OD GRADA MARIJE TEREZIJE DO SUBOTICE

Ovaj tekst objavljen je u celosti u časopisu Baby planeta br. 45

Za Suboticu, smeštenu  na krajnjem severu ove naše male zemlje, slobodno se može reći da je kraljica među gradovima. Na istom mestu prvi put se zvanično javlja krajem XIV veka i to pod imenom Szabatka, jednim od 200 imena kojim su je oslovljavali razni osvajači. Budući da je bila na mestu gde se dodiruju dve potpuno različite kulture, turska i mađarska, sputavana je u svom razvoju. Kada se 1779. godine okitila titulom slobodnog kraljevskog grada, počinje njeno buđenje. Posle Prvog svetskog rata, ulazi u sastav Kraljevine SHS kao Subotica i pod tim imenom znamo je i danas.

Rajhlova palata
Rajhlova palata, primer secesije

GRAD UMETNIČKOG PRAVCA

Krajem XIX i početkom XX veka u Evropi se razvija umetnički pravac art nuvo, liberti,  jugendštil, u našim krajevima poznatiji kao secesija. Inspirisan prirodnim oblicima,  neobičnim krivuljama, nesvakidašnjom kombinacijom boja arhitekture, razvija se potpuno novi pravac. Ako ne znate kako izgleda secesija, prošetajte ulicama Subotice. Najpoznatiji spomenici secesije ujedno su i turistički najatraktivniji objekti.

Impozantan objekat koji dominira glavnim gradskim trgom, Gradska kuća osnovni je simbol Subotice. Ukoliko uđete unutra velika je verovatnoća da ćete naleteti na neku svadbu, koncert ili sednicu u  Velikoj većnici. A ako se odvažite i popnete do visine od 45m, imaćete priliku da sa poznatog vidikovca uživate u panorami grada.

Gradska kuća i katedrala - noću
Gradska kuća i katedrala noću

Nogu pred nogu, jer jedino tako možete uživati u lepoti ovog grada, duž korzoa, odnosno glavne šetališne zone, stižemo do parka i istoimenog objekta – Rajhlove Palate. Godine 1902. Ferenc Rajhl podigao je  objekat nesvakidašnjih ukrasa, boja i materijala, objekat u kome je živeo i radio. Inspirisan tradicijom i običajima iz Mađarske, prirodom i ljubavlju, palata je ukrašena motivima cveća, srca, koloritnim krovovima. U ovom tipičnom primerku secesije, danas je  Savremena galerije Subotice.

Na Trgu sinagoge, od 1903. godine nalazi se kuća dr Mikloša Demetre, primer bečke secesije. Punih šezdeset godina, palata je bila štamparija, sve do 2008., kada je renovirana i pretvorena u Gradski muzej.

Sinagoga 2
Sinagoga

Nasuprot muzeja nalazi se čuvena subotička sinagoga. Ovo je jedina sinagoga u Evropi koja ima elemente mađarske secesije. Motivi paunovog pera, ruža, ljiljana, lala, nalaze se u kompletnoj arhitekturi ovog objekta, a na zidovima i krovu upotpunjeni su elementima Žolnai keramike. Sinagoga visoka 40m dominira tim delom grada. Danas ona nema versku funkciju, polako se renovira i otvorena je za turističke posete.

GRAD MULTIKULTURALNOSTI

Mešanje različitih naroda i njihovih kultura, ostavilo je dubok trag na duhovnost grada. Na relativnom malom prostoru smeštene su pravoslavna crkva, katedrala, franjevačka crkva i secesionistička sinagoga.

Pravoslavna crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg sa početka XVIII veka današnji barokni izgled dobila je početkom XX veka. Katedrala Svete Tereze Avilske, zaštitince grada, danas je poznata kao Velika crkva. Katedrala datira sa kraja XVIII veka. Godine 1974. papa joj daje titulu manje bazilike. Franjevačka crkva Svetog Mihovila, podignuta je na temeljima srednjovekovnog utvrđenja. Pored crkve, danas postoji i samostan.

franjevačka crkva Subotica
Franjevačka crkva Svetog Mihovila

GRAD DOBROG ZALOGAJA I JOŠ BOLJE KAPLJICE

Nakon lagane šetnje, moraćete malo da predahnete i da se okrepite. Ukoliko ste  gurman, nećete ostati zakinuti u ovom gradu. Na srpske gurmanluke, mađarske začinjene specijalitete, dalmatinsku kuhinju i bunjevačke zalogaje nećete ostati ravnodušni. Ako ste više za kompletan ambijent, dodatnu energiju možete pronaći na nekom od salaša i vinarija u obližnjoj okolini grada.

GRAD OPUŠTANJA

Subotica ne samo da raspolaže raznovrsnih i kvalitetnim smeštajem, već prati i savremene trendove. Kroz obilje različitih relax i wellness usluga, gotovo svi smeštajni objekti, veliku pažnju posvećuju oporavku od svakodnevnog stresnog načina života i savremenih bolesti. Ako baš niste za ovu vrstu opuštanja, na svega osam do dvanaest kilometara od Subotice nalaze se prave oaze prirode. Palićko i Ludaško jezero, staze za opuštanje, šetnju, uživanje u prirodi, poseta zoo vrtu ili posmatranje ptica, upoznavanje okoline biciklom, samo su neki od sadržaja koje ovi lokaliteti mogu da ponude.

Kada odlučite da dođete u Suboticu, nemojte da to bude u proputovanju za Mađarsku. Neka vam Subotica bude krajnja destinacija. Dođite baš sada, ove jeseni, kada se boje prirode i boje zdanja spoje u jedno.  Izdvojte vreme, odsedite na klupi u nekom od parkova, osetite duh ovog mesta i budite strpljivi. Veoma brzo Subotica će vam se odužiti na svoj način. Vratiće vam  mir, snagu i preko potrebnu energiju. I, znate šta će vam ostaviti u amanet? Želju i volju da joj se ponovo vratite. Sigurna sam u to.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s