MOLITVA ZA LJUBAV

Tih godina prošlog veka, kada ni u snu nije bilo najave nekim većim istorijskim pokretima, u svojoj varoši našli su se njih dvoje: učiteljica Nada i oficir Relja. Mladi, obrazovani, lepi i nadasve ljubavlju opijeni, živeli su svoj život hodajući po oblacima i maštajući o budućim zajedničkim danima. Ceo svet,  bio je njihov. Svako veče sastajali su se na mostiću  i zaklinjali na večnu ljubav.

Paar, Liebe, Schatten, Sonnenuntergang, Brücke, Wasser
Ljubav, foto pixabay

Svima u varoši bili su poznati. Toliko zu zračili da ih nije bilo moguće neprimetiti. Kada su se verili, svi su slavili.  A, onda, baš kako život zna da namesti, desila se velika vojna. Relja, nosilac oficirskog čina, krenuo je da opravda zvanje i ispuni svoju otažbinsku dužnost. Ona, ispunjena ljubavlju i brigom, ostala je u njihovoj varoši da ga čeka.

Bulgarisch, Armee, Militärische, Geschichte, Alte
Foto, pixabay

Relju je ratni vihor odneo na front u Grčku. I dok je Nada sa čežnjom, strahom i velikom pažnjom pratila razvoj događaja Velikog rata, Relja je našao mesto u srcu lepe Grkinje. Iščekujući vesti, Nada je jednog ratnog dana primila pismo od Relje. Njegova ljubav preselila se na jug i više nije imala nameru da se vrati u Srbiju. Raskinuo je veridbu.

Ljubav koju je nosila i koja ju je nosila nisu joj dali da mu veruje. Odlazila je svaki dan na mostić i čekala. Molila se za njih. Svaki dan bio  je sve teži. Njega,  nije bilo. Lepršavost, lepota i sjaj u očima polako su bledeli. Gasila se. Vremenom umesto mladosti, na mostu je boravila senka. Pola godine nakon pisma, na mostu više nije bilo  senke. Nada je napustila svet, koji je napustio nju.

Traurig, Schwarz, Mädchen, Allein, Trauer, Trauma, Ego
Foto, pixabay

Varošani su teško podneli ovu priču. Iz straha, saosećanja, sećanja, mlade devojke su dolazile na isti taj most, na ogradu zaključavale katance i bacale ključić u reku. Na ovaj način simbolično su zaključavale svoju ljubav i zavetovale je na večnost. Dugo godina ovaj način čuvanja ljubavi bio je zastupljen u ovoj varošici.

Vorhängeschlösser, Brücke, Liebe, Paare, Geländer
Most ljubavi, foto pixabay

Godinama kasnije, varošica je prerasla u varoš, banjski centar za oporavak duha i tela, grad parkova i mostova. Danas nosi titulu kraljice turizma. Nalazimo se u Vrnjačkoj Banji. Gradu, u kome je Desanka Maksimović, uživajući u njegovoj prirodi i lekovitosti, nakon saznanja nesrećne ljubavi dvoje mladih ljudi, napisala pesmu „Molitva za ljubav“. Od tada na mostu na kome su se sretali Nada i Relja, nastavljena je tradicija zaključavanja katanaca. Danas je to  Most ljubavi. Zapravo odavde je tradicijia zaključavanja ljubavi krenula i stigla do dalekog Pariza, Moskve, Kelna,…

Svake godine na dan zaljubljenih ovde se održava manifestacija „Najduži poljubac“. Možda je baš ovo vreme idealno da se zaputite ka Vrnjačkoj banji, zarad instant odmora, zdravlja, duha. Zarad i u slavu ljubavi. Možda su baš ovi dani predodređeni za molitve ljubavi.

Znate, možda ovo nije „prava“ priča za današnji dan. Možda vas neće dići u visine i obasjati osmehom, ali će vas sigurno trgnuti i opomenuti. Ljubav se desi, ali se i neguje. Ljubav zaslepi, ali kad tad i otvori oči. Ljubav vam pomaže da upoznate sebe kakvi ste kada  ste ogoljeni i ranjivi. Ljubav je i lepa i teška, srećna i tužna. Kao i svaka medalja i ona ima dve strane. Svi smo mi nekada voleli ili volimo onako iskreno, svim srcem, telom i dušom. Ne možemo sebe u tome slagati, to se oseti, to se zna. I voleli smo ili volimo sebe takvima.

Zato, kakav god stav imali kada je dan zaljubljenih u pitanju, uvek slavite ljubav i živite za ljubav jer tada ste svoji, bez maski, predrasuda, koristi i zavisti. Onako, čisti i svoji.

Slavite ljubav. Uz vino, naravno!

vino i ljubav
Živeli, giphy.com

A NA KRAJU, NOVI POČETAK

Ovaj tekst u celosti se nalazi u aktuelnom broju časopisa „Baby planeta“

Šetajući ulicama užurbanog grada, shvatih da nije do mene. Ovaj umor nije samo moj. Oko mene reka ljudi koji nekontrolisano trče za obavezama, nervozni službenici koji jedva čekaju da završe s ništa manje nervoznim strankama i vozači koji spominju iznenadnu kišu i gužve na saobraćajnicama. Jedino su deca mirna, tačnije svoja i nemirna. Međutim, kada padne mrak, koji istina ovih dana brzo pada, nekako već sve
deluje drugačije. Većina ljudi završila je obaveze i prepustila se opuštanju. Neko je ostao kod kuće uz šolju toplog čaja, neko na podu toplog doma s klincima igra društvene igre, a neko je odlučio da uživa u veselim bojama novogodišnje rasvete.

cropped-20191217_162039.jpg
Centar Novog Sada, foto S.T.G

Tačno je da je ona tu već izvesno vreme, ali pravu čar dobija tek u decembru, kada
se pomešaju mirisi mraza i karanfilića iz kuvanog vina, kada na ulicama sve češće srećete novogodišnje kapice, pa i ponekog Deda Mraza koji krišom popravlja garderobu pre velikih dana.

DEDA MRAZ PEGLA
Deda Mraz, foto Pexels

Tek tada lampioni zasijaju prazničnim sjajem. Nalazimo se na kraju još jedne godine. Neko će poželeti da se više nikada ne ponovi, nekome je bila jedna od boljih, a onaj koje odavno shvatio prolaznost, uživaće u kraju jedne i početku nove godine.

Kuda za praznike?

Tamo gde ćete se osećati prijatno, gde ćete se opustiti i obnoviti energiju. Mi vam predlažemo da ostanete u Srbiji, tako ćete izbeći dugo čekanje na granici i nećete pola praznika provesti u autu ili autobusu, jer imate šta da vidite i da uživate. Ako nas poslušate, evo predloga kuda biste se mogli uputiti.

Zimski ambijent

Ako i vi pripadate onoj grupi ljudi koji leti biraju more a zimi planinu, znate li da u Srbiji dve trećine reljefa čini brdsko-planinski teren. Eto rešenja za vas. Ako imate malu bebu, birajte niže planine: Kosmaj, Divčibare, Rudnik. Ukoliko ste pak porasli i spremni za sankanje i prirodu ali i ne preveliku gužvu, tu su Tara ili Zlatar.

dete na snegu
Sankanje, foto Pexels

A sve one koji odmor i zimovanje ne mogu da zamisle bez skijanja spremno čekaju Kopaonik, Stara planina i Zlatibor.

Odmor kao nekad

Za nekoga odmor znači ne samo beg od buke, posla, nego i od svakodnevice, telefona, interneta, modernog načina života. Takav odmor možete naći u seoskim sredinama. U sve većom broju javljaju se domaćinstva koja se bave seoskim turizmom. A tamo sir, slanina, luk, kajmak, domaća zimnica, domaći hleb, sok „na pravljenje“, pa rakijica, vino, tradicionalan smeštaj kao onomad u vajatima, gostinskim sobama, šetnje krajem po zdravom i čistom vazduhu, učestvovanje u zaboravljenim običajima… Kada stignete i parkirate auto, znajte da ga nećete paliti do povratka. Prava etno- bajka nakon koje ćete zaboraviti odakle ste došli. Koštunići, Gruža, Latkovac, okolina Valjeva, Gornjeg Milanovca, Užica, Nove Varoši, Vrdnika, Sombora samo su neka od mesta gde možete pronaći domaćinstvo za odmor.

Banja za dušu i telo

Ukoliko ste nekako više urbani tip i odlično se snalazite u takvom okruženju, banje su idealne za vaš relaks. Na teritoriji Srbije postoji preko hiljadu izvorišta lekovite vode na kojima se nalazi više od pedeset banja. Odavno su iste prestale da budu samo mesta za lečenje, njih su još stari Rimljani koristili za opuštanje, odmor duha i tela. Stres, napetost i druge bolesti modernog doba leče se wellnessoterapijom.

welnes Ako smatrate da ste baš vi ugrožena kategorija, rezervišite na vreme neku od banja i dopustite sebi opuštanje. Neka vam to bude novogodišnji poklon. Uđite odmorni i opušteni u novu godinu. A pošto važi mišljenje da će ti kako započneš, takva biti cela godina, potrudite se da bar nemate stres oko toga. U zavisnosti od potrebe imate mogućnost izbora između visoko-komercijalnih banja, kao što su Vrnjačka i Soko banja i Kanjiža, ili malih, ušuškanih klimatskih blagodeti banje Vrujci, Prolom, Lukovske banje u kojima ćete naći ono što vam treba. Mir i odmor.

I tako smo došli do još jednog kraja, iza koga nam se smeši još jedan novi početak. Neka vam ovaj i svaki budući bude ispunjen zdravljem, ljubavlju, mirom i dobrom energijom. A dok ne stignemo do nove destinacije, lepe i srećne praznike vam želimo.

zivelo
Živeli, giphy

UPRIRODI SE

Ovaj tekst  nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta

K’o dlanom o dlan prođe i ovo leto. I dok bi jedni rekli da i nije bilo neko, drugi bi sa sigurnošću naručili još par istih u narednim godinama. Ko bi nam svima ugodio. A  što bi nam i ugađao.

nema veze

Što se tiče godišnjih doba, priroda se lepo pobrinula za to. Kome se sviđa sviđa, kome ne, neka traži drugu planetu. Vreme je da uživamo u onom što imamo. A ove jeseni, koja nam se smeši miholjskim letom, eto prilike da zbrišemo u neki obližnji park, obalu reke ili izletište. Vođeni znakovima pored puta, mi smo odlučili da baš ovde upijemo najlepšu energiju prirode. Dobro došli na Stražilovo.

WP_20180715_16_22_43_Pro
Stražilovo, avgust 2018., foto S.T.G.

Na četvrtom kilometru od Sremskih Karlovaca, na visini od 321-og metra, smešteno je jedno od omiljenih izletišta u okviru Nacionalnog parka Fruška Gora. Zašto omiljenih? Znate onaj osećaj, kada, bez obzira koji put dolazite na isto mesto, svaki put iznova imate onaj osećaj uzbuđenja i punog srca, baš kao prvi put. Čini mi se kao dovoljan razlog za epitet omiljenog.

Dok idete putem od Sremskih Karlovaca, put k’o svaki drugi, vojvođanski. Istina nije prašnjav, ali je ravan, solidan, bez rupa i nekih većih krivina. Sa profila njive i po koja vikendica, a amfasno ponosno vojvođansko uzvišenje. I što bi Sremci rekli „odjedared“  ulazite na put u pravoj pravcatoj šumi. Ukoliko ste propustili tablu sa obaveštenjem ne brinite, ovo je znak da ste uši u Nacionali park. Ako se malo udubite u predeo oko vas, brzo ćete shvatiti zašto ovo područje punih 58 godina nosi status nacionalnog parka.

Nemojte se uplašiti ako vam idiličnu vožnju, istina na kratko taman toliko da naplati ulaznicu od cca 150 dinara po vozilu, prekine čuvar nacionalnog parka. Nakon toga kroz par minuta stižete do parkinga i obližnjeg centralnog dela izletišta. Brankov čardak i statua čuvenog romantičara pozdraviće vas i pozvati na uživanje.

WP_20180715_16_13_47_Pro
Brankov čardak, avgust 2018., foto S.T.G.

Kad god da se odlučite za posetu ovom izletištu, male su šanse da ćete omašiti miris roštilja i graju dece. Drveni stolovi i klupe dobri su saveznici za odmor i okrepljenje.

WP_20180715_16_39_32_Pro
Stražilovo, avgust 2018., foto S.T.G.

A svi koji su željni adrenalina, savet je da krenu u šetnju. Za one izdržljivije i spretnije postoje dva izazova. Prvi je šetnja do spomen groba čuvenog srpskog romantika Branka Radičevića. Posle 1400m bićete umorni taman toliko da u sopstvenoj tišini uživate u divnom pogledu na Srem i razmislite o mladom pesniku koji je izrazio želju da bude sahranjen baš na ovom mestu. Iako je umro u Beču, srpski narod mu je nakon 30 godina ispunio želju i vratio ga na Stražilovo.

WP_20180715_16_15_37_Pro
Stražilovo staza, avgust 2018., foto S.T.G.

Daleko izdržljivija i zahtevnije je staza dužine jednog kilometra koja vodi do planinarskog doma Stražilovo. Planinari, biciklisti, članovi orijentiring kluba zaslužni su „domaćini“ ovog doma i verni ljubitelji Stražilova. Možda i vi postanete deo neke ekipe.

WP_20180715_16_28_14_Pro
Putokazi, foto avgust 2018., foto S.T.G.

Svi oni, koji su pak za romantične šetnje, neka ne brinu. Stražilovo će im pružiti dovoljno pastelnih  stazica, miholjskog vazduha i čiste energije za neke nove ideje, misli ili odluke.

Na kraju, biću slobodna da vas izazovem da baš vi ove jeseni okusite talas uzbuđenja i dobre energije ovog dela Fruške Gore. Ostalo je još malo vremena do zimskih dana, zato „uprirodite se“, trebaće vam.

WP_20180715_15_13_32_Pro
„Znak pored puta“, foto S.T.G.

7 RAZLOGA ZA LETOVANJE U SOKOBANJI

Ovaj tekst je u celosti objavljen u aktuelnom broju časopisa Baby planeta

Ukoliko ste ovog leta odlučili da godišnji odmor provedete van okvira, drugačije, mimo gužve i velikih vrućina, narednih par minuta izdvojite za čitanje ovog teksta. Ukoliko ste se, pak,  vratili sa godišnjeg odmora, ostanite uz nas, jer možda vam zatreba destinacija za izlet, relax ili vikend odmor.

Do destinacije bez umora

Putovanje do samog letovališa, najčešće zna da bude veoma naporno i teško. Međutim, ukoliko se odlučite za Sokobanju, na destinaciju stižete odmorni, bez klimatskih i vremeskih tegoba i odmah spremni za akciju i upoznavanje okoline. Iz bilo kod dela Srbije da dolazite, Sokobanja se nalazi na svega par sati vožnje. Dobra saobraćajna povezanost i blizina magistralnih puteva, učiniće vaše putovanje lakšim no inače.

180 godina turističkog staža

Blagodeti ovog kraja uvideli su još stari Rimljani, koji su za sopstvene potrebe gradili kupatila. Na istim tim temeljima kasnije su Turci podigli hamam, tursko kupatilo, u koje su dolazili da se leče i Turci iz Male Azije. Zahvaljujući Knezu Milošu Obrenoviću, koji se i sam uverio u lekovitost termalnih izvora ove banje, Sokobanji se poklanja velika pažnja u daljem razvoju. Godine 1837. u Sokobanji se upotrebio prvi turistički vaučer, čime počinje zvanična era turizma u ovom mestu.  Ovog leta Sokobanja je zaokružila još jednu deceniju bavljenja turizmom sa razvijenom kvalitetnom turističkom ponudom smeštaja i raznovrsnim turističkim sadržajem.

Sokobanja_2015_Hamam_1
Tursko kupatilo, Sokobanja

U službi zdravlja

Ušuškana između četiri planine, u dolini reke Moravice, bez ijednog zagađivača vazduha u blizini Sokobanja je prava oaza svežeg, zdravog vazduha bogatog kiseonikom i negativnim jonima. Značajnu ulogu ima u lečenju bronhitisa, astme, kao i svih akutnih i hroničnih stanja respiratornih funkcija. Sa druge strane, zahvaljujući svojim termalnim, radioaktivnim izvorima uspešno se leče razni oblici reumatizma, išijasa, neurastenije, stanja nakon povreda i sl.  Dolaskom u Sokobanju, investirate u sopstveno i zdravlje svoje porodice.

Soko_banja_mostic
Most, Sokobanja

Wellness odmor

 

Prirodna detoksikacija ružom vetrova i  blagotvornom, prijatnom klimom  utiče na  prevenciju stresa i drugih modernih bolesti sadašnjice. Nakon 10 dana provedenih u ovoj vazdušnoj banji, ljudi se doslovno osećaju kako i sama poznata krilatica kaže: „Sokobanja, Soko grad, dođeš star, a odeš mlad.“ Pored prirode, Sokobanja u svojoj ponudi ima i poznati Wellness centar na samoj obali Moravice poznatiji kao Limun banja. U ovom centru na raspolaganju su zatvoreni i otvoreni bazeni, fitnes centar, relaksacione masaže i sl. Drugim rečima, odmor koji će vas učiniti opuštenim i srećnim.

Soko_Grad_(Sokobanja)_iz_daljine
Soko grad, Sokobanja

 Letovanje zahteva kupanje

U vrelim letnjim danima i pored blagotvorne klime, teško je zamisliti odmor bez kupanja. Pored Moravice i Bovanskog jezera kao prirodnih kupališta, Sokobanja se upisala i na kartu akva parkova u Srbiji.  Dečiji i bazeni za odrasle, kao i propratni sadržaj upotpunjuju turistički sadržaj same banje, a turistima pružaju boravak u kontinentalnom letovalištu.

Bovansko_jezero_008
Bovansko jezero, Sokobanja

Bogatstvo izletišta

Sokobanja je posebno interesantna zaljubljenicima u prirodu. Na njenoj teritoriji nalazi se veliki broj izletiša. Lepterija je jedno od najlepših izletiša u Srbiji. Na 2km od Sokobanje, sa obiljem zelenih površina, uređenim stazama za šetnju, klupama i restoranima, pravo je osveženje u letnjim danima. Sastavni deo Lepterije je Sokograd, srednjovekovni grad, po kome banja i nosi naziv. Na 12km od Sokobanje, u podnožju planine Device, nalazi se izvor reke Moravice, pravi prirodni fenomen, jer nastaje od više izvora, koji mešanjem stvaraju jezerce iz koga se stvara i teče reka. Pored ove prirodne retkosti u blizini se nalaze i crkva Sv.Ilije iz XIX veka i Markova pećina. Vodopad Ripaljka čini sastavni deo izletišta Grudno koje se nalazi na planini Ozren, 5km od Sokobanje. Ripaljka je među najvišim vodopadima u Srbiji, koji se nalazi pod zaštitom države. Za vreme sušnih leta može se desiti da ima znatno manju količinu vode, ali je i tada veoma atraktivan. Pored okolnih izletišta, Sokobanja je bogata parkovima, mestima opuštanja i svežeg vazduha.

Vodopad Ripaljka 2
Vodopad Ripaljka

Srpski sto

Za razliku od mnogih inostranih putovanja, na kojima ste navikli da konzumirate lokalnu, nacionalnu hranu, u Sokobanji ćete imati priliku da uživate u zaboravljenim jelima domaće, srpske kuhinje. Veliki broj etno restorana sa nesvakidašnjim ambijentom, prelepom prirodom, prijatnom klimom i ukusnim zalogajima rade u korist letovanja u Sokobanji.

Vreme je da prestanemo da robujemo predrasudama i shvatimo da su banje mesta gde se dolazi ne samo zbog lečenja, nego i zbog  oporavka, zabave i uživanja. Sokobanja sa svojih 1.000.000 noćenja godišnje, predstavlja značajnu turističku destinaciju u Srbiji koju je vredno i nužno posetiti. Stoga, ukoliko su Rimljani prepoznali značaj ovog mesta, vreme je da to učinimo i mi.

STAZOM MIRA, LJUBAVI I ENERGIJE

Ovaj tekst objavljen je u aktuelnom broju časopisa Aksa Baby planeta

Zima je evo pokazala svoje oštre zube, pa polako postajemo nostalgični za suncem, prirodnom toplotom i energijom. Tu želju možete ostvariti  već u februaru – mesecu ljubavi i vina. Dovoljna su samo dva dana pa da povratite snagu, relaksirate um i telo, a i klincima omogućite boravak u zdravoj sredini.

Jednostavno posetite Vrnjačku Banju koja već desetinama godina sa punim pravom nosi titulu kraljice turizma. Danas je ova destinacija aktuelna tokom čitave godine, posebno leti. Ipak, evo razloga zašto da je posetite baš sada ?

PREKO MOSTA LJUBAVI DO VEČNE LJUBAVI

Pre Prvog svetskog rata u Vrnjačkoj Banji volelo se dvoje mladih, učiteljica Nada i oficir Relja. Međutim, počeo je rat i  Relja je otišao u vojsku. Prešao je Albaniju i stigao u daleku Grčku, ali  se nije vratio kući. Priče kažu da ga je u zemlji mora i leta zadržala ljubav mlade Grkinje. Nada ga je čekala i uvenula od tuge. Mnogo godina kasnije Desanka Maksimović je njima u čast napisala pesmu „ Molitva za ljubav“, a mladi Vrnjčani sastajali su se na mostu Nadine i Reljine ljubavi i iz straha od usuda, svoju ljubav zaključavali katancima i bacali ključić u Vrnjačku rečicu. Danas most u auri čuva sve te emocije. Možda biste i vi želeli da se napunite tom energijom i ojačate svoju ljubav?

Most ljubavi Vrnjačka Banja, Srbija

 

           U SLUŽBI ZDRAVLJA I LEPOTE

Josif Pančić je prvi srpski lekar koji je prepoznao lekovitost sedam mineralnih izvora i savetovao da se njihova voda koristi za lečenje. Tako je od 1860., dakle već više od vek i po, Vrnjačka Banja je u službi zdravlja naroda. Danas, kroz veliki broj wellness centara, savremenom čoveku nudi relaksaciju i povratak sebi. Upravo se u toj banji nalazi jedan od najvećih Spa centara na Balkanu. Najrazličitijim, savremenim welnesoterapijama i masažama omogućuje se opuštanje celog organizma, što je preduslov za zdrav život.  Zato romantični vikend paketi deluju poput energetske injekcije.

Spa i wellness centar, Vrnjačka Banja, Srbija

          MESTO ZA SVAKOGA

Tokom vremena Vrnjčani su prepoznali blagodet svog mesta i njegov turistički potencijal. Shodno tome danas postoji registrovanih 15 000 ležaja različitih struktura. Hoteli, moteli, vile i privatni smeštaj nude različite usluge i strukture soba za veće i manje porodice, parove, samce. I dok se vi opuštate u spa centru, sportski tereni, šetnja stoletnim parkom i organizovani programi pružiće vašim klincima aktivan odmor.

      IZ BANJE NA SKI STAZU

Na svega  11km od centra Vrnjačke banje nalazi se poznato skijalište na Goču, idealno za rekreativce. Dve uređene staze sa vučnim mašinama mogu da prime preko 1000 skijaša u toku jednog sata. A za romantične duše posebno se preporučuje skijanje noću. Ukoliko niste skijaši i sama šetnja po ovoj planini sa puno anjona blagotvorno će uticati na vaš organizam.

Ski staza na Goču, zima, Vrnjačka Banja
Ski staza na Goču, foto TO Vrnjačke Banje

     U DUHU SVETOG TRIFUNA

U mesecu slavlja ljubavi i božanskog pića, ovo je kraj gde treba da budete. Naime, u neposrednoj blizini Vrnjačke Banje nalazi se najpoznatija srpska vinogradarska regija, Aleksandrovačka župa. Samostalno ili organizovano možete obići jedan od najlepših predela Srbije i učestvovati  u običajima vezanim za Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara.

v9d1nspprpkwc

Ukoliko vam vreme i okolnosti dozvole, investirajte u zdravlje, mir, energiju i ljubav i posetite ovaj kraj. Ako ne sada, ovu destinaciju uvek imajte na umu, jer svako vreme je pravo vreme za ljubav, zdravlje i mir.

 

 

PARKOVI I ŽIVOTNA ENERGIJA

Bio je to naizgled jedan običan prozor. Ugrađen u jednu staru gradnju u još starijem gradu, sa pogledom na  mali gradski park.  Bio je to jedan zanimljiv prozor  pred kojim su se mešali najrazličitiji ljudi sa najrazličitijim pričama, ali sa jednom zajedničkom stavkom – svi su bili deo tog parka.

Park, Novi Sad, Srbija
Pogled na park, Novi Sad, foto S.T.Graovac
Staza, park, Novo Naselje, Novi Sad, Srbija
Staza u parku, Novi Sad, foto S.T.Graovac

Svakog jutra, pa i vikendom, budili su ga ništa manje pospani radnici, koji su žurno prolazili stazicama parka u osvajanje svog parčeta hleba. Nešto kasnije, kada je već bio uveliko budan, istim onim stazicama kretala se mala vojska sa rančićima na leđima, koja je krenula u svoje radne obaveze – boravak u vrtiću, kao svoj doprinos istoj onoj borbi za isto ono parče hleba.

Ptičice su gugutale, golubovi se međusobnim sukobima borili za svoja prava, a jedna mala ptica, vredno je radila na izgradnji doma svojih potomaka.

Na uzanoj stazi, mladi pobornik zdravog života ili oblikovanja bicepsa za nadolazeće prolećno paradiranje, svojski se obračunavao sa zaleđenim spravama za vežbu.  A njih dve dok su se vraćale iz pošte, stale su malo da prozbore o povišici penzije, velikim računima i najavljenim poskupljenjima. Ptičica je zavidno napredovala u gradnji novog doma i već razmišljala o estetskim finesama.  Kako  je tog dana tata bio na odmoru, slobodnom danu ili je možda srećnik koji  samostalno kreira svoj radni dan, mlada raspričana princezica i njen straiji brat su izvedeni u šetnju i uživanje u jutarnjoj slobodi među drvećem. Oni mali pačići iz obližnjeg vrtića, čiji su se roditelji već lepo umorili, dobili su mogućnost da se dobro istrče  pred podnevnu dremku.  A onda na velikoj ledenoj livadi sreli su se njih dvoje. Ona, snežna i vrcava pudla i on, markantni ovčar. Što od straha ili uzbuđenja, ona je bila prilično bučna i histerična, a on iskustveno miran. Nakon ispoljene histerije, pristala je da se utrkuju i začikuju. Slika nalik dečjoj igri.

Taman kada je sve upućivalo da će to biti jedan tmuran zimski dan, sunce je demantovalo najavljivanu depresiju.  Toliko se razgrejalo da je otopilo sneg na klupi na koju je on kasnije seo i uz aromu duvanskog dima možda razmišljao kako nju da zaprosi.  Uzanom stazicom u susret su mu išli baka i unuk i mogao je čuti kako baka strpljvo objašnjava malom čoveku da je tobogan  hladan i mokar i da mora sačekati proleće.  Dalje usput i baka i unuk pronašli su potencijalne drugare i zajedno sa njima se zaputili do uspavanih ljuljaški. Dok su neki roditelji već bili podrška u rešavanju domaćih zadataka, drugi su se tek tada užurbano sa hlebom u ruci kretali u pravcu svojih mališana.

A onda, kako to zimi biva, ubrzo je i mrak pao. Pod svetlima kandilabera, on joj je govorio stihove Balaševića, a ona se zbunjeno rumenila. I dok se, tamo na drugom kraju parka smirivala graja o dobijenoj utakmici, prozor je polako sumirajući utiske i slažući slike, spuštao svoje kapke i tonuo u iščekivanje još jednog dana i pogleda na park.

wp_20170110_23_25_37_pro
Park, Novi Sad, foto S.T.Graovac

Upravo ova priča o prozoru sa parkom u susedstvu, navela me je na razmišljanje o velikim gradskim parkovima u Srbiji. Znate, u Srbiji postoji veliki broj gradskih parkova koji pričaju neke svoje priče.  Neki, ističem NEKI  od najlepših gradskih parkova u Srbiji su:

GRADSKI PARK U BANJI KOVILJAČI

Smatra se da je ovo jedan od najlepših  veštačkih parkova u Srbiji koji se sa okolnom šumom prostire na 40ha.  Park je nastao početkom XX veka po uzoru na zapadno evropske parkove. U njemu se danas nalazi preko 80 različitih vrsta drveća, obilje cvetnih aranžmana i velike travnate površine. U centralnom delu parka nalazi se impresivna fontana, koja sa obližnjim predratnim vilama Dalmacija i Hercegovina, posetiocima nudi šetnju kroz istoriju.

Bukovička Banja
Gradski park, Banja Koviljača, foto http://www.haoss.org

GRADSKI PARK U VRNJAČKOJ BANJI

Temelji današnjem parku postavljeni su još krajem XIX veka. Od tada pa do današnjih dana park se proširio na zavidnu teritoriju od 60ha. Ova velika površina ispunjena je elementima francuskog i englekog stila, sa rimskom fontanom i japanskim delom vrta.  Vožnja fijakerom od Mosta ljubavi, kroz ovaj park, predstavlja pravu turističku atrakciju Vrnjačke banje. Tokom letnjih meseci, park je prava oaza svežine, dok zimi parira najlepšim svetskim romantičnim bajkama u prirodi.

Vrnjačka Banja, park, Srbija
Gradski park, Vrnjačka Banja, foto http://www.vrnjackabanjasrbija.rs

GRADSKI PARK U BUKOVIČKOJ BANJI

Ovaj park je po uređenosti i lepoti u samom vrhu gradskih parkova u Srbiji, a prostire se na teritoriji preko 22ha. Kupovina zemljišta za izgradnju ovog parka bila je davne 1849.godine, da bi prva gradnja u današnjim okvirima bila 1856. Parkom danas dominiraju staze za šetnju, mineralni izvori, skulpture izrađene u okviru međunarodnog simpozijuma „Beli venčac“, koga je UNESCO označio kao simpozijum svetskih razmera. Danas ovaj park se upoređuje sa najpoznatijim svetskim parkovima skulpture.

Bukovička Banja, Aranđelovac, park, Srbija
Gradski park, Bukovička Banja, foto http://www.banjeusrbiji.net

BEOGRADSKI PARKOVI

U samom gradu danas se nalazi registrovano oko 60 parkova. Najsadržajniji među njima je Kalemegdan, gradski park smešten u okviru beogradske tvrđave na površini od 50h.  Obilje prirodnih i kulturno-istorijskih motiva, kao i dodatnih sportsko-rekreativnih sadržaja čine ovaj park jednim od najposećenijih  parkova u Srbiji. Pionirski park se nalazi u samom centru grada kod zdanja Narodne skupštine. Topčiderski park je među najstarijim parkovima glavnog grada i nekada je predstavljao izletište srpske vlastele, da bi sapočetkom XX veka bio otvoren ostalom stanovništvu.  Površinski najveći je Košutnjak. Prostire se na 330ha gde su šume četinara i listopadnih šuma ispresecane uređenim stazama. Svojevremeno ovo je bilo lovište, da bi 1903.godine, bilo otvoreno stanovništvu. Danas je park podeljen na tri celine: Sportsko-rekreativni centar, Filmski grad i Zavod za sport i medicinu. Ovo je samo deo parkova koji Beograd može da vam ponudi.

Košutnjak, Beograd, Srbija
Košutnjak, Beograd, foto http://www.belgradetrip.com

Ništa manje vredni su i Dunavski park u Novom Sadu, Park Pećina u Valjevu, gradski park u Sokobanji, Niški Čair …

Ukoliko se nekada nađete u nekom od ovih ili sličnih gradova, predahnite u parku umesto u kafiću, biće to prijatno i kvalitetno ispunjeno vreme.

Parkovi su uvek zanimljivi, ali je činjenica da su prijatniji tokom proleća i leta. Kako biste se na vreme pripremili za šetnju u vreme sunčanih i toplih dana, postavila sam fotografije baš iz tih nadolazećih godišnjih doba, da steknete utisak šta vas čeka. Do tada, uživajte u zimskoj idili sa svog ili nekog prijateljskog prozora.

 

DESTINACIJA ZA SVA GODIŠNJA DOBA

Ovaj tekst objavljen je u aktuelnom broju časopisa Aksa Baby planeta.

Ukoliko još uvek niste osvestili, biću slobodna da vam kažem – ušli smo u decembar. Iza nas je 11 meseci rada, odmora, odluka, promena, a ispred 30 dana svođenja poslovnih, finansijskih, emotivnih računa i odgovora koliko smo bili dobri i kako da budemo bolji. U masi tih više i manje zahtevnih pitanja i odgovora, prati nas i ono nezaobilazno, ponekad i iritirajuće „ Gde ćeš za doček i praznike?“

question-mark-1829459_960_720new-years-eve-1877889_960_720

U narednim redovima, predstaviću vam deo Srbije, koji je uvek aktuelan, mada po nekom nepisanom pravilu najviše se vezuje za zimu i njene radosti. Njena malenkost – Planina Tara.

U zapadnoj Srbiji, na površini od 183km2, nalazi se planina Tara, jedna o najlepših prirodnih destinacija naše zemlje. Svojom lepotom,  retkim biljnim i životinjskim vrstama pozvala je svoje ljubitelje da je zaštite i proglase Nacionalnim parkom, što je i učinjeno 1981. godine.

5 RAZLOGA ZAŠTO DA TARU POSETITE ZIMI

  1. ZA DECU IDEALNA NADMORSKA VISINA

Svojom prosečnom nadmorskom visinom od 1200m, Tara stvara optimalne uslove za bezbedan boravak najmlađih članova vaše porodice. Upravo je Tara jedna od najčešćih destinacija organizovanih školskih zimovanja i škola u prirodi, a tome svedoči i Centar dečijih letovališta –  Mitrovac na Tari.winter-1072367_960_720

  1. U KORIST IMUNITETA

Planinska klima i epitet „vazdušne banje“  ukazuje blagotvorni uticaj na zdravstveno stanje svakoga ko dođe ovde i provede minimum sedam dana. Tara se preporučuje za lečenje astme, bronhitisa, anemija i predstavlja savršenu investicija za vaš imunitet.

  1. ZIMSKA IDILA

Zamislite da je zima, pa da još pada i sneg i to onaj što škripi pod nogama, a vi pod vedrim nebom okruženi borovim šumama, svežim vazduhom i zvukom AUTENTIČNE prirode. Zamislili? E, sada svoje misli pretočite u realnost. Kako? Dođite na Taru.

tara-national-park-west-serbia
Tara, foto Anisha Shah, http://www.lonelyplanet.com
  1. OD STATIČARA DO ROMANTIČARA

Ukoliko pripadate onoj grupi turista, koja kada dođe na destinaciju ugasi auto i ne pomera se ceo odmor, Tara je za vas. Zašto? Tara ima obilje staza za šetnju, vidikovaca u kojima možete uživati. Ako ste se odlučili da ovu prirodnu lepoticu posetite u zimskoj polovini godine, romantika vas nece mimoići. A da ovo nije sve komercijalni hvalospev govori i činjenica da se u neposrednoj blizini Hotela Omorika nalazi i „staza ljubavi“. Neki od nas su prošli tuda i nisu se pokajali. Vi ste na redu.

planina-tara-bajinabasta-rs
Vidikovac Banjska stena, foto http://www.planinatara-bajinabasta.rs

 

  1. ZIMOVANJE = SKIJANJE

Dolazak na planinu u zimskoj polovini godine za vas podrazumeva i skijanje. Tara je destinacija koja vam može pružiti  uslove za zadovoljenje te vaše potrebe. Iako je najčešće ne smatraju skijaškom planinom, u odnosu na druge planinske predele Srbije, Tara ima uslove za zimske sportove i  staze za rekreativno skijanje. Najpoznatije su staze kod hotela Omorika, gde postoji i mogućnost noćnog skijanja; dve staze kod hotela Beli Bor, zahtevnija staza Nagrmak, 4km od Mitrovca, a ako ste vašu ljubav prema skijanju preneli i na vaše potomke, ne brintie, hotel Omorika organizuje školu skijanja i rekreativno skijanje na dečijim stazama.

zimovanje,tara

Ukoliko još uvek niste doneli odluku o Tari kao zimskoj destinaciji,  nema veze,  Tara i priroda, Ćira i Šarganska osmica, Drvengrad i Mokra Gora, komplet lepinja i kajmak, reka duga kao godina i pastrmke, Pančićeva omorika i Tepih livada, voda Perućca i Zaovina, manastir Rača i Bajina Bašta čekaju vas tokom čitave godine u svoj svojoj  lepoti.

blow-22063_960_720

Želim vam zdrave, vesele i srećne praznike i Taru kao ostvarenje želje u novoj godini.

 

 

 

7 RAZLOGA ZAŠTO DA PROVEDETE GODIŠNJI U SRBIJI

  1. U petak ste saznali da Vam godišnji kreće od ponedeljka

Radite u privatnoj kompaniji, sa manjkom radne snage. Vi ste srećnik koji je dobio godišnji odmor. Ne isplati Vam se da gubite dva dragocena dana u putu. Vaš izbor je  – godišnji u Srbiji.

  1.  Želite da idete sopstvenim autom, ali ne I dugo da vozite

Pripadate onoj grupi turista koja se najlepše oseća kada sama kreira svoj odmor. “Ovde ću stati, ovde ću popiti kafu. Ovo mi se čini veoma zanimljivo, staću da obiđem.” To nije sve, sa Vama  putuju I Vaša mala deca – sve činjenice Vam govore – godišnji u Srbiji.

  1. Jezička barijera ne postoji, sem ako ne putujete u Pirot  🙂 

Nepoznavanje jezika zemlje u koju se putuje, najčešće je to engleski, može veoma da utiče na Vaš doživljaj odmora. Ne želite da Vam nelagodnost, osećaj nesigurnosti, napetost pokvare odmor! Potreban Vam je odmor bez stresa .To znači da birate – godišnji u Srbiji.

  1. Imate 38 godina, a ne poznajete svoju zemlju

Da li ste ikada na TV-u gledali reportažu u kojoj ste prvi put videli neke predele, mesta, koji su Vas očarali? Da li ste pomislili “Kada bi me neko spustio ovde, nikada ne bih pomislio da sam u Srbiji!“  Evo kako da više ne dođete u tu situaciju – provedite godišnji u Srbiji.

  1. Mrzite gužve na plažama

Ukoliko je za Vas godišnji – sinonim za kupanje, Sunce, nemojte da se odričete tog zadovoljstva. Uživajte na uređenim obalama reka I jezera, to znači da Vašu potrebu za opuštanjem na peškiru možete zadovoljiti – godišnjim u Srbiji.

  1. Potrebna Vam je promena – nešto drugačije

Umorni ste od gužvi, vrućine, buke. Očigledno Vam je potreban mir, tišina, svež vazduh, relaksirajuća priroda. Planinski turizam je savršena prilika da napunite baterije. Ponudom od komercijalnih , do prilično ruralnih planinskih sredina, otkrili smo da imate izbor – godišnji u Srbiji

  1. Prozvaće Vas patriotom, a I uštedećete 5000 dinara

Podsećanja radi 2015. godine Vlada Srbije  je darovala onim građanima Srbije , koji se odluče za letovanje u svojoj zemlji, vaučer u iznosu od 5000 dinara . Vaučer je konzumacija neke od usluga, najčešće smeštajnih. Ukoliko želite ovaj vaučer neophodno je da se prijavite za – godišnji u Srbiji .

Ukoliko ste se prepoznali u nekoj od navedenih činjenica, vreme je da se pored rada I malo odmorite u Srbiji. Videćete da će to biti jedno avanturistično, ali nadasve iznenađujuće dobro putovanje.