VOJVOĐANSKIM DRUMOM DO PANONIJE

Ovaj tekst u celosti, nalazi se u časopisu Baby planeta

Bio je to prvi put da se najmlađi član naše male zajednice odvojio od nas. Uredno smo spakovali torbu, složili stvari po danima i još jednom zajedno prošli čitavu proceduru ponašanja u situaciji zvanoj „bez roditelja u blizini“. Mali je sa pola snage slušao završnu reč i čekao da uskoči u autobus gde su ga čekali drugari.

mama sin
foto Pixabay

Razmahali smo se kao da ga ispraćamo u vojsku. Kao pravi „regrut“ otpozdravio nam je osmehom i priključio se ekipi u šaragama. OK. Prvi udar zvani rastanak preživeli smo.

Zapravo, odjenom smo postali svesni da sada imamo sve vreme ovoga sveta i da sledećih sedam dana imamo samo za nas. To osećanje nas je držalo dva dana.

Kako nas ne bi savladao sindrom neurotičnih roditelja, odlučili smo da predstojeći vikend iskoristimo za nasumični obilazak nekih vojvođanskih mesta.

letnji put

Eliminisali smo auto-put i krenuli vrelim vojvođanskim drumom. Iako je bilo veoma toplo, ulice su bile žive. A kako drukčije u žitnici za vreme žetve. Prašnjavo, radno i vese-
lo. Široke ulice, uredno belo okrečena stabla, drvene klupe i pokoja muškatla u prozoru.
Kao da je vreme stalo.

Opijeni ravnicom, mirisom vrelog jula i ne tako blagom temperaturom, zaključili smo da je vreme da stanemo i okrepimo se. Stigli smo taman tamo gde je i trebalo. Da me je neko spustio tu, nikada ne bih pomislila da je to Vojvodina. Posle Fruške gore i Vršačkih planina bilo je to treće najviše mesto u Vojvodini. Ambijent je bio u skladu sa tim. Prava mala oaza prirode i osveženja. Stigli smo u Panoniju.

Naselje na dvanaest kilometara od Bačke Topole sa svega 800 stanovnika, ali i sa jezerom, dvorcem iz 1846.godine, hotelom, ogromnim parkom i svim uslovima za miran i udoban odmor.

share2016-05-22-df1423f8705ce357a9b9309bbe72674d8c33b6db9bc10cb7324dede186bb595c-Picture
Park, foto S.T.Graovac

Kada smo ušli u park, bili smo u najboljem slučaju kao Alisa u zemlji čuda. Pred nama
je bila prava četinarska šuma. Kasnije smo saznali da se tu nalazi i jedini primerak Pančićeve omorike u Vojvodini. A u centralnom delu – hrast lužnjak, platani, kesten i druge listopadne vrste. Park se nalazi pod zaštitom države i na spisku je parkova prirode Srbije. Nakon vrelog asfalta to je bilo najbolje mesto za osveženje. Šumska i prijatna klima pružila nam je šansu da se dobro odmorimo, a potom i upoznamo ostatak parka i naselja.

Nekadašnji letnjikovac grofa Arpada Falcionea, atraktivan baš kao i u vreme nastanka, danas je muzej sa autentičnim stvarima iz dvorca. Posebno su interesantni kaljeve peći, ogledala, parket i mala biblioteka koji odišu starim vremenima. Ništa manje atraktivne nisu ni zelena banket sala sa stilskim nameštajem i Vojvođanska sala s posebnim vojvođanskim šmekom.

A u samom kompleksu dvorca, na mestu gde su nekada bile konjušnice, u drugoj polovini XX izgrađen je hotel koji je početkom nove ere renoviran u skladu s potrebama savremenog čoveka.
Boravkom tamo moderan čovek se vraća tamo gde i pripada sebi i prirodi.

pecanje
foto Pixabay

Ne, ovo nije ono laloško mesto gde se komunikacija svodi na „’de si? „“tu sam“; na svega petstotina metara od hotela nalazi se veštačko jezero Sava. A na Savi kupanjac i uživanjac. A ako vam kažem da je jezero poribljeno, jasno vam je da štap za pecanje treba da bude u gepeku.
Tamo smo ostali ceo dan. Toliko smo bili oduševljeni, da smo odlučili da to osećanje lagano složimo u glavi, foto-aparatu i stomaku. I znate šta je zanimljivo, pronašli smo novo mesto gde će naš najmlađi član sledećeg leta kampovati. Eto izgovora da ponovo odemo tamo.
A vi, ako vam treba mesto za predah, za jednostavnost, za prirodu, za uživanje, instant rešenje za odmor, krenite vojvođanskim drumom ka Panoniji. Oduševićete se. Ako je uspelo da smiri roditelje koji su se prvi put odvojili od deteta, smiriće i vas.
Verujte mi!

VOJVODJANSKA VENECIJA I FESTIVAL CVEĆA

U krajnjem istočnom Banatu, skoro pa da pobegne iz Srbije, srećom ostala je u našim granicama, smeštena je varoš Bela Crkva. Mogli bi reći i grad, ali nekakao, ako je nazovemo varošica, tako više oslikava duh samog mesta  .

Kako je jun mesec, mesec gde se spajaju stari i novi godišnji odmori, evo predloga da iste provedete u navedenoj varoši. Zašto Bela Crkva?

KARNEVAL CVEĆA

Još od 1852. , svake godine poslednja nedelja juna rezervisana je za Karneval cveća. Tih sedam dana koliko traje karneval, Bela Crkva je u znaku, pogađate cveća, muzike, boja, mirisa i igre. Ulice, trgovi, zgrade ukrašene su nestvarnim aranžmanima. Zašto nestvarnim? Jednostavno te kombinacije cveća, njegovo pletenje, slaganje boja se ne može opisati. Zaključujemo, najbolje je dođi na karneval.

Karneval cveca, foto Vojvodina info
Karneval  cveća,  foto Vojvodina info

Folklorna udruženja pesmom i igrom pokazuju jedinstvo i međusobnu usmerenost svih nacionalnih manjina koji žive u Beloj Crkvi.

Kao i svaki drugi međunarodni karneval, tako i ovaj belocrkvanski se završava svečanim defileom učesnika. Eksponati koji se kreiraju svake godine, ispunjavaju ulice ove varoši. A mažorentkinje? Pa kakav bi to bio karneval bez njih. Šetaju i domaće, ali i iz drugih zemalja. Kakve su? To Vam neću reći, dođite sami da se uverite.

Mazoretkinje, foto portal mladi
Mažoretkinje, foto Portal mladi

A posle defilea, vatromet. Cveće, boje, mirisi, muzika, možda se i neko zaljubi 🙂

GODIŠNJI ODMOR NA 7  JEZERA

Početkom XX veka, za potrebe industrije i razvoja ovog kraja vršeno  je iskopavanje šljunka. Na tim mestima, vremenom su nastale veštačke akumulacije vode – 7 belocrkvanskih jezera. Po njima Bela Crkva nosi naziv Vojvodjanska Venecija. Svako od njih nudi drugačije doživljaje i mogućnosti za kvalitetan       godičnji odmor.

 – Po uzoru na letovališta –

Gradsko jezero je jedno od četiri urbanizovanih belocrkvanskih jezera. Nećete zažaliti, ako  se odlučite da ovde provedete svoj godičnji odmor. Zašto? Ovo jezero ima lepo uređenu plažu, suncobrane, ležaljke na  iznajmljivanje. Svoje sportske potrebe možete zadovoljiti u obližnjem veslačkom i ronilačkom klubu, iznajmljivanjem pedalina, skakanjem sa obezbeđenih skakaonica ili na obližnjim sportskim terenima… Nedaleko od plaže smeštene su kategorizovane vile i apartmani (kategije od 2* do 4*). U neposrednoj blizini je i auto kamp sa 250 kamp mesta. Ko šta voli. Restoran Jezero nudi Vam mogućnost pansionske ishrane ili povremenih obroka. A noću? Kao i svako drugo letovalište? Za porodične turiste i one za mirniji odmor tu je noćni korzo uređenim i osvetljenim stazama, za adrenalin turiste  tu su splavovi i noćni klubovi, a za romantičare – noćno kupanje.

Gradsko jezero,foto TO Bela Crkva
Gradsko jezero – plaža, foto TO Bela Crkva

– Sećate se Varljivog leta ’68. , e pa nešto slično  🙂 –

Vračevgajsko jezero drugo urbano jezero je meka  kampera. Dva uređena kampa, tuševi,bungalovi, igrališta za najmlađe, uređena plaža. Ko voli kampovanje  ne tražite dalje. Posebu atrakciju jezera, čini ostrvo do koga se dolazi drvenim mostićem. A tamo, bez preterivanja, prelepa plaža, suncobrani, peškiri, letnji bar i restoran sa ribljim specijalitetima. Dođete i nema dalje, a i ne treba Vam  više.

Vracevgaksjo
Vrčevko jezero, kamp, foto kamping Oaza

–  Raj za izletnike, sportske ribolovce –

Pored Gradskog i Vrčevgajskog, urbana jezera su Šljunkara i Šaransko. Ostala tri posebno se odlikuju bogatim biljnim vrstama, ribljim fondom i ornitofaunom. Ova jezera su meta zaljubljenika u prirodu, sportskih ribolovaca i izletnika.

Šaransko jezero, foto TO Bela Crkva
Šaransko jezero, foto TO Bela Crkva

 

Ukoliko se odlučite da svoj godišnji odmor provedete u Beloj Crkvi imaćete mogućnost da posetite najstariji muzej u Vojvodini, da sa vidikovca Tri krsta posmatrate panoramu Bele Crkve, da se prošetate peščanim dinama jedine peščare u Evropi – Deliblatske peščare ili da uživate u slapovima Karaša i  brzacima Nere.

Slapovi reke Karaš
Slap reke Karaš, foto TO Bela Crkva

Kompletnu turističku ponudu opštine Bela Crkva možete videti ovde.