VEČITA INSPIRACIJA

To je bio onaj vikend kada odlučite da ostanete kući nakon naporne poslovne nedelje, gužvi u saobraćaju i nervoznih ljudi. Kako je bio septembar, a grejanje još nije počelo, brzo smo našu odluku preformulisali u vikend šetnje. Izašli smo van kuće sa idejom „destinacija gde nas noge odvedu“. Nogu pre nogu stigosmo do keja. Miholjsko leto odlučilo je da se pojavi nešto ranije, sunce se probijalo, Dunav je mirno tekao, a sa sremske strane dominirala je poznata građevina i pozivala nas „preko“.

wp_20160927_17_41_30_pro
Petrovaradinska tvrđava, foto S.T.Graovac

Suprug i ja sinhrono smo se se okrenuli ka mostu, a klinac je sa oduševljenjem prihvatio ideju za šetnju po istom.

U Sremu nas je dočekala građevina stara 290 godina. Nekadašnja administrativna zgrada, danas poznata pod nazivom Magistrat, bila je početna stanica u obilasku Petrovaradinske tvrđave. Kaldrma nas je vodila do stepeništa, a tamo 214 stepenika nas je pozivalo u avanturu viševekovnog vojnog objekta.

Stepeniste Petrovaradinske tvrđave
Stepenice Petrovaradinske tvrđave, foto S.T.Graovac

Taman kada smo mislili da klinac više neće moći, stigosmo do Ludvigove kapije. „Jee, mama, pa ovde ima „tunel“.“ Znali smo da će bez pogovora krenuti dalje.  Skupismo energiju i stigosmo do kraja … ili do početka. Eto nas na Gornjoj tvrđavi. A tamo ponosno stoji Toranj sa „pijanim“ i zbunjujućim satom. Istina vole Sremci da se šale i zbunjuju, ali ovaj fenomen je dosta stariji od sremačke šale. Satni mehanizam vodi poreklo iz XVIII veka i na tvrđavu je donet iz Alzasa u Francuskoj. Kako bi brodari koji su plovili Dunavom imali predstavu koje je doba dana, odlučeno je da velika skazaljka pokazuje sate, a mala minute. A epitet pijanog sata nosi , jer zimi kasni, a leti žuri. Zanimljivo. Zaštitni znak Petrovaradinske tvrđave i Novog Sada  krajem septembra je automatizovan, sa očuvanim originalnim delovima starim nekoliko stotina godina, a posle skoro pola veka sat ponovo i zvoni.

Sa Ludvigovog bastiona pored sata, pažnju će vam privući pogled na Bačku. Ukoliko poželite da sednete u baštu Terase tvrđave i restoran Varadinskog hotela i tu završite vaš obilazak, nećemo vam zameriti.

wp_20160814_13_38_03_pro
Pogled na Novi Sad sa sremske strane, foto S.T.Graovac

Uživajte u ambijentu 18 kandilabera i panorami Novog Sada. Mi smo nastavili dalje. Uživali smo u ateljeima najdužeg dela tvrđave – Bastiona Marije Terezije, austrijske carice, za vreme čije vladavine je završena  druga faza u izgradnji tvrđave. Laganom šetnjom popeli smo se do Leopoldovog bastiona, mesta gde je postavljen kamen temeljac 1692. godine ovom kulturno –istorijskom objektu. A pogled sa bastiona – večita inspiracija.

wp_20160814_12_40_08_pro
Pogled sa Leopoldovog bastiona, foto S.T.Graovac

Odluke, promene, nove početke mnogi su donosili baš ovde. A zašto? Procenite sami.

Od Leopolda prošetali smo pored Dvorske kapije , glavne kapije kojom autom možete stići u Gornju tvrđavu. Iznad pomenute, kapije nalazi se najviši i najznačajniji deo svakog vojnog objekta, pa tako i Petrovaradinske tvrđave. Kavalair je predstavljao poslednju zonu odbrane. Danas je ovo mesto svojevrsni vidikovac sa koga možete videti tvrđavu sa svih strana. Nakon Kavalira prošetasmo se duž nekadašnje Duge kasarne koja je nastala sredinom XVIII veka i bila glavni smeštajni objekat vojnika i oficira. Danas se u podrumima nalaze ateljei Likovnog kruga. Nastavljajući dalje došli smo do Jednostavne kasarne, koja je zanimljiva zbog svoje jednostavnosti dugih hodnika i niza prozora sa obe strane, po kojoj i nosi ime. Nekadašnja smeštajna jedinica tvrđavskog garnizona, a današnje lokacija Istorijskog arhiva Grada Novog Sada.  Upravo kada smo razmišljali o odmoru,  naleteli smo na „coffee to go“ . Malo je reći koliko smo bili srećni. Izašli smo na Paradni plac, današnji parking prostor, ispred koga se nalazi najmonumentalnija zgrada Petrovaradinske tvrđave – Topovnjača, Arsenal ili Mamulina kasarna. Objekat barokne arhitekture zauzima 7000m2 u kome se nalazi Muzej Grada Novog Sada. Ukoliko Vam prilike dozvole, preporučujemo vam da posetite ovaj muzej. Upravo na Paradnom placu najmlađi član naše male ekspedicije, dobio je svoju energiju – sladoled. Pronašli smo klupu na obližnjem Inoćentijevom bastionu sa koga se pružao pogled na 23ha Donje tvrđave i Podgrađa.

wp_20160814_13_35_06_pro
Podgrađe, foto V.Graovac

Pogled na  krovove civilnih i vojnih objekata i Samostan Svetog Jurja, odaju sliku jednog Gradića i njegovu vekovnu istoriju. Nama je samo preostalo da uživamo.  Međutim, to nam nije bilo dovoljno.

wp_20160814_12_51_17_pro
Kapija cara Karla VI, foto S.T.Graovac

Spustili smo se kroz kapiju cara Karla VI (oca carice Marije Terezije) na kojoj je uklesana 1780. godina, godina kada je završena gradnja tvrđave. Preko drvenog mostića krenuli smo put Podgrađa, a put – kaldrma, špalir drveća, bedemi i kandilaberi.

wp_20160814_13_46_41_pro
Put ka Podgrađu, foto S.T.Graovac

Još jedan dokaz lepote jednostavnosti. Šetnja ovim špalirom je infuzija pozitivne energije, ljubavi, romantike i jednostavnosti…. pa i ne treba nam ništa više. Nama ništa nije trebalo, bili smo umorni i nasmejani puni topline za kojom smo i tragali.