KADA VAS PUTOKAZ POBEDI

Tog leta, vraćali smo se sa Tare. Ispostavilo se da je baš taj dan bio najtopliji dan u godini. Klima u autu? Misaona imenica. Tu negde oko Ljubovije, shvatili smo da je krajnje vreme za pauzu. Setili smo se da smo baš tu negde videli tablu za neko etno selo.

Vozili smo se, vozili. I ono malo sala što smo tada imali nestalo je. Budući da smo sa njim, salom pomenutim, dugogodišnji prijatelji, kao i da su nam flašice sa vodom odavno prazne, panika je polako počela da zauzima svoje mesto.

Konačno – tabla, ali na suprotnoj strani. Promašili smo skretanje. Znate onaj osećaj kada biste ruku u vatru stavili da skretanja nije bilo. E, pošto smo se mi već okretali na istoj toj vatri, brzo je trebalo doneti odluku.

Istina, moj saputnik je gunđao “ Kako prošli? Gde je tabla? Koja tabla? Kako sada ovde na putu da se okrećem? “. Trebala nam je još samo jedna varnica i vazdušnom linijom bismo stigli u Novi Sad.

Okrenuli smo se. Vratili se par kilometara nazad, kad gle – tabla! Malo veća od računaljke za prvi razred osnovne. Skrenusmo. Lokalni put ušuškan u kukuruze, a godina rodna. Sada se više ne možeš ni okrenuti. Samo napred. Po-mo-zi Bože!

Konačno neka čistina, parking sa desne strane, auta uredno parkirana. Parkirasmo se. Uđosmo.

ETNO SELO VRHPOLJE

NE ZOVU JE TEK TAKO  LEPOTICOM

Našli smo sto tik uz vodu. Zeleno-plava, tiha, vijugavo teče i razdvaja zelenilo Srbije i Bosne. Mir, svezina, melem za dušu. Jedna je Drina.

Obala Drine, foto S.T.Graovac

A TEK GURMANLUCI 

Posle kafe, vreme je i da se okrepimo. Uz sugestiju osoblja etno restorana, stigli su ćevapi. Ti ćevapi nisu kao svi drugi, ovi imaju neki tajni sastojak. Možda zato što nastaju baš na tom mestu, gde se mešaju vazdušne struje pomenutih država i duh ljudi koji ovde žive. Kako god, ovo nisu dobri ćevapi, ovo su mnogo dobri ćevapi. Kasnije smo saznali da nismo jedini koji su delili oduševljenje.

Mnogo dobri ćevapi, foto S.T.Graovac

VAJATI I LJUBAV PREMA VOĆU   

Za sve koji nisu promašili skretanje i nisu samo “svratili”, tačnije za one koji su ciljano došli da svoje slobodno vreme provedu na ovom mestu, biće smešteni u etno kućicama – vajatima. Svaki vajat je opemljen u eto stilu, sa ponekim detaljima neophodnim savremenim turistima. Spoj prošlosti i sadašnjosti. Iz ljubavi prema prirodi i voću, svaki vajat nosi naziv po nekoj voćkici.

Vajat Jabuka, foto S.T.Graovac

OBILJE BOJA

Vrhpolje teritorijalno ne zauzima veliki prostor, naprotiv. Međutim, velika pažnja je poklonjena planskom i skladnom uređenju prostora. Sve kućice su međusobno povezane stazicama, oivičene raznobojnim cvećem i travnatim tepihom. Cvetnim  aranžmanom je napisano ime samog sela.

Dvorište etno sela Vrhpolje, foto S.T.Graovac
Terasa etno restorana, foto S.T.Graovac

ADRENALINSKI ŠOK

Za sve ljubitelje adrenalina i avanture u Vrhpolju se svake godine, jula meseca, održava Drinska regata. Nisam bila, ali učesnici kažu: lepota, uživanje i zabava su zagarantovani.

Drinska regata, foto facebook stranica E.S.Vrhpolje

Sve što smo tog dana prošli, vredelo je. Vrhpolje je spas od urbanog načina života I svih blagodeti, koji takav život nosi sa sobom.

Drugim rečima, svratite, budite i uživajte.

A šta je bilo sa nama posle?! … Stigli smo 🙂

Jeste li Vi imali slično iskustvo ?

 

 

 

 

 

Advertisements

Једно мишљење на „KADA VAS PUTOKAZ POBEDI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s