U POTRAZI ZA SRPSKIM MOREM

Ovaj tekst nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta.

Eto juna, eto mene u koferu. Smešno ili ne, ali je tako. Da li je to neki mehanizam u glavi, koji prosto kvrcne na samo ime gore pomenutog meseca, ili je jednostavno emotivna reakcija na prve tople dane, ne znam. Kako god, ali vreme je za miris mora, pesak i talasoterapiju.

Ako izuzmemo finansijski momenat, naći more i nije baš neka umetnost. Tradicionalno bratska Grčka, luksuzni orijent ili komšijske vode. Ali iz nekih znanih ili neznanih razloga, smeši mi se leto u Srbiji. Kako nam je Panonsko, odavno oteklo, a ne bi bilo dobro  ni prizivati ga nazad, ostaje mi da nađem neku dobru soluciju za suncobran, za one nove mišiće i kule u pesku.

Poznavajući nas, Srbin kada se zainati i more ima da iskopa. Pa skoro i da je tako. Istina, nije ništa kopao, ali je, sada već davne 1971. godine, pregradio rukavac Dunava i na 2,5km od Velikog Gradišta stvorio veštačko jezero – Srebrno jezero. Hajmo dalje, onako bez predrasuda i preuranjenih komentara, da vidimo šta ovo jezero može da nam ponudi.

srebrno-jezero-pixabay
Srebrno jezero

KRISTALNO ČISTA VODA

Voda Srebrnog jezera na svom podzemnom toku filtrira se kroz peščane naslage, što joj, bez preterivanja, daje kristalnu čistoću. Ne samo da je čista, voda je i veoma topla, naročito tokom letnjih meseci, kada je pravo i sigurno uživanje za klince.  A, u popodnevnim satima, kada pod odsjajem sunca, jezero počne da treperim svojim srebrnim sjajem, stičemo utisak da smo  našli srpsko more.

AMBIJENT LETOVALIŠTA

A, kakvo bi to more bilo, kada ne bi bilo fino uređene plaže, kajaka, jedrenja i drugih pomagala za dizanje letnjeg adrenalina. Ukoliko ste pak  više za neku kuliranje varijantu, dobra kafa, limunada i udobna stolica može se naći u nekom od brojnih kafića. Romantičari će se, sigurna sam, snaći duž šetališa uz aromaterapiju bagremove šume u zaleđu.

Srebrno jezero, Golubac,tvrdjava, Djerdap,manastir Tumane, Srbija
Plaža Srebrno jezero

OD KAMPOVANJA DO LUKSUZIRANJA

U zavisnosti od želja, navika, potreba i finansija, Srebrno jezero nudi široku lepezu smeštajnih kapaciteta. Od kampinga, preko soba u privatnim domaćinstvima, prijatnim vilama na obali jezera do luksuznog hotelskog smeštaja. Drugim rečima odmor po želji.

KUPANJE I ZA BEBE I ZA VRSNE PLIVAČE

Sastavni deo ponude Srebrnog jezera svakako je i Akva klub. Na površini od 2500m2 smešteno je pet bazena različitih dubina, među kojima su i oni za  najmlađe i najslađe turiste. Ukoliko ste novopečeni roditelji ili ste već uveliko osetili čari roditeljstva imaćete priliku da uživate sa svojim klincima.

I PECANJE I SPA TRETMAN

Svako ima svoj način da se oslobodi od stresa i svakodnevne jurnjave, upravo u tome vam može pomoći i Srebrno jezero. Pored kupanja, šetnje, sunčanja, ovde mir mogu pronaći i ljubitelji pecanja. Čista jezerska voda pravo je stanište svih vrsta slatkovodne ribe, stoga  štap u ruke i mentalna detoksikacija može da počne. Sa druge strane, ukoliko ste više za neku relax masažu i spa meditiranje, sauna i kutak sa tropskom kišom čekaju vas u hotelu.

BRODSKE AVANTURE

Svako ozbiljno letovalište u ponudi ima krstarenja i obilazak okoline brodom, pa što bi Srebrno jezero bilo drugačije. Putovanje počinje ukrcavanjem na brod u jezerskoj marini  i kreće na jednu od tri destinacije: obilazak Golubačke tvrđave, Ramske tvrđave ili ušća reke Pek. Da li ste nekada ove znamenitosti posmatrali sa reke?

Golubac,tvrdjava, Djerdap, Srbija
Krstarenje Dunavom

ZNAMENITOSTI OKOLINE

Verovatno ste imali priliku da krstarite zalivom Toroneo, da obiđete Solun ili posetite turske Čanakale! A, da li ste obišli nekadašnji rimski grad i vojni logor  Viminacium,  arheološko nalazište Lepenski Vir, manastire Tumane i Nimnik ili najveći srpski nacionalni park Đerdap? Pa, evo prilike.

Golubac,tvrdjava, Srbija
Golubac

Srebrno jezero nalazi se 110km od Beograda, 195km od Novog Sada i bez obzira da li dolazite sa krajnje severne ili južne tačke Srbije, ono je manje-više tu. Možda je baš ovo leto idealna prilika da upoznate Srbiju i iz perspektive turiste, a ne domaćina.

Kako god da odlučite „srpsko more“ će biti na svojoj lokaciji ušuškano među prirodom i istorijom kraja i čekaće vas bar kao usputna stanica ka novim destinacijama. A, da li ćete tada ostati tu ili produžiti dalje, ostaviću vama da sami otkrijete. Ja znam gde ću.

giphy

 

 

Advertisements

U PROLEĆNU AVANTURU PREKO STAROG SLANKAMENA

Tekst se nalazi u aktuelnom časopisu Baby planeta.

Nakon promenljive zime, koja je u poslednjim trzajima odlučila da nas počasti snežnom idilom, ipak smo sa oduševljenjem prihvatili prve sunčeve zrake i najavu proleća.  Iako možda nespremni zakoračili smo u prirodu, oslobođenog duha i sa željom za novim buđenjem. Kada smo obišli obližnje parkove i procvetale ulice, odlučili smo da krenemo i malo dalje. Ukoliko još uvek niste smislili gde bi to moglo da bude, evo prilike da krenete sa nama do Srema.

Na mestu gde se sastaju Srem, Banat i Bačka smešteno je malo selo –  Stari Slankamen. Većini  je obično prva asocijacija Banja i u pravu su. Međutim, Stari Slankamen je najstarije naselje inđijske opštine sa burnom prošlošću. Stoga ukoliko želite da posetite ovo mesto nastavite sa čitanjem  teksta. A znate li zašto? Potpuno drugačije ćete ga doživeti, garantujemo vam to.

Pa, ukoliko ste još uvek tu, krenimo u obilazak.

Prvi utisak je sam prilaz selu. Ako vam kažemo da prolazite putem podno lesnih odseka koji čuvaju tajnu ledenog doba i ako  saznate da je to jedan od tri jedinstvena geološka lokaliteta u svetu, da li je dovoljno da nastavite put dalje?

Taman kada ste pomislili da vas ne možemo iznenaditi, samo nas pratite. Iza jedne od blažih okuka pojavljuje se prizor, sličan onom kada stižete na more. Predivan pogled na naselje i Dunav koji  vas okupan suncem poziva da priđete bliže. Ali pre nego što se spustite do same obale, sigurni smo da ćete se zaustaviti i fotografisati objekat koji čini sastavni deo ove panorame – crkvu Svetog Nikole. Kamene stepenice vode vas do uzvišenja na kome se nalazi ovo duhovno zdanje sa kraja XV veka. Veliku kulturnu vrednost nosi ikonostas, nastao u XVIII veku. Loša vest je što je crkva otvorena samo za grupne posete.

Stari Slankamen
Panorama Starog Slankamena, foto Wikimedia Commons

Kada ste stigli do sela, krenite do parkinga u pravcu banjskog kompleksa, danas Specijalne bolnice „Dr Borivoje Gnjatić“.  Prvi oblici banjskog lečenja bili su još u vreme Turaka, koji su koristili blagodeti izvora slane vode Slanače. Upravo zahvaljujući ovom izvoru nastala je najstarija banja u Vojvodini. Godine 1906. podignut je hotel za potrebe smeštaja turista, koji je vremenom pretvoren  u današnju bolnicu.

Nad panoramom Starog Slankamena dominiraju  ostaci srednjovekovne tvrđave, na čijem se mestu ranije nalazio naselje iz bronzanog doba i rimsko utvrđenje Aqumincum. Kada posmatramo sa obale ove ostatke, svako od nas individualno može stvoriti sliku ovog naselja iz nekih davnih vremena.

Acumincum tvrđava Stari Slankamen
Ostaci srednjovekovne tvrđave, foto Wikimedia commons

Ako ste raspoloženi, autom možete otići i do brda Ralica u neposrednoj blizini i obići  spomenik, koji je nastao na mestu gde je  na Preobraženje 1691.godine bila je jedna od ključnih bitki između Austrijanaca i Turaka, nakon koje  su poraženi Turci i zauvek napustili ove krajeve.

Ukoliko vam vremenske prilike dozvole najlepše upoznavanje Starog Slankamena je plovidbom brodićem po Dunavu. Ne samo da ćete imati priliku da naselje vidite sa reke , nego možete otploviti i do mesta gde se Tisa uliva u Dunav i saznati da je baš na tom mestu, po predanju, tajno sahranjen čuveni hunski vojskovođa Atila Bič Božiji.

Dunav kod Starog Slankamena
Dunav, foto S.T.Graovac

A da biste sumirali sve utiske, preporuka je da se okrepite u nekom od restorana na samoj obali. Riblja čorba i dobro vino pomoćiće vam da zaokružite sliku o ovom malom sremskom mestu sa bogatom istorijskom prošlošću  i prirodnom lepotom. A, kao suvenir, pored ličnog doživljaja, možete poneti  Slankamenku, vino ovog malog sremskog sela.

 

VEČITA INSPIRACIJA

To je bio onaj vikend kada odlučite da ostanete kući nakon naporne poslovne nedelje, gužvi u saobraćaju i nervoznih ljudi. Kako je bio septembar, a grejanje još nije počelo, brzo smo našu odluku preformulisali u vikend šetnje. Izašli smo van kuće sa idejom „destinacija gde nas noge odvedu“. Nogu pre nogu stigosmo do keja. Miholjsko leto odlučilo je da se pojavi nešto ranije, sunce se probijalo, Dunav je mirno tekao, a sa sremske strane dominirala je poznata građevina i pozivala nas „preko“.

wp_20160927_17_41_30_pro
Petrovaradinska tvrđava, foto S.T.Graovac

Suprug i ja sinhrono smo se se okrenuli ka mostu, a klinac je sa oduševljenjem prihvatio ideju za šetnju po istom.

U Sremu nas je dočekala građevina stara 290 godina. Nekadašnja administrativna zgrada, danas poznata pod nazivom Magistrat, bila je početna stanica u obilasku Petrovaradinske tvrđave. Kaldrma nas je vodila do stepeništa, a tamo 214 stepenika nas je pozivalo u avanturu viševekovnog vojnog objekta.

Stepeniste Petrovaradinske tvrđave
Stepenice Petrovaradinske tvrđave, foto S.T.Graovac

Taman kada smo mislili da klinac više neće moći, stigosmo do Ludvigove kapije. „Jee, mama, pa ovde ima „tunel“.“ Znali smo da će bez pogovora krenuti dalje.  Skupismo energiju i stigosmo do kraja … ili do početka. Eto nas na Gornjoj tvrđavi. A tamo ponosno stoji Toranj sa „pijanim“ i zbunjujućim satom. Istina vole Sremci da se šale i zbunjuju, ali ovaj fenomen je dosta stariji od sremačke šale. Satni mehanizam vodi poreklo iz XVIII veka i na tvrđavu je donet iz Alzasa u Francuskoj. Kako bi brodari koji su plovili Dunavom imali predstavu koje je doba dana, odlučeno je da velika skazaljka pokazuje sate, a mala minute. A epitet pijanog sata nosi , jer zimi kasni, a leti žuri. Zanimljivo. Zaštitni znak Petrovaradinske tvrđave i Novog Sada  krajem septembra je automatizovan, sa očuvanim originalnim delovima starim nekoliko stotina godina, a posle skoro pola veka sat ponovo i zvoni.

Sa Ludvigovog bastiona pored sata, pažnju će vam privući pogled na Bačku. Ukoliko poželite da sednete u baštu Terase tvrđave i restoran Varadinskog hotela i tu završite vaš obilazak, nećemo vam zameriti.

wp_20160814_13_38_03_pro
Pogled na Novi Sad sa sremske strane, foto S.T.Graovac

Uživajte u ambijentu 18 kandilabera i panorami Novog Sada. Mi smo nastavili dalje. Uživali smo u ateljeima najdužeg dela tvrđave – Bastiona Marije Terezije, austrijske carice, za vreme čije vladavine je završena  druga faza u izgradnji tvrđave. Laganom šetnjom popeli smo se do Leopoldovog bastiona, mesta gde je postavljen kamen temeljac 1692. godine ovom kulturno –istorijskom objektu. A pogled sa bastiona – večita inspiracija.

wp_20160814_12_40_08_pro
Pogled sa Leopoldovog bastiona, foto S.T.Graovac

Odluke, promene, nove početke mnogi su donosili baš ovde. A zašto? Procenite sami.

Od Leopolda prošetali smo pored Dvorske kapije , glavne kapije kojom autom možete stići u Gornju tvrđavu. Iznad pomenute, kapije nalazi se najviši i najznačajniji deo svakog vojnog objekta, pa tako i Petrovaradinske tvrđave. Kavalair je predstavljao poslednju zonu odbrane. Danas je ovo mesto svojevrsni vidikovac sa koga možete videti tvrđavu sa svih strana. Nakon Kavalira prošetasmo se duž nekadašnje Duge kasarne koja je nastala sredinom XVIII veka i bila glavni smeštajni objekat vojnika i oficira. Danas se u podrumima nalaze ateljei Likovnog kruga. Nastavljajući dalje došli smo do Jednostavne kasarne, koja je zanimljiva zbog svoje jednostavnosti dugih hodnika i niza prozora sa obe strane, po kojoj i nosi ime. Nekadašnja smeštajna jedinica tvrđavskog garnizona, a današnje lokacija Istorijskog arhiva Grada Novog Sada.  Upravo kada smo razmišljali o odmoru,  naleteli smo na „coffee to go“ . Malo je reći koliko smo bili srećni. Izašli smo na Paradni plac, današnji parking prostor, ispred koga se nalazi najmonumentalnija zgrada Petrovaradinske tvrđave – Topovnjača, Arsenal ili Mamulina kasarna. Objekat barokne arhitekture zauzima 7000m2 u kome se nalazi Muzej Grada Novog Sada. Ukoliko Vam prilike dozvole, preporučujemo vam da posetite ovaj muzej. Upravo na Paradnom placu najmlađi član naše male ekspedicije, dobio je svoju energiju – sladoled. Pronašli smo klupu na obližnjem Inoćentijevom bastionu sa koga se pružao pogled na 23ha Donje tvrđave i Podgrađa.

wp_20160814_13_35_06_pro
Podgrađe, foto V.Graovac

Pogled na  krovove civilnih i vojnih objekata i Samostan Svetog Jurja, odaju sliku jednog Gradića i njegovu vekovnu istoriju. Nama je samo preostalo da uživamo.  Međutim, to nam nije bilo dovoljno.

wp_20160814_12_51_17_pro
Kapija cara Karla VI, foto S.T.Graovac

Spustili smo se kroz kapiju cara Karla VI (oca carice Marije Terezije) na kojoj je uklesana 1780. godina, godina kada je završena gradnja tvrđave. Preko drvenog mostića krenuli smo put Podgrađa, a put – kaldrma, špalir drveća, bedemi i kandilaberi.

wp_20160814_13_46_41_pro
Put ka Podgrađu, foto S.T.Graovac

Još jedan dokaz lepote jednostavnosti. Šetnja ovim špalirom je infuzija pozitivne energije, ljubavi, romantike i jednostavnosti…. pa i ne treba nam ništa više. Nama ništa nije trebalo, bili smo umorni i nasmejani puni topline za kojom smo i tragali.

PO ENERGIJU U SREMSKE KARLOVCE

Tekst pod istim nazivom objavljen u Aksa Baby planeta časopisu. U narednim redovima možete pročitati punu verziju teksta. Uživajte 🙂

Tog proleća hvatali smo niski start za “ludi kamen“. Znate kako to već ide. Matičar, crkva, restoran, muzika…Sve u svemu, svakodnevno trčanje. Što od proleća, što od trčanja i uzbuđenja, javio se i umor, a od umora  i svakodnevne mučnine. (Bar je tako izgledalo u prvi mah). Vremenom, umor je nastavljao istim tempom, a ni mučnine me nisu štedele.  Uradila sam par analiza, test i ….. beba u najavi. Malo je reći koliko smo jača polovina i ja bili iznenađeni, zbunjeni i smešni. Na svu sreću to stanje iznenađenja smo brzo osvestilkao drugo stanje i uživali

.

cooming-soon-1
 Canva,  S.T.Graovac

Po prirodi sam štreber i tako sam i pristupila savetima doktorke. Posebnu pažnju sam posvetila šetnjama. Obožavam šetnje, a i suprug ih je „zavoleo“.  Za kratko vreme svi parkovi u gradu su bili istraženi, te smo se odlučili za neko kraće putovanje. Otišli smo u Sremske Karlovce.

turisticki-putokaz-na-ulazu-u-setaliste
Turistički putokaz, foto S.T.Graovac

Stari dobri Karlovci. Sve poznato, a ustvari malo toga istinski znano. Da se Sremci ne naljute, šetališna zona je relativno mala, ali ušuškana u boje, zdanja i domaćinsku atmosferu.  Arhitektonski objekti su zdanja koji nose snagu, istoriju, duhovnost i lepotu života ove varoši. Na trgu koji nosi ime čuvenog romantika, Branka Radičevića smešteni su  objekti sakralne i duhovne arhitekture, te krenimo u obilazak

PATRIJARŠIJSKI DVOR

Svojim baroknim i pseudorenesansnim stilom pleni svakog posetioca. Dvor vodi poreklo iz XIX veka. Danas je sedište episkopa sremskog i letnja rezidencija patrijarha srpskog.U okviru dvora nalazi se riznica, muzej Srpske Pravoslavne crkve.

Patrijaršijski dvor, Sremski Karlovci
Patrijaršijski dvor, foto S.T.Graovac

SABORNA CRKVA

Tik uz barokni dvor smeštena je Saborna crkva posvećena Sv.Nikoli. Vodi poreklo iz 1762. godine, a svoj današnji izgled dobila je 1909./1910. godine. U oltaru se nalazi sveti ćivot(kovčeg) sa delom moštiju drugog srpskog arhiepiskopa Sv.Arsenija Sremca.

tornjevi-saborne-crkve-i-katolicke-crkve-svetog-trojstva
Saborna i Katolička crkva, foto S.T.Graovac

KATOLIČKA CRKVA

U stilu baroka, odmah uz Sabornu crkvu, smeštena je Katolička crkva Svetog Trojstva. Crkva je podignuta 1768.godine na mestu nekadašnje benediktinske bazilike.

KARLOVAČKA GIMNAZIJA

Najstarija srpska gimnazija nastala 1791. godine, kao jedan od najznačajnijih prosvetno – kulturnih objekata srpskog naroda.  U starom zdanju Latinske škole gimnazija je radila do 1891. godine, kada je donacijom braće Anđelić podignuta nova zgrada. U čast svojim donatorima, na ulazu u zgradu gimnazije nalazi se spomen tabla braći Anđelić. Karlovački đaci bili su mnogi učeni ljudi. Neki od njih su Josif Rajačić, Jovan sterija popović, Branko Radičević, Đorđe Natošević, Milan Jovanović Batut……  U okviru gimnazije danas se nalazi Spomen biblioteka sa 18.198 knjiga, kao svojevrsni spomenik kulture.

karlovacka-gimnazija
Karlovačka gimnazija, foto S.T.Graovac

ČESMA ČETIRI LAVA

Jedna od prvih asocijacija Sremskih Karlovaca je upravo česma Četiri lava. Nastala je 1799. godine u čast prvog završenog vodovoda u Sremskim Karlovcima. Više puta je obnavljana i  restaurirana, a na  današnje mesto postavljena je 1903. godine. Legenda kaže ko jednom popije vodu sa ove česme vratiće se u Sremske Karlovce i tu se i venčati.

cesma-cetiri-lava
Česma Četiri lava, foto S.T.Graovac

MAGISTRAT

Zdanje koje je nastalo u periodu od 1806. do 1811. godine, sa čijeg balkona je maja 1848. godine, patrijarh Josif Rajačić proglasio osnivanje Srpske Vojvodine. Svoju ulogu upravne zgrade, Magistrat je zadržao do danas. U ovom objektu smeštena je uprava Opštine Sremski Karlovci , kao i konzulat Crne Gore.

magistrat
Magistrat, foto S.T.Graovac

BOGOSLOVIJA

Prvu bogosloviju u Srbiji, osnovao je karlovački mitropolit Stefan Stratimirović 1794. godine u Sremskim Karlovcima, poznatu kao Karlovačka bogoslovija. Ova bogoslovija imala je značajnu ulogu u obrazovanju pravoslavnog sveštenstva u Ugarskoj državi. Bogoslovija je postojala sve do početka Prvog svetskog rata, kada su je Ugari zatvorili. Posle rata Bogoslovija i crkveni presto sele se u Beograd, gde se osniva Bogoslovski fakultet.

Karlovačka bogoslovija ponovo nastavlja sa radom 1964. godine pod imenom Sveti Arsenije Sremac. Od tog vremena bogoslovija je smeštena u velelepnom zdanju koje je 1902. godine podignuta pod patronatom patrijarha Georgija Brankovića kao zdanje Crkveno-narodnih fondova. Patrijarh je iz sopstvenih sredstava 1903.godine podigao bogoslovski seminar(internat) čime je rešio školovanje mladih sveštenika koji su dolazili iz unutrašnjosti.

bogoslovija
Bogoslovija Sveti Arsenije Sremac, foto S.T.Graovac

STEFANEUM

Za potrebe đaka bogoslovije, koji su se školovali donacijom mitropolita Stefana Startimirovića, osnovan je internat, kasnije nazvan Stefaneum. Nakon Drugog svetskog rata, objekat je oduzet crkvi, da bi ponovo bio vraćen 2008.godine i od tada ovde se nalazi „Institut srpskog naroda“.

Nakon šetnje i upoznavanja istorije Sremskih Karlovaca, možete se okrepiti u nekom od lokalnih restorana, odmarati na klupama ili vreme iskoristiti za kupovinu kuglofa, bermeta, magneta , kao autentičnih suvenira ove varoši.

KAPELA MIRA

Nakon kraćeg odmora prošetajte se do mesta gde je zaključen čuveni Karlovački mir 1699. godine. Te godine na inicijativu oslabljene Turske, sastale su se sile Hrišćanske alijanse(Habsburzi, Poljska, Rusija, Venecija) sa jedne i Turska sa druge strane, uz posredovanje Engleske i Holandije. Za potrebe ovog sastanka sagrađena je drvena većnica, sa  četiri identična ulaza kroz koja su istovremeno ulazile sve četiri strane. Kako bi svi imali istu važnost, na ovim pregovorima, prvi put je u istoriji pregovaranja korišćen okrugli sto. Godine 1710. na ovom mestu podignuta je Kapela mira, koja je srušena i zamenjena novom 1817. godine. Današnja Kapela je mesto povremenih službi rimokatoličke crkve i mesto turističkih posetilaca.

Predlažem Vam da obilazak Sremskih Karlovaca završite obilaskom Dvorske Bašte.

dvorska-basta-ulaz Nekadašnja Botanička bašta nastala je u vreme patrijarha Rajačića, koju su činile retke i zaštićene biljke koje su donosili  čuveni Srbi i karlovački đaci. Današnja bašta se prostire na 7,29ha, sa 115 biljnih vrsta i predstavlja spomenik pod zaštitom prirode. Ovde ćete imati priliku da na samo 500m od centra varoši uživate u oazi prirode, cvrkutu ptica, Staržilovačkom potoku, drvenom mostiću.

dvorska-basta-mosticZa promenu srešćete mlade ljude kako uživaju u čitanju knjiga. Pronaći ćete savršeno mesto za opuštanje, smirivanje misli i sumiranje utisaka proteklog dana. A kada se nahranite obiljem boja, mirisom vazduha i zvukom tišine, prošetajte se do gornjeg dela bašte gde Vas očekuju sportski tereni i igralište za decu.

Ovog septembra, kako i legenda predviđa, vratili smo se u Karlovce, ali se nismo venčali … u Karlovcima. Obavili smo to na jednom sličnom mestu. A u Karlovce smo došli po energiju, jer krenuli smo u prvi razred i biće nam preko potrebna. Ubacivanje  novčića kod Četiri lava i zamišljanje prve želje, trčanje kroz šuškavo lišće, pitanja o šišarkama….

wp_20160911_17_02_04_pro
Šišarka, foto S.T.Graovac

Neprocenjivo.  Neverovatno kako vreme brzo prolazi i kako nam klinci brzo rastu. Uživajte u svakom trenutku i putujte sa njima, tu do susednog mesta, parka, muzeja. Srbija ima puno lepih mesta za obilazak, a Vi – samo budite tu, osvestite  trenutak  i uživajte i …. samo  će Vam se reći 🙂

Da li zbog Karlovaca, trudničkih hormona ili prvoseptembarskog stresa , emocije su uvek neopisivo jake. Dođite, vidite i procenite sami.

Mi smo obilazak završili ovde. Ali Karlovci imaju mnogo toga da Vam ponude : Stražilovo, Dunav, vidikovac, staru apoteku, Gornju i Donju crkvu, muzej meda, vinarije, čuveni Grožđenbal, Festival Kuglofa, tamburaše i sremačke gurmanluke ….

OD KELTA DO ANE IVANOVIĆ

KRČEDIN je mesto :

  • Gde su I Kelti pili pivo

Na teritoriji današnjeg krčedinskog atara Vis postojala je keltska prestonica. Kelti su na ovom području kovali srebrni novac, poznatiji kao krčedin I I krčedin II. Smatra se da je I sam naziv sela keltskog porekla, sa značenjem utvrđeni grad. Do danas je na atarima sela pronadjeno dosta predmeta koja svedoče iz ovih I kasnijih vremena. Međutim, postoji mišljenje da neki vrednosni predmeti nisu još uvek pronađeni. Zainteresovani?

  • Gde je Fruška Gora avanzovala u planinu

Iznad sela, prema Dunavu nalazi se vikend naselje  sa velikim brojem vikendica I “vikendaša”  iz Novog Sada I Beograda. Za lokalno stanovništvo ovo je glavno izletište, čuvena Planina, sa blagotvornom ružom vetrova. Drugim rečima, provozajte se do krčedinske planine I nećete se pokajati.

Janda, foto S.T.Graovac
  • Gde je pogled sa brega – nezaboravan

Ko je jednom posmatrao Krčedin sa brega, razumeće fasciniranost istim. Ko nije, vreme je da dođe. Ovaj svojevrsni vidikovac je drugo ime za Krčedin.

Krčedin breg, foto Panoramio / bakyy photo
  • Gde je ušuškana poslednja oaza prirode

U Krčedinskoj Adi, (takozvanom ritu), živi veliki broj domaćih životinja – slobodno. Onako, kako priroda nalaže. Danas je ovaj kraj proglašen rezervatom prirode I nalazi se pod zaštitom države. Mesto, gde je vreme stalo. Uverite se sami.

Krčedinska ada, foto TO Indjija
  • Gde se slavi partizanska proslava

Svakog trećeg vikenda jula meseca, povodom 22.jula, dana oslobođenja sela u II svetkom ratu, u Krčedinu se slavi. Te subote, oko 21:30h, gasi se lokalna rasveta I  kako Krčedinci kažu “ pucaju  naši I nji′ovi ”. Vatromet, zabava za decu I odasle traje tri dana. Istina, sve se menja. Menjao se I naziv od partizanske, preko narodne do seoske. Međutim, činjenica je da je Krčedinci vole. Tog vikenda okuplja se porodica, sreću se prijatelji I nekako je praznično, ima dušu. Verovatno je to I razlog zašto se svake godine iznova slavi. Svratite na krčedinsku slavu, nećete se pokajati.

  • Gde je njaka kao takva

Gotovo bar jednom u životu, svaki Krčedinac se našao u nezgodnom položaju. Kako nekom van ovog sela objasniti reč njaka. Ovo je autentična reč koja se koristi u Krčedinu i samo u istom se može doživeti. Njaka se ne opisuje, jer nema adekvatne reči. Ona je nešto što je van okvira, i lepo i ružno, i sada i kasnije … Posetite Krčedin, sigurno ćete naleteti bar na jednu njaku . Koliko je ova reč bitna za ovo mesto govori i činjenica da je oformljena nagrada „ Krčedinska njaka“, koja se svake godine na likovnoj koloniji u kući porodice Jakšić, dodeljuje istaknutim umetnicima.

Ako zelite da vidite njaku u Krčedinu, naručite ovu pesmu

  • Gde je „baza“ poznatih ličnosti

Veoma često, kao utočište od savremenog načina života, pronašle su mnoge poznate ličnosti. Šaban Šaulić je već odavno Krčedinac, međutim najnoviji povremeni meštani krčedinske Planine biće Ana Ivanović  I Švajni . Iz perspektive jednog Krčedinca – „E ovo je njaka!„  Kako stvari stoje, dugo će je još biti 🙂