VRELO GRZE, EKOLOŠKI RAJ

Ovaj tekst u celosti se nalazi u časopisu Baby planeta

Onih dana kada ne znate šta ćete sa sobom, kada vam glava vri od obaveza i vrućine a telo vapi za odmorom, krenite put Paraćina. Na sedamnaestom kilometru puta Paraćin – Zaječar, na nadmorskoj visini od četiristotine metara iz vrela u podnožju južnog Kučaja nastaje reka Grza.

Tu se priroda zaigrala. Vrelo,brojne pritoke, vodopad, izvori i dva veštačka jezera Gornje i Donje. Budite sigurni, kada stignete tamo, organizam će vam doživeti šok od lepote, boja, čistog vazduha i tišine koju, istina, prekidaju zvuci lokalnih stanovnika – ptica.

pixabay
Vrelo, foto Pixabay

Kada se malo priviknete na novonastalu situaciju, krenite u šetnju markiranim stazicama. I ne zaboravite, foto-aparat ili pametni telefon s kamerom visoke rezolucije obavezan su deo opreme. Ne zbog vas, jer to što vidite, sigurna sam, vi nikada nećete zaboraviti, nego zbog drugih, kako biste ih uverili da takva lepota zaista postoji u Srbiji te da je šteta da je i oni ne vide. Kada ste već u šetnji, prošetajte i do mosta ljubavi i zakačite katanac, jer ljubavi nikad dosta.

foto
Foto giphy

I tako dok upoznajete kraj, zapamtite da je ovaj prostor stanište retkih biljnih i životinjskih vrsta. Strogo zaštićena orhideja, četiri vrste gljiva sa crvene liste Evrope, šesnaest zaštićenih vrsta gmizavaca i vodozemaca, orlovi, to su prve komšije rečnim rakovima i pastrmkama koje žive u vodi prvog stepena kvaliteta.

orhideja
Orhideja, pixabay

Vas koji umesto ribolova više volite neke ekstremnije sportove planinske stazice pozivaju u osvajanje okolnih prostora i pećine. Šetnja listopadnom i četinarskom šumom vratiće vam veru u prirodu, a vidikovci do kojih stignete podsetiće vas koliko je Srbija lepa. A kada se umorite, red je i da se okrepite. Kompletan ugođaj može biti uz pastrmku na žaru, lokalni specijalitet gržanski pasulj ili jagnjetinu ispod sača. Sloboda izbora uvek postoji.

Kažu da je ovaj kraj najbolje posetiti u proleće, kada sve buja, kada vrelo ima najveću snagu i kada je priroda u svoj svojoj lepoti. Leti, nakon velikih suša, posebno u avgustu, vrelo se povlači u svoje pukotine i čuva snagu za ostatak godine.

pastrmka
Foto pixabay

Kada god odlučili da odete tamo, nećete zažaliti, samo će boja jezera biti drugačija. Maslinastozelena, modroplava ili tirkizna sigurno će vas osvojiti i naterati da se ponovo vratite na dan ili više. Sve su šanse da ćete se odlučiti da jedan deo svog odmora provede i tamo, daleko od vreve, problema, sujete i svega onoga što vam uzima osmeh sa lica. Na mestu koje će vam vratiti osećaj sreće i duhovni  mir. Vratite se tamo gde i pripadate. Vratite se prirodi i čuvajte je za svoju i svu našu decu.

U PROLEĆNU AVANTURU PREKO STAROG SLANKAMENA

Tekst se nalazi u aktuelnom časopisu Baby planeta.

Nakon promenljive zime, koja je u poslednjim trzajima odlučila da nas počasti snežnom idilom, ipak smo sa oduševljenjem prihvatili prve sunčeve zrake i najavu proleća.  Iako možda nespremni zakoračili smo u prirodu, oslobođenog duha i sa željom za novim buđenjem. Kada smo obišli obližnje parkove i procvetale ulice, odlučili smo da krenemo i malo dalje. Ukoliko još uvek niste smislili gde bi to moglo da bude, evo prilike da krenete sa nama do Srema.

Na mestu gde se sastaju Srem, Banat i Bačka smešteno je malo selo –  Stari Slankamen. Većini  je obično prva asocijacija Banja i u pravu su. Međutim, Stari Slankamen je najstarije naselje inđijske opštine sa burnom prošlošću. Stoga ukoliko želite da posetite ovo mesto nastavite sa čitanjem  teksta. A znate li zašto? Potpuno drugačije ćete ga doživeti, garantujemo vam to.

Pa, ukoliko ste još uvek tu, krenimo u obilazak.

Prvi utisak je sam prilaz selu. Ako vam kažemo da prolazite putem podno lesnih odseka koji čuvaju tajnu ledenog doba i ako  saznate da je to jedan od tri jedinstvena geološka lokaliteta u svetu, da li je dovoljno da nastavite put dalje?

Taman kada ste pomislili da vas ne možemo iznenaditi, samo nas pratite. Iza jedne od blažih okuka pojavljuje se prizor, sličan onom kada stižete na more. Predivan pogled na naselje i Dunav koji  vas okupan suncem poziva da priđete bliže. Ali pre nego što se spustite do same obale, sigurni smo da ćete se zaustaviti i fotografisati objekat koji čini sastavni deo ove panorame – crkvu Svetog Nikole. Kamene stepenice vode vas do uzvišenja na kome se nalazi ovo duhovno zdanje sa kraja XV veka. Veliku kulturnu vrednost nosi ikonostas, nastao u XVIII veku. Loša vest je što je crkva otvorena samo za grupne posete.

Stari Slankamen
Panorama Starog Slankamena, foto Wikimedia Commons

Kada ste stigli do sela, krenite do parkinga u pravcu banjskog kompleksa, danas Specijalne bolnice „Dr Borivoje Gnjatić“.  Prvi oblici banjskog lečenja bili su još u vreme Turaka, koji su koristili blagodeti izvora slane vode Slanače. Upravo zahvaljujući ovom izvoru nastala je najstarija banja u Vojvodini. Godine 1906. podignut je hotel za potrebe smeštaja turista, koji je vremenom pretvoren  u današnju bolnicu.

Nad panoramom Starog Slankamena dominiraju  ostaci srednjovekovne tvrđave, na čijem se mestu ranije nalazio naselje iz bronzanog doba i rimsko utvrđenje Aqumincum. Kada posmatramo sa obale ove ostatke, svako od nas individualno može stvoriti sliku ovog naselja iz nekih davnih vremena.

Acumincum tvrđava Stari Slankamen
Ostaci srednjovekovne tvrđave, foto Wikimedia commons

Ako ste raspoloženi, autom možete otići i do brda Ralica u neposrednoj blizini i obići  spomenik, koji je nastao na mestu gde je  na Preobraženje 1691.godine bila je jedna od ključnih bitki između Austrijanaca i Turaka, nakon koje  su poraženi Turci i zauvek napustili ove krajeve.

Ukoliko vam vremenske prilike dozvole najlepše upoznavanje Starog Slankamena je plovidbom brodićem po Dunavu. Ne samo da ćete imati priliku da naselje vidite sa reke , nego možete otploviti i do mesta gde se Tisa uliva u Dunav i saznati da je baš na tom mestu, po predanju, tajno sahranjen čuveni hunski vojskovođa Atila Bič Božiji.

Dunav kod Starog Slankamena
Dunav, foto S.T.Graovac

A da biste sumirali sve utiske, preporuka je da se okrepite u nekom od restorana na samoj obali. Riblja čorba i dobro vino pomoćiće vam da zaokružite sliku o ovom malom sremskom mestu sa bogatom istorijskom prošlošću  i prirodnom lepotom. A, kao suvenir, pored ličnog doživljaja, možete poneti  Slankamenku, vino ovog malog sremskog sela.

 

PO ENERGIJU U SREMSKE KARLOVCE

Tekst pod istim nazivom objavljen u Aksa Baby planeta časopisu. U narednim redovima možete pročitati punu verziju teksta. Uživajte 🙂

Tog proleća hvatali smo niski start za “ludi kamen“. Znate kako to već ide. Matičar, crkva, restoran, muzika…Sve u svemu, svakodnevno trčanje. Što od proleća, što od trčanja i uzbuđenja, javio se i umor, a od umora  i svakodnevne mučnine. (Bar je tako izgledalo u prvi mah). Vremenom, umor je nastavljao istim tempom, a ni mučnine me nisu štedele.  Uradila sam par analiza, test i ….. beba u najavi. Malo je reći koliko smo jača polovina i ja bili iznenađeni, zbunjeni i smešni. Na svu sreću to stanje iznenađenja smo brzo osvestilkao drugo stanje i uživali

.

cooming-soon-1
 Canva,  S.T.Graovac

Po prirodi sam štreber i tako sam i pristupila savetima doktorke. Posebnu pažnju sam posvetila šetnjama. Obožavam šetnje, a i suprug ih je „zavoleo“.  Za kratko vreme svi parkovi u gradu su bili istraženi, te smo se odlučili za neko kraće putovanje. Otišli smo u Sremske Karlovce.

turisticki-putokaz-na-ulazu-u-setaliste
Turistički putokaz, foto S.T.Graovac

Stari dobri Karlovci. Sve poznato, a ustvari malo toga istinski znano. Da se Sremci ne naljute, šetališna zona je relativno mala, ali ušuškana u boje, zdanja i domaćinsku atmosferu.  Arhitektonski objekti su zdanja koji nose snagu, istoriju, duhovnost i lepotu života ove varoši. Na trgu koji nosi ime čuvenog romantika, Branka Radičevića smešteni su  objekti sakralne i duhovne arhitekture, te krenimo u obilazak

PATRIJARŠIJSKI DVOR

Svojim baroknim i pseudorenesansnim stilom pleni svakog posetioca. Dvor vodi poreklo iz XIX veka. Danas je sedište episkopa sremskog i letnja rezidencija patrijarha srpskog.U okviru dvora nalazi se riznica, muzej Srpske Pravoslavne crkve.

Patrijaršijski dvor, Sremski Karlovci
Patrijaršijski dvor, foto S.T.Graovac

SABORNA CRKVA

Tik uz barokni dvor smeštena je Saborna crkva posvećena Sv.Nikoli. Vodi poreklo iz 1762. godine, a svoj današnji izgled dobila je 1909./1910. godine. U oltaru se nalazi sveti ćivot(kovčeg) sa delom moštiju drugog srpskog arhiepiskopa Sv.Arsenija Sremca.

tornjevi-saborne-crkve-i-katolicke-crkve-svetog-trojstva
Saborna i Katolička crkva, foto S.T.Graovac

KATOLIČKA CRKVA

U stilu baroka, odmah uz Sabornu crkvu, smeštena je Katolička crkva Svetog Trojstva. Crkva je podignuta 1768.godine na mestu nekadašnje benediktinske bazilike.

KARLOVAČKA GIMNAZIJA

Najstarija srpska gimnazija nastala 1791. godine, kao jedan od najznačajnijih prosvetno – kulturnih objekata srpskog naroda.  U starom zdanju Latinske škole gimnazija je radila do 1891. godine, kada je donacijom braće Anđelić podignuta nova zgrada. U čast svojim donatorima, na ulazu u zgradu gimnazije nalazi se spomen tabla braći Anđelić. Karlovački đaci bili su mnogi učeni ljudi. Neki od njih su Josif Rajačić, Jovan sterija popović, Branko Radičević, Đorđe Natošević, Milan Jovanović Batut……  U okviru gimnazije danas se nalazi Spomen biblioteka sa 18.198 knjiga, kao svojevrsni spomenik kulture.

karlovacka-gimnazija
Karlovačka gimnazija, foto S.T.Graovac

ČESMA ČETIRI LAVA

Jedna od prvih asocijacija Sremskih Karlovaca je upravo česma Četiri lava. Nastala je 1799. godine u čast prvog završenog vodovoda u Sremskim Karlovcima. Više puta je obnavljana i  restaurirana, a na  današnje mesto postavljena je 1903. godine. Legenda kaže ko jednom popije vodu sa ove česme vratiće se u Sremske Karlovce i tu se i venčati.

cesma-cetiri-lava
Česma Četiri lava, foto S.T.Graovac

MAGISTRAT

Zdanje koje je nastalo u periodu od 1806. do 1811. godine, sa čijeg balkona je maja 1848. godine, patrijarh Josif Rajačić proglasio osnivanje Srpske Vojvodine. Svoju ulogu upravne zgrade, Magistrat je zadržao do danas. U ovom objektu smeštena je uprava Opštine Sremski Karlovci , kao i konzulat Crne Gore.

magistrat
Magistrat, foto S.T.Graovac

BOGOSLOVIJA

Prvu bogosloviju u Srbiji, osnovao je karlovački mitropolit Stefan Stratimirović 1794. godine u Sremskim Karlovcima, poznatu kao Karlovačka bogoslovija. Ova bogoslovija imala je značajnu ulogu u obrazovanju pravoslavnog sveštenstva u Ugarskoj državi. Bogoslovija je postojala sve do početka Prvog svetskog rata, kada su je Ugari zatvorili. Posle rata Bogoslovija i crkveni presto sele se u Beograd, gde se osniva Bogoslovski fakultet.

Karlovačka bogoslovija ponovo nastavlja sa radom 1964. godine pod imenom Sveti Arsenije Sremac. Od tog vremena bogoslovija je smeštena u velelepnom zdanju koje je 1902. godine podignuta pod patronatom patrijarha Georgija Brankovića kao zdanje Crkveno-narodnih fondova. Patrijarh je iz sopstvenih sredstava 1903.godine podigao bogoslovski seminar(internat) čime je rešio školovanje mladih sveštenika koji su dolazili iz unutrašnjosti.

bogoslovija
Bogoslovija Sveti Arsenije Sremac, foto S.T.Graovac

STEFANEUM

Za potrebe đaka bogoslovije, koji su se školovali donacijom mitropolita Stefana Startimirovića, osnovan je internat, kasnije nazvan Stefaneum. Nakon Drugog svetskog rata, objekat je oduzet crkvi, da bi ponovo bio vraćen 2008.godine i od tada ovde se nalazi „Institut srpskog naroda“.

Nakon šetnje i upoznavanja istorije Sremskih Karlovaca, možete se okrepiti u nekom od lokalnih restorana, odmarati na klupama ili vreme iskoristiti za kupovinu kuglofa, bermeta, magneta , kao autentičnih suvenira ove varoši.

KAPELA MIRA

Nakon kraćeg odmora prošetajte se do mesta gde je zaključen čuveni Karlovački mir 1699. godine. Te godine na inicijativu oslabljene Turske, sastale su se sile Hrišćanske alijanse(Habsburzi, Poljska, Rusija, Venecija) sa jedne i Turska sa druge strane, uz posredovanje Engleske i Holandije. Za potrebe ovog sastanka sagrađena je drvena većnica, sa  četiri identična ulaza kroz koja su istovremeno ulazile sve četiri strane. Kako bi svi imali istu važnost, na ovim pregovorima, prvi put je u istoriji pregovaranja korišćen okrugli sto. Godine 1710. na ovom mestu podignuta je Kapela mira, koja je srušena i zamenjena novom 1817. godine. Današnja Kapela je mesto povremenih službi rimokatoličke crkve i mesto turističkih posetilaca.

Predlažem Vam da obilazak Sremskih Karlovaca završite obilaskom Dvorske Bašte.

dvorska-basta-ulaz Nekadašnja Botanička bašta nastala je u vreme patrijarha Rajačića, koju su činile retke i zaštićene biljke koje su donosili  čuveni Srbi i karlovački đaci. Današnja bašta se prostire na 7,29ha, sa 115 biljnih vrsta i predstavlja spomenik pod zaštitom prirode. Ovde ćete imati priliku da na samo 500m od centra varoši uživate u oazi prirode, cvrkutu ptica, Staržilovačkom potoku, drvenom mostiću.

dvorska-basta-mosticZa promenu srešćete mlade ljude kako uživaju u čitanju knjiga. Pronaći ćete savršeno mesto za opuštanje, smirivanje misli i sumiranje utisaka proteklog dana. A kada se nahranite obiljem boja, mirisom vazduha i zvukom tišine, prošetajte se do gornjeg dela bašte gde Vas očekuju sportski tereni i igralište za decu.

Ovog septembra, kako i legenda predviđa, vratili smo se u Karlovce, ali se nismo venčali … u Karlovcima. Obavili smo to na jednom sličnom mestu. A u Karlovce smo došli po energiju, jer krenuli smo u prvi razred i biće nam preko potrebna. Ubacivanje  novčića kod Četiri lava i zamišljanje prve želje, trčanje kroz šuškavo lišće, pitanja o šišarkama….

wp_20160911_17_02_04_pro
Šišarka, foto S.T.Graovac

Neprocenjivo.  Neverovatno kako vreme brzo prolazi i kako nam klinci brzo rastu. Uživajte u svakom trenutku i putujte sa njima, tu do susednog mesta, parka, muzeja. Srbija ima puno lepih mesta za obilazak, a Vi – samo budite tu, osvestite  trenutak  i uživajte i …. samo  će Vam se reći 🙂

Da li zbog Karlovaca, trudničkih hormona ili prvoseptembarskog stresa , emocije su uvek neopisivo jake. Dođite, vidite i procenite sami.

Mi smo obilazak završili ovde. Ali Karlovci imaju mnogo toga da Vam ponude : Stražilovo, Dunav, vidikovac, staru apoteku, Gornju i Donju crkvu, muzej meda, vinarije, čuveni Grožđenbal, Festival Kuglofa, tamburaše i sremačke gurmanluke ….