusobnim sukobima borili za svoja prava, a jedna mala ptica, vredno je radila na izgradnji doma svojih potomaka.

Na uzanoj stazi, mladi pobornik zdravog života ili oblikovanja bicepsa za nadolazeće prolećno paradiranje, svojski se obračunavao sa zaleđenim spravama za vežbu.  A njih dve dok su se vraćale iz pošte, stale su malo da prozbore o povišici penzije, velikim računima i najavljenim poskupljenjima. Ptičica je zavidno napredovala u gradnji novog doma i već razmišljala o estetskim finesama.  Kako  je tog dana tata bio na odmoru, slobodnom danu ili je možda srećnik koji  samostalno kreira svoj radni dan, mlada raspričana princezica i njen straiji brat su izvedeni u šetnju i uživanje u jutarnjoj slobodi među drvećem. Oni mali pačići iz obližnjeg vrtića, čiji su se roditelji već lepo umorili, dobili su mogućnost da se dobro istrče  pred podnevnu dremku.  A onda na velikoj ledenoj livadi sreli su se njih dvoje. Ona, snežna i vrcava pudla i on, markantni ovčar. Što od straha ili uzbuđenja, ona je bila prilično bučna i histerična, a on iskustveno miran. Nakon ispoljene histerije, pristala je da se utrkuju i začikuju. Slika nalik dečjoj igri.

Taman kada je sve upućivalo da će to biti jedan tmuran zimski dan, sunce je demantovalo najavljivanu depresiju.  Toliko se razgrejalo da je otopilo sneg na klupi na koju je on kasnije seo i uz aromu duvanskog dima možda razmišljao kako nju da zaprosi.  Uzanom stazicom u susret su mu išli baka i unuk i mogao je čuti kako baka strpljvo objašnjava malom čoveku da je tobogan  hladan i mokar i da mora sačekati proleće.  Dalje usput i baka i unuk pronašli su potencijalne drugare i zajedno sa njima se zaputili do uspavanih ljuljaški. Dok su neki roditelji već bili podrška u rešavanju domaćih zadataka, drugi su se tek tada užurbano sa hlebom u ruci kretali u pravcu svojih mališana.

A onda, kako to zimi biva, ubrzo je i mrak pao. Pod svetlima kandilabera, on joj je govorio stihove Balaševića, a ona se zbunjeno rumenila. I dok se, tamo na drugom kraju parka smirivala graja o dobijenoj utakmici, prozor je polako sumirajući utiske i slažući slike, spuštao svoje kapke i tonuo u iščekivanje još jednog dana i pogleda na park.

wp_20170110_23_25_37_pro
Park, Novi Sad, foto S.T.Graovac

Upravo ova priča o prozoru sa parkom u susedstvu, navela me je na razmišljanje o velikim gradskim parkovima u Srbiji. Znate, u Srbiji postoji veliki broj gradskih parkova koji pričaju neke svoje priče.  Neki, ističem NEKI  od najlepših gradskih parkova u Srbiji su:

GRADSKI PARK U BANJI KOVILJAČI

Smatra se da je ovo jedan od najlepših  veštačkih parkova u Srbiji koji se sa okolnom šumom prostire na 40ha.  Park je nastao početkom XX veka po uzoru na zapadno evropske parkove. U njemu se danas nalazi preko 80 različitih vrsta drveća, obilje cvetnih aranžmana i velike travnate površine. U centralnom delu parka nalazi se impresivna fontana, koja sa obližnjim predratnim vilama Dalmacija i Hercegovina, posetiocima nudi šetnju kroz istoriju.

Bukovička Banja
Gradski park, Banja Koviljača, foto http://www.haoss.org

GRADSKI PARK U VRNJAČKOJ BANJI

Temelji današnjem parku postavljeni su još krajem XIX veka. Od tada pa do današnjih dana park se proširio na zavidnu teritoriju od 60ha. Ova velika površina ispunjena je elementima francuskog i englekog stila, sa rimskom fontanom i japanskim delom vrta.  Vožnja fijakerom od Mosta ljubavi, kroz ovaj park, predstavlja pravu turističku atrakciju Vrnjačke banje. Tokom letnjih meseci, park je prava oaza svežine, dok zimi parira najlepšim svetskim romantičnim bajkama u prirodi.

Vrnjačka Banja, park, Srbija
Gradski park, Vrnjačka Banja, foto http://www.vrnjackabanjasrbija.rs

GRADSKI PARK U BUKOVIČKOJ BANJI

Ovaj park je po uređenosti i lepoti u samom vrhu gradskih parkova u Srbiji, a prostire se na teritoriji preko 22ha. Kupovina zemljišta za izgradnju ovog parka bila je davne 1849.godine, da bi prva gradnja u današnjim okvirima bila 1856. Parkom danas dominiraju staze za šetnju, mineralni izvori, skulpture izrađene u okviru međunarodnog simpozijuma „Beli venčac“, koga je UNESCO označio kao simpozijum svetskih razmera. Danas ovaj park se upoređuje sa najpoznatijim svetskim parkovima skulpture.

Bukovička Banja, Aranđelovac, park, Srbija
Gradski park, Bukovička Banja, foto http://www.banjeusrbiji.net

BEOGRADSKI PARKOVI

U samom gradu danas se nalazi registrovano oko 60 parkova. Najsadržajniji među njima je Kalemegdan, gradski park smešten u okviru beogradske tvrđave na površini od 50h.  Obilje prirodnih i kulturno-istorijskih motiva, kao i dodatnih sportsko-rekreativnih sadržaja čine ovaj park jednim od najposećenijih  parkova u Srbiji. Pionirski park se nalazi u samom centru grada kod zdanja Narodne skupštine. Topčiderski park je među najstarijim parkovima glavnog grada i nekada je predstavljao izletište srpske vlastele, da bi sapočetkom XX veka bio otvoren ostalom stanovništvu.  Površinski najveći je Košutnjak. Prostire se na 330ha gde su šume četinara i listopadnih šuma ispresecane uređenim stazama. Svojevremeno ovo je bilo lovište, da bi 1903.godine, bilo otvoreno stanovništvu. Danas je park podeljen na tri celine: Sportsko-rekreativni centar, Filmski grad i Zavod za sport i medicinu. Ovo je samo deo parkova koji Beograd može da vam ponudi.

Košutnjak, Beograd, Srbija
Košutnjak, Beograd, foto http://www.belgradetrip.com

Ništa manje vredni su i Dunavski park u Novom Sadu, Park Pećina u Valjevu, gradski park u Sokobanji, Niški Čair …

Ukoliko se nekada nađete u nekom od ovih ili sličnih gradova, predahnite u parku umesto u kafiću, biće to prijatno i kvalitetno ispunjeno vreme.

Parkovi su uvek zanimljivi, ali je činjenica da su prijatniji tokom proleća i leta. Kako biste se na vreme pripremili za šetnju u vreme sunčanih i toplih dana, postavila sam fotografije baš iz tih nadolazećih godišnjih doba, da steknete utisak šta vas čeka. Do tada, uživajte u zimskoj idili sa svog ili nekog prijateljskog prozora.

 

VEČITA INSPIRACIJA

To je bio onaj vikend kada odlučite da ostanete kući nakon naporne poslovne nedelje, gužvi u saobraćaju i nervoznih ljudi. Kako je bio septembar, a grejanje još nije počelo, brzo smo našu odluku preformulisali u vikend šetnje. Izašli smo van kuće sa idejom „destinacija gde nas noge odvedu“. Nogu pre nogu stigosmo do keja. Miholjsko leto odlučilo je da se pojavi nešto ranije, sunce se probijalo, Dunav je mirno tekao, a sa sremske strane dominirala je poznata građevina i pozivala nas „preko“.

wp_20160927_17_41_30_pro
Petrovaradinska tvrđava, foto S.T.Graovac

Suprug i ja sinhrono smo se se okrenuli ka mostu, a klinac je sa oduševljenjem prihvatio ideju za šetnju po istom.

U Sremu nas je dočekala građevina stara 290 godina. Nekadašnja administrativna zgrada, danas poznata pod nazivom Magistrat, bila je početna stanica u obilasku Petrovaradinske tvrđave. Kaldrma nas je vodila do stepeništa, a tamo 214 stepenika nas je pozivalo u avanturu viševekovnog vojnog objekta.

Stepeniste Petrovaradinske tvrđave
Stepenice Petrovaradinske tvrđave, foto S.T.Graovac

Taman kada smo mislili da klinac više neće moći, stigosmo do Ludvigove kapije. „Jee, mama, pa ovde ima „tunel“.“ Znali smo da će bez pogovora krenuti dalje.  Skupismo energiju i stigosmo do kraja … ili do početka. Eto nas na Gornjoj tvrđavi. A tamo ponosno stoji Toranj sa „pijanim“ i zbunjujućim satom. Istina vole Sremci da se šale i zbunjuju, ali ovaj fenomen je dosta stariji od sremačke šale. Satni mehanizam vodi poreklo iz XVIII veka i na tvrđavu je donet iz Alzasa u Francuskoj. Kako bi brodari koji su plovili Dunavom imali predstavu koje je doba dana, odlučeno je da velika skazaljka pokazuje sate, a mala minute. A epitet pijanog sata nosi , jer zimi kasni, a leti žuri. Zanimljivo. Zaštitni znak Petrovaradinske tvrđave i Novog Sada  krajem septembra je automatizovan, sa očuvanim originalnim delovima starim nekoliko stotina godina, a posle skoro pola veka sat ponovo i zvoni.

Sa Ludvigovog bastiona pored sata, pažnju će vam privući pogled na Bačku. Ukoliko poželite da sednete u baštu Terase tvrđave i restoran Varadinskog hotela i tu završite vaš obilazak, nećemo vam zameriti.

wp_20160814_13_38_03_pro
Pogled na Novi Sad sa sremske strane, foto S.T.Graovac

Uživajte u ambijentu 18 kandilabera i panorami Novog Sada. Mi smo nastavili dalje. Uživali smo u ateljeima najdužeg dela tvrđave – Bastiona Marije Terezije, austrijske carice, za vreme čije vladavine je završena  druga faza u izgradnji tvrđave. Laganom šetnjom popeli smo se do Leopoldovog bastiona, mesta gde je postavljen kamen temeljac 1692. godine ovom kulturno –istorijskom objektu. A pogled sa bastiona – večita inspiracija.

wp_20160814_12_40_08_pro
Pogled sa Leopoldovog bastiona, foto S.T.Graovac

Odluke, promene, nove početke mnogi su donosili baš ovde. A zašto? Procenite sami.

Od Leopolda prošetali smo pored Dvorske kapije , glavne kapije kojom autom možete stići u Gornju tvrđavu. Iznad pomenute, kapije nalazi se najviši i najznačajniji deo svakog vojnog objekta, pa tako i Petrovaradinske tvrđave. Kavalair je predstavljao poslednju zonu odbrane. Danas je ovo mesto svojevrsni vidikovac sa koga možete videti tvrđavu sa svih strana. Nakon Kavalira prošetasmo se duž nekadašnje Duge kasarne koja je nastala sredinom XVIII veka i bila glavni smeštajni objekat vojnika i oficira. Danas se u podrumima nalaze ateljei Likovnog kruga. Nastavljajući dalje došli smo do Jednostavne kasarne, koja je zanimljiva zbog svoje jednostavnosti dugih hodnika i niza prozora sa obe strane, po kojoj i nosi ime. Nekadašnja smeštajna jedinica tvrđavskog garnizona, a današnje lokacija Istorijskog arhiva Grada Novog Sada.  Upravo kada smo razmišljali o odmoru,  naleteli smo na „coffee to go“ . Malo je reći koliko smo bili srećni. Izašli smo na Paradni plac, današnji parking prostor, ispred koga se nalazi najmonumentalnija zgrada Petrovaradinske tvrđave – Topovnjača, Arsenal ili Mamulina kasarna. Objekat barokne arhitekture zauzima 7000m2 u kome se nalazi Muzej Grada Novog Sada. Ukoliko Vam prilike dozvole, preporučujemo vam da posetite ovaj muzej. Upravo na Paradnom placu najmlađi član naše male ekspedicije, dobio je svoju energiju – sladoled. Pronašli smo klupu na obližnjem Inoćentijevom bastionu sa koga se pružao pogled na 23ha Donje tvrđave i Podgrađa.

wp_20160814_13_35_06_pro
Podgrađe, foto V.Graovac

Pogled na  krovove civilnih i vojnih objekata i Samostan Svetog Jurja, odaju sliku jednog Gradića i njegovu vekovnu istoriju. Nama je samo preostalo da uživamo.  Međutim, to nam nije bilo dovoljno.

wp_20160814_12_51_17_pro
Kapija cara Karla VI, foto S.T.Graovac

Spustili smo se kroz kapiju cara Karla VI (oca carice Marije Terezije) na kojoj je uklesana 1780. godina, godina kada je završena gradnja tvrđave. Preko drvenog mostića krenuli smo put Podgrađa, a put – kaldrma, špalir drveća, bedemi i kandilaberi.

wp_20160814_13_46_41_pro
Put ka Podgrađu, foto S.T.Graovac

Još jedan dokaz lepote jednostavnosti. Šetnja ovim špalirom je infuzija pozitivne energije, ljubavi, romantike i jednostavnosti…. pa i ne treba nam ništa više. Nama ništa nije trebalo, bili smo umorni i nasmejani puni topline za kojom smo i tragali.