GALOPOM U PRIRODU

Ovaj tekst se nalazi u aktuelnom broju časopisa „Baby planeta“

Iako se ne možemo požaliti na neku veliku zimu, dolazak proleća, sunca, cveća uvek sa oduševljenjem prihvatamo. Ovaj put vodimo vas u mesto koje je uvek na mapi poseta domaćeg i svetskog državnog vrha. Veoma često je tamo boravio i Tito. Glavom i bradom. U svojoj rezidenciji u okviru vojne ustanove Karađorđevo.

Na svega 42 kilometra od Novog Sada smešteno je malo naselje Karađorđevo. Nastalo je davne 1880. godine kada je tadašnja vlast odlučila da na tom području oformi odgajalište konja za potrebe mađarske ergele „Mezoheđeš“. S vremenom su se tu naselili i ljudi koji su radili u ergeli. Posle Drugog svetskog rata postaje vojna ustanova. Ni manjeg naselja, ni burnije istorije. Od sjaja kada su u njemu boravili Gadafi i Hajle Selasije, do teških dana devedesetih godina.
Danas Karađorđevo ponovo predstavlja mesto u kome, ukoliko to želite, svoje dete možete vratiti prirodi i onom nekadašnjem detinjstvu. Naime, na tom području živi preko 190 različitih vrsta ptica, od kojih 24 pripadaju grupi retkih. Vidra, kuna belica, muflon, jelen lopatar samo su neke od retkih i zaštićenih vrsta koje tamo možete naći. Biljni svet je neprikosnoven. Zahvaljujući tome, Karađorđevo je proglašeno specijalnim rezervatom prirode i kao takvo predstavlja jedinstven prostor koji treba posetiti i obići te u njemu maksimalno uživati.

Jelen lopatar, foto pixabay


Karađorđevo je poznato po istoimenoj i čuvenoj ergeli sa oko stotinak rasnih nonijusa, lipicanera, engleskih punokrvnih i arapskih grla. Ne samo da će deca na jednom mestu moći da vide životinje kojih je sve ređe, već će moći da uživaju u jahanju ponija, a zajedno s roditeljima i u
vožnji fijakerima kroz rezervat. Poseban, a za sve ljubitelje biciklizma i savršen način upoznavanja upravo jeste biciklističkom turom. Vožnja biciklom u potpunoj prirodi, daleko od gradske vreve, buke i zagađenog vazduha, čini se kao odlično provedeno vreme.

undefined
Bicikl rute, foto pixabay

Dokumenti o razvoju ergele, pehari i medalje najuspešnijih grla, kao i najznačajniji eksponati saonica i kočija iz Titovog vremena čuvaju se u Muzeju ergele, još od njegovog postanka 1983. godine.

Ergela, foto pixabay

Ukoliko poželite da se vratite decenijama unazad, prelistajte knjigu utisaka,najstariju knjigu te vrste u našoj zemlji koja se vodi još od 1927.

Ako ste pasionirani ljubitelj lova i ribolova, Karađorđevo će vam pružiti kompletnu organizaciju do čeka i vodnih celina Mostonge i Bukinskog rita. Već godinama je ovo područje mesto okupljanja brojnih inostranih lovaca i ribolovaca koji uživaju u njegovoj lepotu. Upravo iz tog razloga Karađorđevo nudi i smeštajne kapacitete, a u ponudi su i nekadašnja Titova vila, kao i bungalove sa komfornim smeštajem.

Lepi dani su tu, odvojte decu od telefona, računara, izađite iz grada i krenite u avanturu put Karađorđeva. Ako tamo mogu da uživaju ljudi iz drugih zemalja i sa drugih kontinenata, šteta bi bila da se mi iz komšiluka toga lišimo.

VRDNIK, MESTO DOBRE ENERGIJE

Kada se malo umorimo od sumornog vremena, lapavice i hladnoće, dobro je otići u mesto gde ćemo se sigurno ugrejati, jer tamo vladaju zakoni vina,
tambure i ljubavi.
Na južnim padinama Fruške gore nalazio se poznati srednjovekovni grad o kome svedoče ostaci kule koju su Ugari podigli ne bi li se odbranili od Turaka. U to vreme bio je centar Sremske županije. Prodorom Turaka mesto gubi svaki značaj i dobija status sela sve do XIX veka kada postaje rudarski centar mrkog uglja. Od tada kreće razvoj ovog naselja u svakom pogledu. Status rudarske varoši nosi sve do sedamdesetih godina XX veka, kada se rudnik zatvara. Iako je postojala bojazan od ponovne stagnacije, zahvaljujući pronalasku termomineralnih izvora varošica je postala lečilište. Danas je to poznati banjsko – turistički centar Vrdnik.

Vrdnicka kula
Vrdnička kula, foto Jovana.R.Totić

Ne brinite, Vrdnik nije mesto u kome živi teška komercijala. To je malo sremsko lečilište koje pored blagodeti mineralne vode,čija je temperatura 32,8 stepeni Celzijusa, prevashodno može da vam pruži mir, odmor i povrat energije u ovim zimskim danima. Ukoliko vam vremenske prilike dozvole, a budite sigurni da hoće jer Fruška gora štiti Vrdnik od hladnih severnih vetrova pa je on mesto sa najviše sunčanih sati godišnje. Boravak iskoristite za šetnju kroz prirodu stazama zdravlja. Jedna od njih je i do poznate Vrdničke kule. A kada se umorite od šetnje, pronađite mir u manastiru Ravanica.

Sa druge strane, ako ste baš uleteli u kišovito i vlažno vreme, ne brinite. U Vrdniku možete uživati u nekom od brojnih zatvorenih bazena, welnes usluga i relaks masaža, kao i obilju dodatnih aktivnosti.
Rečju, odmor i dobro raspoloženje su vam zagarantovani.

Crkva Svetog Đorđa, Etno kompleks Vrdnička kula, foto Jovana.R.Totić

Znate li da je Vrdnik odlično mesto da ga posetite baš sada ? Zašto? Zato što ćete u mesecu ljubavi i vina imati priliku da uživate u nekim od najpoznatijih fruškogorskih vinskih sorti, zato što uz vino uvek idu dobar zalogaj i još bolji tamburaši, zato što su vino i tamburaši uvek uvertira za ljubav. A iz ljubavi smo nastali i njoj svi težimo. Pa olakšajte sebi, idite u
taj deo Srema.

Vrdnik je danas mesto koje može zadovoljiti i najzahtevnije goste. Pored prirode, čistog vazduha, duhovnosti, vina, tambura i ljubavi, Vrdnik ima široku ponudu smeštajnih kapaciteta. Od privatnog smeštaja u lepo uređenim domaćinstvima, preko etno-bungalova, banjskog lečilišta do
luksuznog hotelskog smeštaja nudi usluge na kojim bi mu pozavideli i poznati svetski centri. Zaista, ne preterujemo.
Ovo je mesto za sve kategorije turista: od penzionera, preko porodica sa decom, mladih avanturista željnih adrenalina, zaljubljenih parova, do poslovnih ljudi i stručnih okupljanja.

Bez obzira na to da li tamo idete po mir, ljubav, odmor, zdravlje ili poslovno
druženje, nećete se pokajati. Vrdnik može da vam pruži sve to i omogući da se kući vratite srećni, zadovoljni i spremni za nove izazove.

A znate šta je sigurno? Vratićete se u Vrdnik. Ne jednom, nego svake sezone. Sigurni smo u to, jer to je mesto dobre energije.

MOLITVA ZA LJUBAV

Tih godina prošlog veka, kada ni u snu nije bilo najave nekim većim istorijskim pokretima, u svojoj varoši našli su se njih dvoje: učiteljica Nada i oficir Relja. Mladi, obrazovani, lepi i nadasve ljubavlju opijeni, živeli su svoj život hodajući po oblacima i maštajući o budućim zajedničkim danima. Ceo svet,  bio je njihov. Svako veče sastajali su se na mostiću  i zaklinjali na večnu ljubav.

Paar, Liebe, Schatten, Sonnenuntergang, Brücke, Wasser
Ljubav, foto pixabay

Svima u varoši bili su poznati. Toliko zu zračili da ih nije bilo moguće neprimetiti. Kada su se verili, svi su slavili.  A, onda, baš kako život zna da namesti, desila se velika vojna. Relja, nosilac oficirskog čina, krenuo je da opravda zvanje i ispuni svoju otažbinsku dužnost. Ona, ispunjena ljubavlju i brigom, ostala je u njihovoj varoši da ga čeka.

Bulgarisch, Armee, Militärische, Geschichte, Alte
Foto, pixabay

Relju je ratni vihor odneo na front u Grčku. I dok je Nada sa čežnjom, strahom i velikom pažnjom pratila razvoj događaja Velikog rata, Relja je našao mesto u srcu lepe Grkinje. Iščekujući vesti, Nada je jednog ratnog dana primila pismo od Relje. Njegova ljubav preselila se na jug i više nije imala nameru da se vrati u Srbiju. Raskinuo je veridbu.

Ljubav koju je nosila i koja ju je nosila nisu joj dali da mu veruje. Odlazila je svaki dan na mostić i čekala. Molila se za njih. Svaki dan bio  je sve teži. Njega,  nije bilo. Lepršavost, lepota i sjaj u očima polako su bledeli. Gasila se. Vremenom umesto mladosti, na mostu je boravila senka. Pola godine nakon pisma, na mostu više nije bilo  senke. Nada je napustila svet, koji je napustio nju.

Traurig, Schwarz, Mädchen, Allein, Trauer, Trauma, Ego
Foto, pixabay

Varošani su teško podneli ovu priču. Iz straha, saosećanja, sećanja, mlade devojke su dolazile na isti taj most, na ogradu zaključavale katance i bacale ključić u reku. Na ovaj način simbolično su zaključavale svoju ljubav i zavetovale je na večnost. Dugo godina ovaj način čuvanja ljubavi bio je zastupljen u ovoj varošici.

Vorhängeschlösser, Brücke, Liebe, Paare, Geländer
Most ljubavi, foto pixabay

Godinama kasnije, varošica je prerasla u varoš, banjski centar za oporavak duha i tela, grad parkova i mostova. Danas nosi titulu kraljice turizma. Nalazimo se u Vrnjačkoj Banji. Gradu, u kome je Desanka Maksimović, uživajući u njegovoj prirodi i lekovitosti, nakon saznanja nesrećne ljubavi dvoje mladih ljudi, napisala pesmu „Molitva za ljubav“. Od tada na mostu na kome su se sretali Nada i Relja, nastavljena je tradicija zaključavanja katanaca. Danas je to  Most ljubavi. Zapravo odavde je tradicijia zaključavanja ljubavi krenula i stigla do dalekog Pariza, Moskve, Kelna,…

Svake godine na dan zaljubljenih ovde se održava manifestacija „Najduži poljubac“. Možda je baš ovo vreme idealno da se zaputite ka Vrnjačkoj banji, zarad instant odmora, zdravlja, duha. Zarad i u slavu ljubavi. Možda su baš ovi dani predodređeni za molitve ljubavi.

Znate, možda ovo nije „prava“ priča za današnji dan. Možda vas neće dići u visine i obasjati osmehom, ali će vas sigurno trgnuti i opomenuti. Ljubav se desi, ali se i neguje. Ljubav zaslepi, ali kad tad i otvori oči. Ljubav vam pomaže da upoznate sebe kakvi ste kada  ste ogoljeni i ranjivi. Ljubav je i lepa i teška, srećna i tužna. Kao i svaka medalja i ona ima dve strane. Svi smo mi nekada voleli ili volimo onako iskreno, svim srcem, telom i dušom. Ne možemo sebe u tome slagati, to se oseti, to se zna. I voleli smo ili volimo sebe takvima.

Zato, kakav god stav imali kada je dan zaljubljenih u pitanju, uvek slavite ljubav i živite za ljubav jer tada ste svoji, bez maski, predrasuda, koristi i zavisti. Onako, čisti i svoji.

Slavite ljubav. Uz vino, naravno!

vino i ljubav
Živeli, giphy.com

A NA KRAJU, NOVI POČETAK

Ovaj tekst u celosti se nalazi u aktuelnom broju časopisa „Baby planeta“

Šetajući ulicama užurbanog grada, shvatih da nije do mene. Ovaj umor nije samo moj. Oko mene reka ljudi koji nekontrolisano trče za obavezama, nervozni službenici koji jedva čekaju da završe s ništa manje nervoznim strankama i vozači koji spominju iznenadnu kišu i gužve na saobraćajnicama. Jedino su deca mirna, tačnije svoja i nemirna. Međutim, kada padne mrak, koji istina ovih dana brzo pada, nekako već sve
deluje drugačije. Većina ljudi završila je obaveze i prepustila se opuštanju. Neko je ostao kod kuće uz šolju toplog čaja, neko na podu toplog doma s klincima igra društvene igre, a neko je odlučio da uživa u veselim bojama novogodišnje rasvete.

cropped-20191217_162039.jpg
Centar Novog Sada, foto S.T.G

Tačno je da je ona tu već izvesno vreme, ali pravu čar dobija tek u decembru, kada
se pomešaju mirisi mraza i karanfilića iz kuvanog vina, kada na ulicama sve češće srećete novogodišnje kapice, pa i ponekog Deda Mraza koji krišom popravlja garderobu pre velikih dana.

DEDA MRAZ PEGLA
Deda Mraz, foto Pexels

Tek tada lampioni zasijaju prazničnim sjajem. Nalazimo se na kraju još jedne godine. Neko će poželeti da se više nikada ne ponovi, nekome je bila jedna od boljih, a onaj koje odavno shvatio prolaznost, uživaće u kraju jedne i početku nove godine.

Kuda za praznike?

Tamo gde ćete se osećati prijatno, gde ćete se opustiti i obnoviti energiju. Mi vam predlažemo da ostanete u Srbiji, tako ćete izbeći dugo čekanje na granici i nećete pola praznika provesti u autu ili autobusu, jer imate šta da vidite i da uživate. Ako nas poslušate, evo predloga kuda biste se mogli uputiti.

Zimski ambijent

Ako i vi pripadate onoj grupi ljudi koji leti biraju more a zimi planinu, znate li da u Srbiji dve trećine reljefa čini brdsko-planinski teren. Eto rešenja za vas. Ako imate malu bebu, birajte niže planine: Kosmaj, Divčibare, Rudnik. Ukoliko ste pak porasli i spremni za sankanje i prirodu ali i ne preveliku gužvu, tu su Tara ili Zlatar.

dete na snegu
Sankanje, foto Pexels

A sve one koji odmor i zimovanje ne mogu da zamisle bez skijanja spremno čekaju Kopaonik, Stara planina i Zlatibor.

Odmor kao nekad

Za nekoga odmor znači ne samo beg od buke, posla, nego i od svakodnevice, telefona, interneta, modernog načina života. Takav odmor možete naći u seoskim sredinama. U sve većom broju javljaju se domaćinstva koja se bave seoskim turizmom. A tamo sir, slanina, luk, kajmak, domaća zimnica, domaći hleb, sok „na pravljenje“, pa rakijica, vino, tradicionalan smeštaj kao onomad u vajatima, gostinskim sobama, šetnje krajem po zdravom i čistom vazduhu, učestvovanje u zaboravljenim običajima… Kada stignete i parkirate auto, znajte da ga nećete paliti do povratka. Prava etno- bajka nakon koje ćete zaboraviti odakle ste došli. Koštunići, Gruža, Latkovac, okolina Valjeva, Gornjeg Milanovca, Užica, Nove Varoši, Vrdnika, Sombora samo su neka od mesta gde možete pronaći domaćinstvo za odmor.

Banja za dušu i telo

Ukoliko ste nekako više urbani tip i odlično se snalazite u takvom okruženju, banje su idealne za vaš relaks. Na teritoriji Srbije postoji preko hiljadu izvorišta lekovite vode na kojima se nalazi više od pedeset banja. Odavno su iste prestale da budu samo mesta za lečenje, njih su još stari Rimljani koristili za opuštanje, odmor duha i tela. Stres, napetost i druge bolesti modernog doba leče se wellnessoterapijom.

welnes Ako smatrate da ste baš vi ugrožena kategorija, rezervišite na vreme neku od banja i dopustite sebi opuštanje. Neka vam to bude novogodišnji poklon. Uđite odmorni i opušteni u novu godinu. A pošto važi mišljenje da će ti kako započneš, takva biti cela godina, potrudite se da bar nemate stres oko toga. U zavisnosti od potrebe imate mogućnost izbora između visoko-komercijalnih banja, kao što su Vrnjačka i Soko banja i Kanjiža, ili malih, ušuškanih klimatskih blagodeti banje Vrujci, Prolom, Lukovske banje u kojima ćete naći ono što vam treba. Mir i odmor.

I tako smo došli do još jednog kraja, iza koga nam se smeši još jedan novi početak. Neka vam ovaj i svaki budući bude ispunjen zdravljem, ljubavlju, mirom i dobrom energijom. A dok ne stignemo do nove destinacije, lepe i srećne praznike vam želimo.

zivelo
Živeli, giphy

JESENJA ČAROLIJA U SOMBORU

Ovaj tekst u celosti nalazi se u časopisu Baby planeta

Leto smo, ako gledamo iz  perspektive umora, odavno ispratili, sada nam polako dolazi vreme kiša, vetrova i ne tako prijatnih temperatura. Ipak, čekajte da se ne zaletimo previše! Izbacimo tu sumornu viziju jeseni iz glave i spremimo se za obilje boja, za romantične šetnje  od lišća šuškavim ulicama i toplinu miholjskog sunca.  Setite se kako jeseni znaju biti lepe. Možda su vam u ovom godišnjem dobu započinjale i neke velike ljubavi?!  A-ha, sećate se! Lepo je bilo, zar ne? A što ne bi i ova jesen bila slična, ljubavlju istkana? Razmislite o tome. I dok ne donesete odluku, vodimo vas do mesta, grada, varoši, koje će možda, vratiti, probuditi ili ojačati najlepšu energiju emotivnog naboja.

jesenja ljubav
Ljubav, foto Pixabay

Za njega kažu da je grad fijakera,  varoš široke, autentične  duše, mesto gde i žene piju vina. Dobro došli u najzeleniju varoš u Evropi –  Sombor. Varoš u kome je još 1903. godine sa obale Misisipija doneto zeleno stablo, čuveni bođoš, koga danas ima oko 7500 primeraka i  po kome je Sombor nadaleko prepoznatljiv. Pored bođoša u Somboru ima i lipe,platana,  a tu su i sekvoja, ginko i mnoge druge vrste. Pored zelenih ulica Sombor ima i četiri parka i dve obližnje šumice. Smatra se da u gradu i okolini ima oko 20.000 stabala. Nazirete li kakva jesen ovde može biti?

giphy
Giphy

 

Sombor je kulturna stanica ovog kraja, a i šire. U njemu se nalazi slika „Bitka kod Sente“ Ferenca Ajzenhuta, slika koja svojom površinom od 40 metara kvadratmih predstavlja najveću sliku u Srbiji.  A kada dođete da pogledate sliku, znajte da se nalazite u najlepšem gradskom zdanju, Županiji, koja  je  građena tokom gotovo čitavog XIX veka. Smeštena je u najvećem gradskom parku, njena kupola podseća na kupolu venecijanskog zdanja Santa Maria Dela Salute.

Nakon županije put nastavite obilaskom drugih objekata kulture. Somborčani su posebno ponosni na Pozorište u kome je odigrana prva predstava još davne 1882. godine. Vreme dalje planirajte za obilazak Savremene galerije umetnosti „Milan Konjović“ u kojoj se nalazi preko 1000  radova, koje je ovaj umetnik zavetovao svom rodnom gradu.Ukoliko ste izraziti ljubitelji slikarstva, nemojte zaobići ni Galeriju Kulturnog centra „Laza Kostić“.

Da bi saznali šta je to uticalo na toliku širinu duše i mentalni sklop Somboraca, možda vam pomogne šetnja kroz arheološku, etnološku i istorijsku zbirku Gradskog muzeja.

Sombor je grad mulitkulturalnosti, nacionalnih manjina koji zajedno i skladno žive na ovom području. Duhovnost svakog od njih možete upoznati obilaskom Crkve Svetog Đorđa, Crkve Presvetog Trojstva, Plebanije u kojoj su smeštene orgulje iz 1771.godine i u kome je Sombor 1749. godine od carice Marije Terezije dobio status slobodnog grada. Od tada pa do danas Sombor je grad širine, lepote, duhovnosti,tolerancije, ljubavi i slobode.

Ako ste se umorili, vreme je da pauzu napravite na nekom od starih fijakera koji „ulicama luta“ i on će vas provesti još jednom kroz somborsku varoš.

fijaker
Fijaker, foto Pixabay

Posle fijakera pravac lokalna gostiona ili neki obližnji salaš, po zalogaj dobrog ukusa i bokal odličnog vina. I nemojte se začuditi ako vas nađu tamburaši i uz „U tem Somboru“, još jednom vas provedu kroz celu priču ove jesenje čarolije. A, da li ćete vi biti onaj „zaljubljeni par“na somborskom fijakeru, ostavljamo vama na volju.

VOJVOĐANSKIM DRUMOM DO PANONIJE

Ovaj tekst u celosti, nalazi se u časopisu Baby planeta

Bio je to prvi put da se najmlađi član naše male zajednice odvojio od nas. Uredno smo spakovali torbu, složili stvari po danima i još jednom zajedno prošli čitavu proceduru ponašanja u situaciji zvanoj „bez roditelja u blizini“. Mali je sa pola snage slušao završnu reč i čekao da uskoči u autobus gde su ga čekali drugari.

mama sin
foto Pixabay

Razmahali smo se kao da ga ispraćamo u vojsku. Kao pravi „regrut“ otpozdravio nam je osmehom i priključio se ekipi u šaragama. OK. Prvi udar zvani rastanak preživeli smo.

Zapravo, odjenom smo postali svesni da sada imamo sve vreme ovoga sveta i da sledećih sedam dana imamo samo za nas. To osećanje nas je držalo dva dana.

Kako nas ne bi savladao sindrom neurotičnih roditelja, odlučili smo da predstojeći vikend iskoristimo za nasumični obilazak nekih vojvođanskih mesta.

letnji put

Eliminisali smo auto-put i krenuli vrelim vojvođanskim drumom. Iako je bilo veoma toplo, ulice su bile žive. A kako drukčije u žitnici za vreme žetve. Prašnjavo, radno i vese-
lo. Široke ulice, uredno belo okrečena stabla, drvene klupe i pokoja muškatla u prozoru.
Kao da je vreme stalo.

Opijeni ravnicom, mirisom vrelog jula i ne tako blagom temperaturom, zaključili smo da je vreme da stanemo i okrepimo se. Stigli smo taman tamo gde je i trebalo. Da me je neko spustio tu, nikada ne bih pomislila da je to Vojvodina. Posle Fruške gore i Vršačkih planina bilo je to treće najviše mesto u Vojvodini. Ambijent je bio u skladu sa tim. Prava mala oaza prirode i osveženja. Stigli smo u Panoniju.

Naselje na dvanaest kilometara od Bačke Topole sa svega 800 stanovnika, ali i sa jezerom, dvorcem iz 1846.godine, hotelom, ogromnim parkom i svim uslovima za miran i udoban odmor.

share2016-05-22-df1423f8705ce357a9b9309bbe72674d8c33b6db9bc10cb7324dede186bb595c-Picture
Park, foto S.T.Graovac

Kada smo ušli u park, bili smo u najboljem slučaju kao Alisa u zemlji čuda. Pred nama
je bila prava četinarska šuma. Kasnije smo saznali da se tu nalazi i jedini primerak Pančićeve omorike u Vojvodini. A u centralnom delu – hrast lužnjak, platani, kesten i druge listopadne vrste. Park se nalazi pod zaštitom države i na spisku je parkova prirode Srbije. Nakon vrelog asfalta to je bilo najbolje mesto za osveženje. Šumska i prijatna klima pružila nam je šansu da se dobro odmorimo, a potom i upoznamo ostatak parka i naselja.

Nekadašnji letnjikovac grofa Arpada Falcionea, atraktivan baš kao i u vreme nastanka, danas je muzej sa autentičnim stvarima iz dvorca. Posebno su interesantni kaljeve peći, ogledala, parket i mala biblioteka koji odišu starim vremenima. Ništa manje atraktivne nisu ni zelena banket sala sa stilskim nameštajem i Vojvođanska sala s posebnim vojvođanskim šmekom.

A u samom kompleksu dvorca, na mestu gde su nekada bile konjušnice, u drugoj polovini XX izgrađen je hotel koji je početkom nove ere renoviran u skladu s potrebama savremenog čoveka.
Boravkom tamo moderan čovek se vraća tamo gde i pripada sebi i prirodi.

pecanje
foto Pixabay

Ne, ovo nije ono laloško mesto gde se komunikacija svodi na „’de si? „“tu sam“; na svega petstotina metara od hotela nalazi se veštačko jezero Sava. A na Savi kupanjac i uživanjac. A ako vam kažem da je jezero poribljeno, jasno vam je da štap za pecanje treba da bude u gepeku.
Tamo smo ostali ceo dan. Toliko smo bili oduševljeni, da smo odlučili da to osećanje lagano složimo u glavi, foto-aparatu i stomaku. I znate šta je zanimljivo, pronašli smo novo mesto gde će naš najmlađi član sledećeg leta kampovati. Eto izgovora da ponovo odemo tamo.
A vi, ako vam treba mesto za predah, za jednostavnost, za prirodu, za uživanje, instant rešenje za odmor, krenite vojvođanskim drumom ka Panoniji. Oduševićete se. Ako je uspelo da smiri roditelje koji su se prvi put odvojili od deteta, smiriće i vas.
Verujte mi!

VRELO GRZE, EKOLOŠKI RAJ

Ovaj tekst u celosti se nalazi u časopisu Baby planeta

Onih dana kada ne znate šta ćete sa sobom, kada vam glava vri od obaveza i vrućine a telo vapi za odmorom, krenite put Paraćina. Na sedamnaestom kilometru puta Paraćin – Zaječar, na nadmorskoj visini od četiristotine metara iz vrela u podnožju južnog Kučaja nastaje reka Grza.

Tu se priroda zaigrala. Vrelo,brojne pritoke, vodopad, izvori i dva veštačka jezera Gornje i Donje. Budite sigurni, kada stignete tamo, organizam će vam doživeti šok od lepote, boja, čistog vazduha i tišine koju, istina, prekidaju zvuci lokalnih stanovnika – ptica.

pixabay
Vrelo, foto Pixabay

Kada se malo priviknete na novonastalu situaciju, krenite u šetnju markiranim stazicama. I ne zaboravite, foto-aparat ili pametni telefon s kamerom visoke rezolucije obavezan su deo opreme. Ne zbog vas, jer to što vidite, sigurna sam, vi nikada nećete zaboraviti, nego zbog drugih, kako biste ih uverili da takva lepota zaista postoji u Srbiji te da je šteta da je i oni ne vide. Kada ste već u šetnji, prošetajte i do mosta ljubavi i zakačite katanac, jer ljubavi nikad dosta.

foto
Foto giphy

I tako dok upoznajete kraj, zapamtite da je ovaj prostor stanište retkih biljnih i životinjskih vrsta. Strogo zaštićena orhideja, četiri vrste gljiva sa crvene liste Evrope, šesnaest zaštićenih vrsta gmizavaca i vodozemaca, orlovi, to su prve komšije rečnim rakovima i pastrmkama koje žive u vodi prvog stepena kvaliteta.

orhideja
Orhideja, pixabay

Vas koji umesto ribolova više volite neke ekstremnije sportove planinske stazice pozivaju u osvajanje okolnih prostora i pećine. Šetnja listopadnom i četinarskom šumom vratiće vam veru u prirodu, a vidikovci do kojih stignete podsetiće vas koliko je Srbija lepa. A kada se umorite, red je i da se okrepite. Kompletan ugođaj može biti uz pastrmku na žaru, lokalni specijalitet gržanski pasulj ili jagnjetinu ispod sača. Sloboda izbora uvek postoji.

Kažu da je ovaj kraj najbolje posetiti u proleće, kada sve buja, kada vrelo ima najveću snagu i kada je priroda u svoj svojoj lepoti. Leti, nakon velikih suša, posebno u avgustu, vrelo se povlači u svoje pukotine i čuva snagu za ostatak godine.

pastrmka
Foto pixabay

Kada god odlučili da odete tamo, nećete zažaliti, samo će boja jezera biti drugačija. Maslinastozelena, modroplava ili tirkizna sigurno će vas osvojiti i naterati da se ponovo vratite na dan ili više. Sve su šanse da ćete se odlučiti da jedan deo svog odmora provede i tamo, daleko od vreve, problema, sujete i svega onoga što vam uzima osmeh sa lica. Na mestu koje će vam vratiti osećaj sreće i duhovni  mir. Vratite se tamo gde i pripadate. Vratite se prirodi i čuvajte je za svoju i svu našu decu.

VAROŠ VELIKOG SRCA

Taj grad sam, što možda i nije baš pohvalno, prvi put videla tek krajem prošlog veka. Bio je to redovan godišnji praktični deo nastave na fakultetu. Stigli smo negde oko podne. Taman pred ručak. Mada, u hotelu nisu mislili tako. Sve sobe još nisu bile spremne i imali smo taman toliko vremena da malo procunjamo po centru grada ili kako se to obično kaže, dobili smo slobodno. Naravno većina je zaglavila u prvom kafiću na kafi. A ja sam imala misiju nametnutu od moje majke i morala sam da procunjam  po obližnjim kioscima. Naime, kako je nastava te godine podrazumevala višednevne obilaske mesta u Vojvodini, a moja je majka ljubitelj, istina rekreativni, igara na sreću, zadatak je bio sakupljanje istih. Iako sam se kao protivila, u dubini duše sam to radila sa zadovoljstvom. Znate, mnogo voli te srećkice i mnogo je srećna kada ih dobije. Srećkice dobije, a ne i ono na srećkici, da ne bude zabune. Elem, to je bio razlog moje šetnje, koja je potrajala. Iako je to bio radni dan, kada je očekivano za jedan grad da sve vrvi od ljudi i automobila, to u njemu nije bio slučaj. Većina prodavnica i lokalnih kiosaka nije radila. Tačnije, bila je pauza. Nešto slično kao u Grčkoj. Dvokratno radno vreme.

stara vrata
Foto, Pixabay

Evo i posle dve decenije, još uvek ne mogu da zaboravim sliku tih ulica i prvi doživljaj grada. Čudan osećaj. Kao u filmu. Široke, ponegde kaldrmisane ulice. Par stepenika do dvokrilnih drvenih vrata, sa obaveštenjem o pauzi. Kao da je vreme stalo. Mirna, vojvođanska varoš sa duhom prošlih vremena.

DOBRO DOŠLI U VRŠAC

Nakon smeštaja i okrepljenja u hotelu, svi zajedno, natenane krenuli smo kroz istoriju i ulice te varoši. Neki bi rekli grada, što on i jeste, i to slobodni kraljevski grad još od 1817. godine, ali taj prvi doživljaj, nalaže mi da mu dam status varoši. Znate ona mesta koja odišu energijom različitosti spojene u jednu celinu. E, tako vam je sa Vršcem. Multietnička sredina. U njemu su pravoslavna Saborna crkva iz osmanaestog veka, rimokatolički hram Svetog Gerharda nastalo sredinom devetnaestog veka, inače poznat po orguljama, zbog kojih je ujedno i koncerna dvorana. A odmah pored njih je i rumunska pravoslavna crkva Svetog spasa, te Crkva Svetog Teodora Vršačkog podignuta u dvadeset prvom veku.

katedrala Vrsac
Katedrala Svetog Gerharda, foto pexels

Naspram Saborne crkve nalazi se jedan od najlepših građevina u Vršcu, dvor eparhije banatske, Vladičanski dvor. Dvor s kraja osamnaestog veka bogat je ikonama, starim spisima, knjigama,… Jednom rečju institucija bogata duhovnim i kulturnim delima izuzetne vrednosti.

Spajanje kultura, običaja i načina života različitih naroda, taj poseban šmek ove vojvođanske varoši  iznedrio je velikane, Jovana Steriju Popovića i Paju Jovanovića, a u novijoj istoriji i najpoznatiji glumački osmeh Radu Đuričin.

Najpoznatije kulturne ustanove Vršca su: Muzej Konkordija sa kraja devetnaestog veka sa preko 250.000 eksponata, Apoteka na stepenicama, prva apoteka u gradu, danas sastavni deo Gradskog muzeja sa spomen-zbirkom Paje Jovanovića. A ukoliko se odlučite da vidite neki od originalnih rukopisa „Pokondirena tikva“, „Kir Janja“, „Zla žena“, te neke od eksponata iz života poznatog tvorca srpske drame Jovana Sterije Popovića, svratite do Sterijine kuće.

A OKO VRŠCA

A kada zaključite da ste sve videli, krenite u obilazak  okoline.  Za sve romantične duše tu su Vršački breg i Vršačka Kula, sa kojih se vidi savršena panorama grada.  Tokom čitave godine, a posebno u  februaru, mesecu vina i ljubavi, pravo je vreme da posetite vinske podrume najpoznatijih vinskih sela vršačkog vinogorja – Gudurice i Velikog Središta. Ne samo da ćete uživati u jednom od najstarijih evropskih vina već ćete uz lokalni tamburaški orkestar doživeti trenutke vredne sećanja.

Vršačka kula, pixabay
Vršačka kula, foto Pixabay

A za one momente, kada vam je potrebna dodatna energija i duhovni mir, kada poželite samo da osluškujete, mirujete i postojite, tu su manastiri Mesić i Malo Središte.

Leaves Plant Wine Vineyard Vineyards Winegrowing
Vinogradi, foto Pixabay

 

Znate, ovo je još samo jedan od vojvođanskih gradova sa gradskim trgom, parkom, katedralom. Ali ovo je grad kulture, umetnosti, prirode, vina, tamburaša i duha. Grad, koji će vas dobro prodrmati, koji vas neće ostaviti ravnodušnim, ja sam vam svedok. Moraćete da mi verujete ili pak idite i demantujte me.

 

STARA PLANINA KROV SRBIJE

Tekst je u celosti objaven u aktuelnom broju časopisa „Baby planeta“

Polako ulazimo u završnicu ove godine . Ulice su nam već odavno okićene, ali budimo iskreni, prava atmosfera slavlja i nekog posebnog duha, započinje upravo onda  kada na kalendaru osvane decembar. Mesec završnih računa, preispitivanja odluka, novih ideja, velikih želja i iščekivanja odmora. Mesec u kome pitanje gde ispratiti staru i započeti novu godinu polako postaje dominantno. Psihološki i finansijski. A da bismo skratili muke, udobno se smestite uzmite kaficu i krenite. Ne na put, nego u čitanje ovog teksta i rešavanje problema predstojećeg zimskog odmora.

laptop kafa

Ako želite da odmor bude u najboljem svetlu sa najlepšim osećanjima, od svih destinacija mi vam preporučujemo Balkan.  „Gde ćeš veći Balkan od ovoga na kome živimo.“, sigurno prolazi kroz glavu. Ne brinite, ovaj put popećemo se na planinu po kome je i celo poluostrvo dobilo ime, planinu Balkan, poznatiju kao Stara planina.

Stara_Planina_(Old_mountain)
Stara Planina, autor Miloš Krstić

Ukoliko krećete iz Beograda na trista tridesetom kilometru naići ćete na ovu planinu. Ukoliko ste pak u Nišu, na svega sedamdeset kilometara nalazi se oaza mira, dok ja Knježevčanima i Piroćancima Stara planina u komšiluku. Drugim rečima, ako posmatramo našu zemlju, odakle god da krećete, putovanje će vam biti kraće nego čekanje na bilo kojoj državnoj granici. Dakle, problem napornog putovanja – rešen.

Zahvaljujući prirodi i dodatnim uslugama, Stara planina je na dobrom putu da bude  jedan od najlepših srpskih turističkih centara. Iako se najviši vrh Midžor nalazi na 2.169 metara, najveći deo površine je između 1.100 i 1.900m  nadmorske visine, što uveliko utiče na prijatnu klimu i stvara idealne uslove za nesmetan boravak  male dece. Problem porodičnog odmora- rešen.

porodica na snegu1

Budući da obiluje velikim brojem  rečnih tokova, vodopada, retkih biljnih i životinjskih vrsta Stara planina je 1997. godine proglašena  jedinstvenim parkom prirode i tako bi trebalo i da ostane. Pitanje boravka u zdravoj sredini – rešeno.

Veliku turističku prednost ove planine čine padine idealne za izgradnju staza alpskog skijanja. Veliki začetnik zimskog turizma, svakako je ski-centar Stara planina, koga čine skijalište Babin zub i Jabučko ravnište. One imaju više od 13 km staza za sve vrste skijaša, od početnika, preko profesionalaca do ekstremnih sportista. Problem neadekvatne ponude – rešen.

gondola

Pored prirodnih mogućnosti, velika pažnja je posvećena uređenju i opremanju staza za skijanje, pa se tako na skijalištu Babin zub nalazi  četvorosedna žičara Konjarnik, kapaciteta 1400 skijaša na sat; ski lift Sunčana dolina, kapaciteta 1200 skijaša na sat. Prva gondola u Srbiji nalazi se na Jabučkom ravništu. Gondola sa osam sedišta lako, udobno i jednostavno prevozi skijaše iz hotela do sistema ski staza. Sa skijalištem Babin zub ovaj deo povezan je preko četvorosedne žičare Rudine i ski lifta. Problem s komforom – ne postoji.

Ukoliko i vi volite snežnu zimu, sve prognoze ove godine baš i ne idu u prilog našim željama, sem ukoliko ne odlučite da jedan deo zime provedete baš na Staroj planini. Naime, Stara planina je, u proseku, pet meseci prekrivena snegom, a ako baš verujete u Marfijev zakona i strahujete da ćete biti baksuz i osvanuti na Staroj planini bez snega, ne brinite, verovatnoća je minimalna. Ski-centar poseduje sistem za veštačko osnežavanje koji osigurava potpunu zimsku idilu. Eventualni problem nedostatka snega – rešen.

Kako je zima vreme velikih praznika, većina iste želi da provede sa porodicom. U tim slučajevima javlja se potreba za adekvatnim smeštajem, a Stara planina planina ne oskudeva u tome. U samom ski-centru idealne uslove pruža istoimeni hotel. Veći deo hotelskih usluga podređen je porodičnom odmoru, animaciji dece i kompletnom komforu. S druge strane ukoliko želite da budete deo tradicije i duha, smeštaj možete pronaći i u nekom od seoskih domaćinstava, vila ili apartmana. Čini se da smo i ovaj problem rešili.

Sto se nas tiče sve su šanse da predstojeću zimu provedemo na krovu Srbije. A  ako ste vi već isplanirali zimske čarolije na nekom drugom mestu, šetnje, branje lekovitog bilja, biciklizam, obilaske manastira, arheoloških i etno postavki  rezervišite za naredno proleće. I ukoliko nas sledeće godine potkači pakleno leto, Zavojsko jezero i Stara planina su tu da vam pruže osveženje i ugoste vas na najbolji mogući način.

Kada god da dođete, jedinstven je osećaj posmatrati Srbiju iz ove perpektive, jer ćemo je doživeti na sasvim nov način.

giphy.gif
SREĆNA VAM NOVA GODINA

UPRIRODI SE

Ovaj tekst  nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta

K’o dlanom o dlan prođe i ovo leto. I dok bi jedni rekli da i nije bilo neko, drugi bi sa sigurnošću naručili još par istih u narednim godinama. Ko bi nam svima ugodio. A  što bi nam i ugađao.

nema veze

Što se tiče godišnjih doba, priroda se lepo pobrinula za to. Kome se sviđa sviđa, kome ne, neka traži drugu planetu. Vreme je da uživamo u onom što imamo. A ove jeseni, koja nam se smeši miholjskim letom, eto prilike da zbrišemo u neki obližnji park, obalu reke ili izletište. Vođeni znakovima pored puta, mi smo odlučili da baš ovde upijemo najlepšu energiju prirode. Dobro došli na Stražilovo.

WP_20180715_16_22_43_Pro
Stražilovo, avgust 2018., foto S.T.G.

Na četvrtom kilometru od Sremskih Karlovaca, na visini od 321-og metra, smešteno je jedno od omiljenih izletišta u okviru Nacionalnog parka Fruška Gora. Zašto omiljenih? Znate onaj osećaj, kada, bez obzira koji put dolazite na isto mesto, svaki put iznova imate onaj osećaj uzbuđenja i punog srca, baš kao prvi put. Čini mi se kao dovoljan razlog za epitet omiljenog.

Dok idete putem od Sremskih Karlovaca, put k’o svaki drugi, vojvođanski. Istina nije prašnjav, ali je ravan, solidan, bez rupa i nekih većih krivina. Sa profila njive i po koja vikendica, a amfasno ponosno vojvođansko uzvišenje. I što bi Sremci rekli „odjedared“  ulazite na put u pravoj pravcatoj šumi. Ukoliko ste propustili tablu sa obaveštenjem ne brinite, ovo je znak da ste uši u Nacionali park. Ako se malo udubite u predeo oko vas, brzo ćete shvatiti zašto ovo područje punih 58 godina nosi status nacionalnog parka.

Nemojte se uplašiti ako vam idiličnu vožnju, istina na kratko taman toliko da naplati ulaznicu od cca 150 dinara po vozilu, prekine čuvar nacionalnog parka. Nakon toga kroz par minuta stižete do parkinga i obližnjeg centralnog dela izletišta. Brankov čardak i statua čuvenog romantičara pozdraviće vas i pozvati na uživanje.

WP_20180715_16_13_47_Pro
Brankov čardak, avgust 2018., foto S.T.G.

Kad god da se odlučite za posetu ovom izletištu, male su šanse da ćete omašiti miris roštilja i graju dece. Drveni stolovi i klupe dobri su saveznici za odmor i okrepljenje.

WP_20180715_16_39_32_Pro
Stražilovo, avgust 2018., foto S.T.G.

A svi koji su željni adrenalina, savet je da krenu u šetnju. Za one izdržljivije i spretnije postoje dva izazova. Prvi je šetnja do spomen groba čuvenog srpskog romantika Branka Radičevića. Posle 1400m bićete umorni taman toliko da u sopstvenoj tišini uživate u divnom pogledu na Srem i razmislite o mladom pesniku koji je izrazio želju da bude sahranjen baš na ovom mestu. Iako je umro u Beču, srpski narod mu je nakon 30 godina ispunio želju i vratio ga na Stražilovo.

WP_20180715_16_15_37_Pro
Stražilovo staza, avgust 2018., foto S.T.G.

Daleko izdržljivija i zahtevnije je staza dužine jednog kilometra koja vodi do planinarskog doma Stražilovo. Planinari, biciklisti, članovi orijentiring kluba zaslužni su „domaćini“ ovog doma i verni ljubitelji Stražilova. Možda i vi postanete deo neke ekipe.

WP_20180715_16_28_14_Pro
Putokazi, foto avgust 2018., foto S.T.G.

Svi oni, koji su pak za romantične šetnje, neka ne brinu. Stražilovo će im pružiti dovoljno pastelnih  stazica, miholjskog vazduha i čiste energije za neke nove ideje, misli ili odluke.

Na kraju, biću slobodna da vas izazovem da baš vi ove jeseni okusite talas uzbuđenja i dobre energije ovog dela Fruške Gore. Ostalo je još malo vremena do zimskih dana, zato „uprirodite se“, trebaće vam.

WP_20180715_15_13_32_Pro
„Znak pored puta“, foto S.T.G.