U PROLEĆNU AVANTURU PREKO STAROG SLANKAMENA

Tekst se nalazi u aktuelnom časopisu Baby planeta.

Nakon promenljive zime, koja je u poslednjim trzajima odlučila da nas počasti snežnom idilom, ipak smo sa oduševljenjem prihvatili prve sunčeve zrake i najavu proleća.  Iako možda nespremni zakoračili smo u prirodu, oslobođenog duha i sa željom za novim buđenjem. Kada smo obišli obližnje parkove i procvetale ulice, odlučili smo da krenemo i malo dalje. Ukoliko još uvek niste smislili gde bi to moglo da bude, evo prilike da krenete sa nama do Srema.

Na mestu gde se sastaju Srem, Banat i Bačka smešteno je malo selo –  Stari Slankamen. Većini  je obično prva asocijacija Banja i u pravu su. Međutim, Stari Slankamen je najstarije naselje inđijske opštine sa burnom prošlošću. Stoga ukoliko želite da posetite ovo mesto nastavite sa čitanjem  teksta. A znate li zašto? Potpuno drugačije ćete ga doživeti, garantujemo vam to.

Pa, ukoliko ste još uvek tu, krenimo u obilazak.

Prvi utisak je sam prilaz selu. Ako vam kažemo da prolazite putem podno lesnih odseka koji čuvaju tajnu ledenog doba i ako  saznate da je to jedan od tri jedinstvena geološka lokaliteta u svetu, da li je dovoljno da nastavite put dalje?

Taman kada ste pomislili da vas ne možemo iznenaditi, samo nas pratite. Iza jedne od blažih okuka pojavljuje se prizor, sličan onom kada stižete na more. Predivan pogled na naselje i Dunav koji  vas okupan suncem poziva da priđete bliže. Ali pre nego što se spustite do same obale, sigurni smo da ćete se zaustaviti i fotografisati objekat koji čini sastavni deo ove panorame – crkvu Svetog Nikole. Kamene stepenice vode vas do uzvišenja na kome se nalazi ovo duhovno zdanje sa kraja XV veka. Veliku kulturnu vrednost nosi ikonostas, nastao u XVIII veku. Loša vest je što je crkva otvorena samo za grupne posete.

Stari Slankamen
Panorama Starog Slankamena, foto Wikimedia Commons

Kada ste stigli do sela, krenite do parkinga u pravcu banjskog kompleksa, danas Specijalne bolnice „Dr Borivoje Gnjatić“.  Prvi oblici banjskog lečenja bili su još u vreme Turaka, koji su koristili blagodeti izvora slane vode Slanače. Upravo zahvaljujući ovom izvoru nastala je najstarija banja u Vojvodini. Godine 1906. podignut je hotel za potrebe smeštaja turista, koji je vremenom pretvoren  u današnju bolnicu.

Nad panoramom Starog Slankamena dominiraju  ostaci srednjovekovne tvrđave, na čijem se mestu ranije nalazio naselje iz bronzanog doba i rimsko utvrđenje Aqumincum. Kada posmatramo sa obale ove ostatke, svako od nas individualno može stvoriti sliku ovog naselja iz nekih davnih vremena.

Acumincum tvrđava Stari Slankamen
Ostaci srednjovekovne tvrđave, foto Wikimedia commons

Ako ste raspoloženi, autom možete otići i do brda Ralica u neposrednoj blizini i obići  spomenik, koji je nastao na mestu gde je  na Preobraženje 1691.godine bila je jedna od ključnih bitki između Austrijanaca i Turaka, nakon koje  su poraženi Turci i zauvek napustili ove krajeve.

Ukoliko vam vremenske prilike dozvole najlepše upoznavanje Starog Slankamena je plovidbom brodićem po Dunavu. Ne samo da ćete imati priliku da naselje vidite sa reke , nego možete otploviti i do mesta gde se Tisa uliva u Dunav i saznati da je baš na tom mestu, po predanju, tajno sahranjen čuveni hunski vojskovođa Atila Bič Božiji.

Dunav kod Starog Slankamena
Dunav, foto S.T.Graovac

A da biste sumirali sve utiske, preporuka je da se okrepite u nekom od restorana na samoj obali. Riblja čorba i dobro vino pomoćiće vam da zaokružite sliku o ovom malom sremskom mestu sa bogatom istorijskom prošlošću  i prirodnom lepotom. A, kao suvenir, pored ličnog doživljaja, možete poneti  Slankamenku, vino ovog malog sremskog sela.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s