VAROŠ VELIKOG SRCA

Taj grad sam, što možda i nije baš pohvalno, prvi put videla tek krajem prošlog veka. Bio je to redovan godišnji praktični deo nastave na fakultetu. Stigli smo negde oko podne. Taman pred ručak. Mada, u hotelu nisu mislili tako. Sve sobe još nisu bile spremne i imali smo taman toliko vremena da malo procunjamo po centru grada ili kako se to obično kaže, dobili smo slobodno. Naravno većina je zaglavila u prvom kafiću na kafi. A ja sam imala misiju nametnutu od moje majke i morala sam da procunjam  po obližnjim kioscima. Naime, kako je nastava te godine podrazumevala višednevne obilaske mesta u Vojvodini, a moja je majka ljubitelj, istina rekreativni, igara na sreću, zadatak je bio sakupljanje istih. Iako sam se kao protivila, u dubini duše sam to radila sa zadovoljstvom. Znate, mnogo voli te srećkice i mnogo je srećna kada ih dobije. Srećkice dobije, a ne i ono na srećkici, da ne bude zabune. Elem, to je bio razlog moje šetnje, koja je potrajala. Iako je to bio radni dan, kada je očekivano za jedan grad da sve vrvi od ljudi i automobila, to u njemu nije bio slučaj. Većina prodavnica i lokalnih kiosaka nije radila. Tačnije, bila je pauza. Nešto slično kao u Grčkoj. Dvokratno radno vreme.

stara vrata
Foto, Pixabay

Evo i posle dve decenije, još uvek ne mogu da zaboravim sliku tih ulica i prvi doživljaj grada. Čudan osećaj. Kao u filmu. Široke, ponegde kaldrmisane ulice. Par stepenika do dvokrilnih drvenih vrata, sa obaveštenjem o pauzi. Kao da je vreme stalo. Mirna, vojvođanska varoš sa duhom prošlih vremena.

DOBRO DOŠLI U VRŠAC

Nakon smeštaja i okrepljenja u hotelu, svi zajedno, natenane krenuli smo kroz istoriju i ulice te varoši. Neki bi rekli grada, što on i jeste, i to slobodni kraljevski grad još od 1817. godine, ali taj prvi doživljaj, nalaže mi da mu dam status varoši. Znate ona mesta koja odišu energijom različitosti spojene u jednu celinu. E, tako vam je sa Vršcem. Multietnička sredina. U njemu su pravoslavna Saborna crkva iz osmanaestog veka, rimokatolički hram Svetog Gerharda nastalo sredinom devetnaestog veka, inače poznat po orguljama, zbog kojih je ujedno i koncerna dvorana. A odmah pored njih je i rumunska pravoslavna crkva Svetog spasa, te Crkva Svetog Teodora Vršačkog podignuta u dvadeset prvom veku.

katedrala Vrsac
Katedrala Svetog Gerharda, foto pexels

Naspram Saborne crkve nalazi se jedan od najlepših građevina u Vršcu, dvor eparhije banatske, Vladičanski dvor. Dvor s kraja osamnaestog veka bogat je ikonama, starim spisima, knjigama,… Jednom rečju institucija bogata duhovnim i kulturnim delima izuzetne vrednosti.

Spajanje kultura, običaja i načina života različitih naroda, taj poseban šmek ove vojvođanske varoši  iznedrio je velikane, Jovana Steriju Popovića i Paju Jovanovića, a u novijoj istoriji i najpoznatiji glumački osmeh Radu Đuričin.

Najpoznatije kulturne ustanove Vršca su: Muzej Konkordija sa kraja devetnaestog veka sa preko 250.000 eksponata, Apoteka na stepenicama, prva apoteka u gradu, danas sastavni deo Gradskog muzeja sa spomen-zbirkom Paje Jovanovića. A ukoliko se odlučite da vidite neki od originalnih rukopisa „Pokondirena tikva“, „Kir Janja“, „Zla žena“, te neke od eksponata iz života poznatog tvorca srpske drame Jovana Sterije Popovića, svratite do Sterijine kuće.

A OKO VRŠCA

A kada zaključite da ste sve videli, krenite u obilazak  okoline.  Za sve romantične duše tu su Vršački breg i Vršačka Kula, sa kojih se vidi savršena panorama grada.  Tokom čitave godine, a posebno u  februaru, mesecu vina i ljubavi, pravo je vreme da posetite vinske podrume najpoznatijih vinskih sela vršačkog vinogorja – Gudurice i Velikog Središta. Ne samo da ćete uživati u jednom od najstarijih evropskih vina već ćete uz lokalni tamburaški orkestar doživeti trenutke vredne sećanja.

Vršačka kula, pixabay
Vršačka kula, foto Pixabay

A za one momente, kada vam je potrebna dodatna energija i duhovni mir, kada poželite samo da osluškujete, mirujete i postojite, tu su manastiri Mesić i Malo Središte.

Leaves Plant Wine Vineyard Vineyards Winegrowing
Vinogradi, foto Pixabay

 

Znate, ovo je još samo jedan od vojvođanskih gradova sa gradskim trgom, parkom, katedralom. Ali ovo je grad kulture, umetnosti, prirode, vina, tamburaša i duha. Grad, koji će vas dobro prodrmati, koji vas neće ostaviti ravnodušnim, ja sam vam svedok. Moraćete da mi verujete ili pak idite i demantujte me.

 

Advertisements

STARA PLANINA KROV SRBIJE

Tekst je u celosti objaven u aktuelnom broju časopisa „Baby planeta“

Polako ulazimo u završnicu ove godine . Ulice su nam već odavno okićene, ali budimo iskreni, prava atmosfera slavlja i nekog posebnog duha, započinje upravo onda  kada na kalendaru osvane decembar. Mesec završnih računa, preispitivanja odluka, novih ideja, velikih želja i iščekivanja odmora. Mesec u kome pitanje gde ispratiti staru i započeti novu godinu polako postaje dominantno. Psihološki i finansijski. A da bismo skratili muke, udobno se smestite uzmite kaficu i krenite. Ne na put, nego u čitanje ovog teksta i rešavanje problema predstojećeg zimskog odmora.

laptop kafa

Ako želite da odmor bude u najboljem svetlu sa najlepšim osećanjima, od svih destinacija mi vam preporučujemo Balkan.  „Gde ćeš veći Balkan od ovoga na kome živimo.“, sigurno prolazi kroz glavu. Ne brinite, ovaj put popećemo se na planinu po kome je i celo poluostrvo dobilo ime, planinu Balkan, poznatiju kao Stara planina.

Stara_Planina_(Old_mountain)
Stara Planina, autor Miloš Krstić

Ukoliko krećete iz Beograda na trista tridesetom kilometru naići ćete na ovu planinu. Ukoliko ste pak u Nišu, na svega sedamdeset kilometara nalazi se oaza mira, dok ja Knježevčanima i Piroćancima Stara planina u komšiluku. Drugim rečima, ako posmatramo našu zemlju, odakle god da krećete, putovanje će vam biti kraće nego čekanje na bilo kojoj državnoj granici. Dakle, problem napornog putovanja – rešen.

Zahvaljujući prirodi i dodatnim uslugama, Stara planina je na dobrom putu da bude  jedan od najlepših srpskih turističkih centara. Iako se najviši vrh Midžor nalazi na 2.169 metara, najveći deo površine je između 1.100 i 1.900m  nadmorske visine, što uveliko utiče na prijatnu klimu i stvara idealne uslove za nesmetan boravak  male dece. Problem porodičnog odmora- rešen.

porodica na snegu1

Budući da obiluje velikim brojem  rečnih tokova, vodopada, retkih biljnih i životinjskih vrsta Stara planina je 1997. godine proglašena  jedinstvenim parkom prirode i tako bi trebalo i da ostane. Pitanje boravka u zdravoj sredini – rešeno.

Veliku turističku prednost ove planine čine padine idealne za izgradnju staza alpskog skijanja. Veliki začetnik zimskog turizma, svakako je ski-centar Stara planina, koga čine skijalište Babin zub i Jabučko ravnište. One imaju više od 13 km staza za sve vrste skijaša, od početnika, preko profesionalaca do ekstremnih sportista. Problem neadekvatne ponude – rešen.

gondola

Pored prirodnih mogućnosti, velika pažnja je posvećena uređenju i opremanju staza za skijanje, pa se tako na skijalištu Babin zub nalazi  četvorosedna žičara Konjarnik, kapaciteta 1400 skijaša na sat; ski lift Sunčana dolina, kapaciteta 1200 skijaša na sat. Prva gondola u Srbiji nalazi se na Jabučkom ravništu. Gondola sa osam sedišta lako, udobno i jednostavno prevozi skijaše iz hotela do sistema ski staza. Sa skijalištem Babin zub ovaj deo povezan je preko četvorosedne žičare Rudine i ski lifta. Problem s komforom – ne postoji.

Ukoliko i vi volite snežnu zimu, sve prognoze ove godine baš i ne idu u prilog našim željama, sem ukoliko ne odlučite da jedan deo zime provedete baš na Staroj planini. Naime, Stara planina je, u proseku, pet meseci prekrivena snegom, a ako baš verujete u Marfijev zakona i strahujete da ćete biti baksuz i osvanuti na Staroj planini bez snega, ne brinite, verovatnoća je minimalna. Ski-centar poseduje sistem za veštačko osnežavanje koji osigurava potpunu zimsku idilu. Eventualni problem nedostatka snega – rešen.

Kako je zima vreme velikih praznika, većina iste želi da provede sa porodicom. U tim slučajevima javlja se potreba za adekvatnim smeštajem, a Stara planina planina ne oskudeva u tome. U samom ski-centru idealne uslove pruža istoimeni hotel. Veći deo hotelskih usluga podređen je porodičnom odmoru, animaciji dece i kompletnom komforu. S druge strane ukoliko želite da budete deo tradicije i duha, smeštaj možete pronaći i u nekom od seoskih domaćinstava, vila ili apartmana. Čini se da smo i ovaj problem rešili.

Sto se nas tiče sve su šanse da predstojeću zimu provedemo na krovu Srbije. A  ako ste vi već isplanirali zimske čarolije na nekom drugom mestu, šetnje, branje lekovitog bilja, biciklizam, obilaske manastira, arheoloških i etno postavki  rezervišite za naredno proleće. I ukoliko nas sledeće godine potkači pakleno leto, Zavojsko jezero i Stara planina su tu da vam pruže osveženje i ugoste vas na najbolji mogući način.

Kada god da dođete, jedinstven je osećaj posmatrati Srbiju iz ove perpektive, jer ćemo je doživeti na sasvim nov način.

giphy.gif
SREĆNA VAM NOVA GODINA

UPRIRODI SE

Ovaj tekst  nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta

K’o dlanom o dlan prođe i ovo leto. I dok bi jedni rekli da i nije bilo neko, drugi bi sa sigurnošću naručili još par istih u narednim godinama. Ko bi nam svima ugodio. A  što bi nam i ugađao.

nema veze

Što se tiče godišnjih doba, priroda se lepo pobrinula za to. Kome se sviđa sviđa, kome ne, neka traži drugu planetu. Vreme je da uživamo u onom što imamo. A ove jeseni, koja nam se smeši miholjskim letom, eto prilike da zbrišemo u neki obližnji park, obalu reke ili izletište. Vođeni znakovima pored puta, mi smo odlučili da baš ovde upijemo najlepšu energiju prirode. Dobro došli na Stražilovo.

WP_20180715_16_22_43_Pro
Stražilovo, avgust 2018., foto S.T.G.

Na četvrtom kilometru od Sremskih Karlovaca, na visini od 321-og metra, smešteno je jedno od omiljenih izletišta u okviru Nacionalnog parka Fruška Gora. Zašto omiljenih? Znate onaj osećaj, kada, bez obzira koji put dolazite na isto mesto, svaki put iznova imate onaj osećaj uzbuđenja i punog srca, baš kao prvi put. Čini mi se kao dovoljan razlog za epitet omiljenog.

Dok idete putem od Sremskih Karlovaca, put k’o svaki drugi, vojvođanski. Istina nije prašnjav, ali je ravan, solidan, bez rupa i nekih većih krivina. Sa profila njive i po koja vikendica, a amfasno ponosno vojvođansko uzvišenje. I što bi Sremci rekli „odjedared“  ulazite na put u pravoj pravcatoj šumi. Ukoliko ste propustili tablu sa obaveštenjem ne brinite, ovo je znak da ste uši u Nacionali park. Ako se malo udubite u predeo oko vas, brzo ćete shvatiti zašto ovo područje punih 58 godina nosi status nacionalnog parka.

Nemojte se uplašiti ako vam idiličnu vožnju, istina na kratko taman toliko da naplati ulaznicu od cca 150 dinara po vozilu, prekine čuvar nacionalnog parka. Nakon toga kroz par minuta stižete do parkinga i obližnjeg centralnog dela izletišta. Brankov čardak i statua čuvenog romantičara pozdraviće vas i pozvati na uživanje.

WP_20180715_16_13_47_Pro
Brankov čardak, avgust 2018., foto S.T.G.

Kad god da se odlučite za posetu ovom izletištu, male su šanse da ćete omašiti miris roštilja i graju dece. Drveni stolovi i klupe dobri su saveznici za odmor i okrepljenje.

WP_20180715_16_39_32_Pro
Stražilovo, avgust 2018., foto S.T.G.

A svi koji su željni adrenalina, savet je da krenu u šetnju. Za one izdržljivije i spretnije postoje dva izazova. Prvi je šetnja do spomen groba čuvenog srpskog romantika Branka Radičevića. Posle 1400m bićete umorni taman toliko da u sopstvenoj tišini uživate u divnom pogledu na Srem i razmislite o mladom pesniku koji je izrazio želju da bude sahranjen baš na ovom mestu. Iako je umro u Beču, srpski narod mu je nakon 30 godina ispunio želju i vratio ga na Stražilovo.

WP_20180715_16_15_37_Pro
Stražilovo staza, avgust 2018., foto S.T.G.

Daleko izdržljivija i zahtevnije je staza dužine jednog kilometra koja vodi do planinarskog doma Stražilovo. Planinari, biciklisti, članovi orijentiring kluba zaslužni su „domaćini“ ovog doma i verni ljubitelji Stražilova. Možda i vi postanete deo neke ekipe.

WP_20180715_16_28_14_Pro
Putokazi, foto avgust 2018., foto S.T.G.

Svi oni, koji su pak za romantične šetnje, neka ne brinu. Stražilovo će im pružiti dovoljno pastelnih  stazica, miholjskog vazduha i čiste energije za neke nove ideje, misli ili odluke.

Na kraju, biću slobodna da vas izazovem da baš vi ove jeseni okusite talas uzbuđenja i dobre energije ovog dela Fruške Gore. Ostalo je još malo vremena do zimskih dana, zato „uprirodite se“, trebaće vam.

WP_20180715_15_13_32_Pro
„Znak pored puta“, foto S.T.G.

U POTRAZI ZA OSVEŽENJEM

Ovaj tekst nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta

Da se razumemo, nikada mi leto nije bilo omiljeno godišnje doba, ali ovih poslednjih godina posebno sam neprijateljski nastrojena prema njemu. Volim ja opuštanje na plaži, miris mora, zvuk talasa, romantičnu šetnju pored obale i sve one sinonime leta, ali jake letnje žege, da ne kažem prženja, u meni bude samo ona teška osećanja. Počela sam da maštam kako bi bilo lepo leto provesti na nekom mestu gde nema vrućina, sparine, klima uređaja… Samo čist vazduh, svežina i mala plaža. Znam, baš skromno. Mada, ako verujete u  parolu „pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“, čuda se dešavaju.  Pa, ukoliko želite  da upoznate jedno takvo čudo, pođimo zajedno?

putovanje

Na krajnjem jugoistoku Srbije, na 23.kilometru od Surdulice, smešteno je pravo čudo prirode – Vlasinsko jezero. Na nadmorskoj visini od 1210 metara, sa površinom od 16,5 kvadratnih kilometara Vlasinsko jezero je najveće i najviše veštačko akumulaciono jezero u Srbiji.

Vlasinsko jezero- wikimedia commons
VLASINSKO JEZERO, foto wikimedia commons

Već pri prvom susretu biće vam jasno, zašto se ovo područje nalazi pod zaštitom države i zašto je označeno kao prirodno dobro izuzetnih odlika. A, dok se sami ne uverite, otkriću vam razloge njegove jedinstvenosti.

PLOVEĆA OSTRVA

Znate li  da postoje tzv. ploveća ostrva? A da li znate gde se ona nalaze? Pretpostavljate, da, baš na Vlasinskom jezeru. Na mestu današnjeg jezera vekovima su se slivale i nakupljale atmosferske padavine. A u toj vodi su rasle razne biljne vrste. Voda je isparavala, biljke su se raspadale, taložile i s vremenom stvorile treset.  Kada je sredinom XX veka stvoreno jezero, nivoa vode se podigao a treset  odvalio sa dna i isplivao na površinu, stvarajući prava ostrva sa obiljem biljnih vrsta.  Promenom vodostaja jezera a pod uticajem vetra ova ostrva se slobodno kreću od jedne obale do druge i predstavljaju jedinstveni svetski fenomen. Najpoznatije i najveće tresetno ostrvo je Mobi Dik, širine 250 i dužine 400metara. Svaka sličnost sa likom iz istoimenog romana je slučajna ili namerna, ostaviću vam da sami zaključite.

Vlasinsko_jezero - wikimedia commons
PLOVEĆE OSTRVO, foto wikimedia commons

AUTENTIČNA PRIRODA

Iako je nastalo čovekovom voljom, Vlasinsko jezero ništa nije izgubilo od svoje autentične lepote.  Relativno mirna jezerska površina  svetlosive, zelene do tamnoplave boje, sa atraktivnim ostrvima Stratorija i Dugi Del,  nalazi se na istoimenoj visoravni. Nepregledni zeleni pašnjaci i livade s mnogobrojnim vrstama lekovitog bilja, savršeno se ogledaju u vodama Vlasinskog jezera. I taman kada pomislite da nema dalje, pogled vas odvede ka planinskim vrhovima Gramade, Vardenika i Čemernika. Da li vam je sada jasno zašto mislimo da je ovo mesto spas od julskih i avgustovskih vrućina?

Vlasinsko jezero-zalazak sunca - wikimeadia commons
VLASINSKO JEZERO – PANORAMA, foto wikimedia commons

ZDRAVA KLIMA

Zahvaljujući nadmorskoj visini  i specifičnom reljefu, na Vlasinskom jezeru je izuzetno svež i čist vazduh, a nazivaju ga i svojevrsnim rasadnikom crvenih krvnih zrnaca. Boravak na njemu posebno se preporučuje sportistima, anemičnim i asmatičnim bolesnicima, kao i svima kome je potreban oporavak, odmor i obnavljanje energije.

OAZA ŽIVOTA

Idealna klima glavni je razlog bogatog biljnog i životinjskog sveta. Pored pomenutog lekovitog bilja, velike površine se nalaze pod brezom, zaštitnim znakom Vlasinkog jezera. Ukoliko se uputite u ove krajeve, imaćete priliku da se uverite da postoje biljke mesožderke. Pravi relikt na ovim prostorima je Rosulja. Ne brinite, neće vas napasti, ona se hrani zglavkarima. Jezero je pak bogato ribom. Pastrmka, šaran, babuška, klen samo su neke od vrsta sa kojima ćete se sigurno sresti. Ako krenete u ovom pravcu obavezno ponesite štap za pecanje.

Čamci_na_Vlasinskom_jezeru, wikimedia commons
RIBOLOV, foto wikimeadia commons

DUHOVNOST

Predlažem vam da se sa Vlasinskog jezera zaputite u obilazak okolnih sela, imaćete priliku da posetite Manastir Svete Bogorodice u kome je boravio Sveti Sava, kao i Hram Svetog Pantelejmona, poznat po čudotvornoj vodi i brojnim isceljenjima. Spajanje prirode i duha, provereno donosi mir.

Prijatna, subplaninska klima sa kupališnom sezonom od svega dvadesetaktak dana(kraj jula/prva polovina avgusta), vožnja čamcem i obilazak tresetnih ostrva, šetnja do planinskih vidikovaca, uživanje u lokalnim gurmanlucima ili ispijanje kafe na terasi sa pogledom na jezero, samo su neke od aktivnosti koje vam preporučujem. Na vama je da donesete odluku. Samo ne zaboravite, boravak na Vlasinskom jezeru, vratiće vas ne samo prirodi, nego i sebi.

Pa, kako vam se čini ideja da osveženje pronađete baš tamo?

U POTRAZI ZA SRPSKIM MOREM

Ovaj tekst nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta.

Eto juna, eto mene u koferu. Smešno ili ne, ali je tako. Da li je to neki mehanizam u glavi, koji prosto kvrcne na samo ime gore pomenutog meseca, ili je jednostavno emotivna reakcija na prve tople dane, ne znam. Kako god, ali vreme je za miris mora, pesak i talasoterapiju.

Ako izuzmemo finansijski momenat, naći more i nije baš neka umetnost. Tradicionalno bratska Grčka, luksuzni orijent ili komšijske vode. Ali iz nekih znanih ili neznanih razloga, smeši mi se leto u Srbiji. Kako nam je Panonsko, odavno oteklo, a ne bi bilo dobro  ni prizivati ga nazad, ostaje mi da nađem neku dobru soluciju za suncobran, za one nove mišiće i kule u pesku.

Poznavajući nas, Srbin kada se zainati i more ima da iskopa. Pa skoro i da je tako. Istina, nije ništa kopao, ali je, sada već davne 1971. godine, pregradio rukavac Dunava i na 2,5km od Velikog Gradišta stvorio veštačko jezero – Srebrno jezero. Hajmo dalje, onako bez predrasuda i preuranjenih komentara, da vidimo šta ovo jezero može da nam ponudi.

srebrno-jezero-pixabay
Srebrno jezero

KRISTALNO ČISTA VODA

Voda Srebrnog jezera na svom podzemnom toku filtrira se kroz peščane naslage, što joj, bez preterivanja, daje kristalnu čistoću. Ne samo da je čista, voda je i veoma topla, naročito tokom letnjih meseci, kada je pravo i sigurno uživanje za klince.  A, u popodnevnim satima, kada pod odsjajem sunca, jezero počne da treperim svojim srebrnim sjajem, stičemo utisak da smo  našli srpsko more.

AMBIJENT LETOVALIŠTA

A, kakvo bi to more bilo, kada ne bi bilo fino uređene plaže, kajaka, jedrenja i drugih pomagala za dizanje letnjeg adrenalina. Ukoliko ste pak  više za neku kuliranje varijantu, dobra kafa, limunada i udobna stolica može se naći u nekom od brojnih kafića. Romantičari će se, sigurna sam, snaći duž šetališa uz aromaterapiju bagremove šume u zaleđu.

Srebrno jezero, Golubac,tvrdjava, Djerdap,manastir Tumane, Srbija
Plaža Srebrno jezero

OD KAMPOVANJA DO LUKSUZIRANJA

U zavisnosti od želja, navika, potreba i finansija, Srebrno jezero nudi široku lepezu smeštajnih kapaciteta. Od kampinga, preko soba u privatnim domaćinstvima, prijatnim vilama na obali jezera do luksuznog hotelskog smeštaja. Drugim rečima odmor po želji.

KUPANJE I ZA BEBE I ZA VRSNE PLIVAČE

Sastavni deo ponude Srebrnog jezera svakako je i Akva klub. Na površini od 2500m2 smešteno je pet bazena različitih dubina, među kojima su i oni za  najmlađe i najslađe turiste. Ukoliko ste novopečeni roditelji ili ste već uveliko osetili čari roditeljstva imaćete priliku da uživate sa svojim klincima.

I PECANJE I SPA TRETMAN

Svako ima svoj način da se oslobodi od stresa i svakodnevne jurnjave, upravo u tome vam može pomoći i Srebrno jezero. Pored kupanja, šetnje, sunčanja, ovde mir mogu pronaći i ljubitelji pecanja. Čista jezerska voda pravo je stanište svih vrsta slatkovodne ribe, stoga  štap u ruke i mentalna detoksikacija može da počne. Sa druge strane, ukoliko ste više za neku relax masažu i spa meditiranje, sauna i kutak sa tropskom kišom čekaju vas u hotelu.

BRODSKE AVANTURE

Svako ozbiljno letovalište u ponudi ima krstarenja i obilazak okoline brodom, pa što bi Srebrno jezero bilo drugačije. Putovanje počinje ukrcavanjem na brod u jezerskoj marini  i kreće na jednu od tri destinacije: obilazak Golubačke tvrđave, Ramske tvrđave ili ušća reke Pek. Da li ste nekada ove znamenitosti posmatrali sa reke?

Golubac,tvrdjava, Djerdap, Srbija
Krstarenje Dunavom

ZNAMENITOSTI OKOLINE

Verovatno ste imali priliku da krstarite zalivom Toroneo, da obiđete Solun ili posetite turske Čanakale! A, da li ste obišli nekadašnji rimski grad i vojni logor  Viminacium,  arheološko nalazište Lepenski Vir, manastire Tumane i Nimnik ili najveći srpski nacionalni park Đerdap? Pa, evo prilike.

Golubac,tvrdjava, Srbija
Golubac

Srebrno jezero nalazi se 110km od Beograda, 195km od Novog Sada i bez obzira da li dolazite sa krajnje severne ili južne tačke Srbije, ono je manje-više tu. Možda je baš ovo leto idealna prilika da upoznate Srbiju i iz perspektive turiste, a ne domaćina.

Kako god da odlučite „srpsko more“ će biti na svojoj lokaciji ušuškano među prirodom i istorijom kraja i čekaće vas bar kao usputna stanica ka novim destinacijama. A, da li ćete tada ostati tu ili produžiti dalje, ostaviću vama da sami otkrijete. Ja znam gde ću.

giphy