U POTRAZI ZA OSVEŽENJEM

Ovaj tekst nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta

Da se razumemo, nikada mi leto nije bilo omiljeno godišnje doba, ali ovih poslednjih godina posebno sam neprijateljski nastrojena prema njemu. Volim ja opuštanje na plaži, miris mora, zvuk talasa, romantičnu šetnju pored obale i sve one sinonime leta, ali jake letnje žege, da ne kažem prženja, u meni bude samo ona teška osećanja. Počela sam da maštam kako bi bilo lepo leto provesti na nekom mestu gde nema vrućina, sparine, klima uređaja… Samo čist vazduh, svežina i mala plaža. Znam, baš skromno. Mada, ako verujete u  parolu „pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“, čuda se dešavaju.  Pa, ukoliko želite  da upoznate jedno takvo čudo, pođimo zajedno?

putovanje

Na krajnjem jugoistoku Srbije, na 23.kilometru od Surdulice, smešteno je pravo čudo prirode – Vlasinsko jezero. Na nadmorskoj visini od 1210 metara, sa površinom od 16,5 kvadratnih kilometara Vlasinsko jezero je najveće i najviše veštačko akumulaciono jezero u Srbiji.

Vlasinsko jezero- wikimedia commons
VLASINSKO JEZERO, foto wikimedia commons

Već pri prvom susretu biće vam jasno, zašto se ovo područje nalazi pod zaštitom države i zašto je označeno kao prirodno dobro izuzetnih odlika. A, dok se sami ne uverite, otkriću vam razloge njegove jedinstvenosti.

PLOVEĆA OSTRVA

Znate li  da postoje tzv. ploveća ostrva? A da li znate gde se ona nalaze? Pretpostavljate, da, baš na Vlasinskom jezeru. Na mestu današnjeg jezera vekovima su se slivale i nakupljale atmosferske padavine. A u toj vodi su rasle razne biljne vrste. Voda je isparavala, biljke su se raspadale, taložile i s vremenom stvorile treset.  Kada je sredinom XX veka stvoreno jezero, nivoa vode se podigao a treset  odvalio sa dna i isplivao na površinu, stvarajući prava ostrva sa obiljem biljnih vrsta.  Promenom vodostaja jezera a pod uticajem vetra ova ostrva se slobodno kreću od jedne obale do druge i predstavljaju jedinstveni svetski fenomen. Najpoznatije i najveće tresetno ostrvo je Mobi Dik, širine 250 i dužine 400metara. Svaka sličnost sa likom iz istoimenog romana je slučajna ili namerna, ostaviću vam da sami zaključite.

Vlasinsko_jezero - wikimedia commons
PLOVEĆE OSTRVO, foto wikimedia commons

AUTENTIČNA PRIRODA

Iako je nastalo čovekovom voljom, Vlasinsko jezero ništa nije izgubilo od svoje autentične lepote.  Relativno mirna jezerska površina  svetlosive, zelene do tamnoplave boje, sa atraktivnim ostrvima Stratorija i Dugi Del,  nalazi se na istoimenoj visoravni. Nepregledni zeleni pašnjaci i livade s mnogobrojnim vrstama lekovitog bilja, savršeno se ogledaju u vodama Vlasinskog jezera. I taman kada pomislite da nema dalje, pogled vas odvede ka planinskim vrhovima Gramade, Vardenika i Čemernika. Da li vam je sada jasno zašto mislimo da je ovo mesto spas od julskih i avgustovskih vrućina?

Vlasinsko jezero-zalazak sunca - wikimeadia commons
VLASINSKO JEZERO – PANORAMA, foto wikimedia commons

ZDRAVA KLIMA

Zahvaljujući nadmorskoj visini  i specifičnom reljefu, na Vlasinskom jezeru je izuzetno svež i čist vazduh, a nazivaju ga i svojevrsnim rasadnikom crvenih krvnih zrnaca. Boravak na njemu posebno se preporučuje sportistima, anemičnim i asmatičnim bolesnicima, kao i svima kome je potreban oporavak, odmor i obnavljanje energije.

OAZA ŽIVOTA

Idealna klima glavni je razlog bogatog biljnog i životinjskog sveta. Pored pomenutog lekovitog bilja, velike površine se nalaze pod brezom, zaštitnim znakom Vlasinkog jezera. Ukoliko se uputite u ove krajeve, imaćete priliku da se uverite da postoje biljke mesožderke. Pravi relikt na ovim prostorima je Rosulja. Ne brinite, neće vas napasti, ona se hrani zglavkarima. Jezero je pak bogato ribom. Pastrmka, šaran, babuška, klen samo su neke od vrsta sa kojima ćete se sigurno sresti. Ako krenete u ovom pravcu obavezno ponesite štap za pecanje.

Čamci_na_Vlasinskom_jezeru, wikimedia commons
RIBOLOV, foto wikimeadia commons

DUHOVNOST

Predlažem vam da se sa Vlasinskog jezera zaputite u obilazak okolnih sela, imaćete priliku da posetite Manastir Svete Bogorodice u kome je boravio Sveti Sava, kao i Hram Svetog Pantelejmona, poznat po čudotvornoj vodi i brojnim isceljenjima. Spajanje prirode i duha, provereno donosi mir.

Prijatna, subplaninska klima sa kupališnom sezonom od svega dvadesetaktak dana(kraj jula/prva polovina avgusta), vožnja čamcem i obilazak tresetnih ostrva, šetnja do planinskih vidikovaca, uživanje u lokalnim gurmanlucima ili ispijanje kafe na terasi sa pogledom na jezero, samo su neke od aktivnosti koje vam preporučujem. Na vama je da donesete odluku. Samo ne zaboravite, boravak na Vlasinskom jezeru, vratiće vas ne samo prirodi, nego i sebi.

Pa, kako vam se čini ideja da osveženje pronađete baš tamo?

Advertisements

U POTRAZI ZA SRPSKIM MOREM

Ovaj tekst nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta.

Eto juna, eto mene u koferu. Smešno ili ne, ali je tako. Da li je to neki mehanizam u glavi, koji prosto kvrcne na samo ime gore pomenutog meseca, ili je jednostavno emotivna reakcija na prve tople dane, ne znam. Kako god, ali vreme je za miris mora, pesak i talasoterapiju.

Ako izuzmemo finansijski momenat, naći more i nije baš neka umetnost. Tradicionalno bratska Grčka, luksuzni orijent ili komšijske vode. Ali iz nekih znanih ili neznanih razloga, smeši mi se leto u Srbiji. Kako nam je Panonsko, odavno oteklo, a ne bi bilo dobro  ni prizivati ga nazad, ostaje mi da nađem neku dobru soluciju za suncobran, za one nove mišiće i kule u pesku.

Poznavajući nas, Srbin kada se zainati i more ima da iskopa. Pa skoro i da je tako. Istina, nije ništa kopao, ali je, sada već davne 1971. godine, pregradio rukavac Dunava i na 2,5km od Velikog Gradišta stvorio veštačko jezero – Srebrno jezero. Hajmo dalje, onako bez predrasuda i preuranjenih komentara, da vidimo šta ovo jezero može da nam ponudi.

srebrno-jezero-pixabay
Srebrno jezero

KRISTALNO ČISTA VODA

Voda Srebrnog jezera na svom podzemnom toku filtrira se kroz peščane naslage, što joj, bez preterivanja, daje kristalnu čistoću. Ne samo da je čista, voda je i veoma topla, naročito tokom letnjih meseci, kada je pravo i sigurno uživanje za klince.  A, u popodnevnim satima, kada pod odsjajem sunca, jezero počne da treperim svojim srebrnim sjajem, stičemo utisak da smo  našli srpsko more.

AMBIJENT LETOVALIŠTA

A, kakvo bi to more bilo, kada ne bi bilo fino uređene plaže, kajaka, jedrenja i drugih pomagala za dizanje letnjeg adrenalina. Ukoliko ste pak  više za neku kuliranje varijantu, dobra kafa, limunada i udobna stolica može se naći u nekom od brojnih kafića. Romantičari će se, sigurna sam, snaći duž šetališa uz aromaterapiju bagremove šume u zaleđu.

Srebrno jezero, Golubac,tvrdjava, Djerdap,manastir Tumane, Srbija
Plaža Srebrno jezero

OD KAMPOVANJA DO LUKSUZIRANJA

U zavisnosti od želja, navika, potreba i finansija, Srebrno jezero nudi široku lepezu smeštajnih kapaciteta. Od kampinga, preko soba u privatnim domaćinstvima, prijatnim vilama na obali jezera do luksuznog hotelskog smeštaja. Drugim rečima odmor po želji.

KUPANJE I ZA BEBE I ZA VRSNE PLIVAČE

Sastavni deo ponude Srebrnog jezera svakako je i Akva klub. Na površini od 2500m2 smešteno je pet bazena različitih dubina, među kojima su i oni za  najmlađe i najslađe turiste. Ukoliko ste novopečeni roditelji ili ste već uveliko osetili čari roditeljstva imaćete priliku da uživate sa svojim klincima.

I PECANJE I SPA TRETMAN

Svako ima svoj način da se oslobodi od stresa i svakodnevne jurnjave, upravo u tome vam može pomoći i Srebrno jezero. Pored kupanja, šetnje, sunčanja, ovde mir mogu pronaći i ljubitelji pecanja. Čista jezerska voda pravo je stanište svih vrsta slatkovodne ribe, stoga  štap u ruke i mentalna detoksikacija može da počne. Sa druge strane, ukoliko ste više za neku relax masažu i spa meditiranje, sauna i kutak sa tropskom kišom čekaju vas u hotelu.

BRODSKE AVANTURE

Svako ozbiljno letovalište u ponudi ima krstarenja i obilazak okoline brodom, pa što bi Srebrno jezero bilo drugačije. Putovanje počinje ukrcavanjem na brod u jezerskoj marini  i kreće na jednu od tri destinacije: obilazak Golubačke tvrđave, Ramske tvrđave ili ušća reke Pek. Da li ste nekada ove znamenitosti posmatrali sa reke?

Golubac,tvrdjava, Djerdap, Srbija
Krstarenje Dunavom

ZNAMENITOSTI OKOLINE

Verovatno ste imali priliku da krstarite zalivom Toroneo, da obiđete Solun ili posetite turske Čanakale! A, da li ste obišli nekadašnji rimski grad i vojni logor  Viminacium,  arheološko nalazište Lepenski Vir, manastire Tumane i Nimnik ili najveći srpski nacionalni park Đerdap? Pa, evo prilike.

Golubac,tvrdjava, Srbija
Golubac

Srebrno jezero nalazi se 110km od Beograda, 195km od Novog Sada i bez obzira da li dolazite sa krajnje severne ili južne tačke Srbije, ono je manje-više tu. Možda je baš ovo leto idealna prilika da upoznate Srbiju i iz perspektive turiste, a ne domaćina.

Kako god da odlučite „srpsko more“ će biti na svojoj lokaciji ušuškano među prirodom i istorijom kraja i čekaće vas bar kao usputna stanica ka novim destinacijama. A, da li ćete tada ostati tu ili produžiti dalje, ostaviću vama da sami otkrijete. Ja znam gde ću.

giphy

 

 

U PROLEĆNU AVANTURU PREKO STAROG SLANKAMENA

Tekst se nalazi u aktuelnom časopisu Baby planeta.

Nakon promenljive zime, koja je u poslednjim trzajima odlučila da nas počasti snežnom idilom, ipak smo sa oduševljenjem prihvatili prve sunčeve zrake i najavu proleća.  Iako možda nespremni zakoračili smo u prirodu, oslobođenog duha i sa željom za novim buđenjem. Kada smo obišli obližnje parkove i procvetale ulice, odlučili smo da krenemo i malo dalje. Ukoliko još uvek niste smislili gde bi to moglo da bude, evo prilike da krenete sa nama do Srema.

Na mestu gde se sastaju Srem, Banat i Bačka smešteno je malo selo –  Stari Slankamen. Većini  je obično prva asocijacija Banja i u pravu su. Međutim, Stari Slankamen je najstarije naselje inđijske opštine sa burnom prošlošću. Stoga ukoliko želite da posetite ovo mesto nastavite sa čitanjem  teksta. A znate li zašto? Potpuno drugačije ćete ga doživeti, garantujemo vam to.

Pa, ukoliko ste još uvek tu, krenimo u obilazak.

Prvi utisak je sam prilaz selu. Ako vam kažemo da prolazite putem podno lesnih odseka koji čuvaju tajnu ledenog doba i ako  saznate da je to jedan od tri jedinstvena geološka lokaliteta u svetu, da li je dovoljno da nastavite put dalje?

Taman kada ste pomislili da vas ne možemo iznenaditi, samo nas pratite. Iza jedne od blažih okuka pojavljuje se prizor, sličan onom kada stižete na more. Predivan pogled na naselje i Dunav koji  vas okupan suncem poziva da priđete bliže. Ali pre nego što se spustite do same obale, sigurni smo da ćete se zaustaviti i fotografisati objekat koji čini sastavni deo ove panorame – crkvu Svetog Nikole. Kamene stepenice vode vas do uzvišenja na kome se nalazi ovo duhovno zdanje sa kraja XV veka. Veliku kulturnu vrednost nosi ikonostas, nastao u XVIII veku. Loša vest je što je crkva otvorena samo za grupne posete.

Stari Slankamen
Panorama Starog Slankamena, foto Wikimedia Commons

Kada ste stigli do sela, krenite do parkinga u pravcu banjskog kompleksa, danas Specijalne bolnice „Dr Borivoje Gnjatić“.  Prvi oblici banjskog lečenja bili su još u vreme Turaka, koji su koristili blagodeti izvora slane vode Slanače. Upravo zahvaljujući ovom izvoru nastala je najstarija banja u Vojvodini. Godine 1906. podignut je hotel za potrebe smeštaja turista, koji je vremenom pretvoren  u današnju bolnicu.

Nad panoramom Starog Slankamena dominiraju  ostaci srednjovekovne tvrđave, na čijem se mestu ranije nalazio naselje iz bronzanog doba i rimsko utvrđenje Aqumincum. Kada posmatramo sa obale ove ostatke, svako od nas individualno može stvoriti sliku ovog naselja iz nekih davnih vremena.

Acumincum tvrđava Stari Slankamen
Ostaci srednjovekovne tvrđave, foto Wikimedia commons

Ako ste raspoloženi, autom možete otići i do brda Ralica u neposrednoj blizini i obići  spomenik, koji je nastao na mestu gde je  na Preobraženje 1691.godine bila je jedna od ključnih bitki između Austrijanaca i Turaka, nakon koje  su poraženi Turci i zauvek napustili ove krajeve.

Ukoliko vam vremenske prilike dozvole najlepše upoznavanje Starog Slankamena je plovidbom brodićem po Dunavu. Ne samo da ćete imati priliku da naselje vidite sa reke , nego možete otploviti i do mesta gde se Tisa uliva u Dunav i saznati da je baš na tom mestu, po predanju, tajno sahranjen čuveni hunski vojskovođa Atila Bič Božiji.

Dunav kod Starog Slankamena
Dunav, foto S.T.Graovac

A da biste sumirali sve utiske, preporuka je da se okrepite u nekom od restorana na samoj obali. Riblja čorba i dobro vino pomoćiće vam da zaokružite sliku o ovom malom sremskom mestu sa bogatom istorijskom prošlošću  i prirodnom lepotom. A, kao suvenir, pored ličnog doživljaja, možete poneti  Slankamenku, vino ovog malog sremskog sela.

 

U IŠČEKIVANJU PROLEĆA

Ovaj tekst nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta.

Ove godine, zima nam nije podarila toliko očekivanu belinu i radosti na snegu, ali to nije razlog da ne budemo vedri i veseli i u sivim zimskim danima. Možda je baš ovo vreme idealno za posetu poznatim, ali nedovoljno doživljenim mestima Srbije.  Dok priroda ne odluči da se probudi, posetite grad u kome ima dovoljno ljubavi, energije i sadržaja za emotivno, duhovno i kulturno relaksiranje. Evo razloga zašto da kratak odmor  provedete baš u Aranđelovcu.

SRCE ŠUMADIJE

Smešten u podnožju Venčaca i Bukulje na 270 m nadmorske visine, ime Aranđelovac dobio je davne 1859. godine, kada je knez Miloš Obrenović odlučio da tako nazove staro naselje Vrbica. Kako se nalazi u centru Šumadije, odakle god da dolazite, ne brinite, lako ćete stići.

GRADSKI PARK

Sinonim Aranđelovca, svakako je gradski park, koji se prostire na površini od 22ha i spada u najpoznatije parkove u Srbiji. Veliki broj biljnih vrsta, mineralnih izvora, staza za šetnju   njegove su glavne prednosti. Posebno veliki umetnički i kulturni značaj imaju skulpture od belog kamena, izrađene u okviru međunarodnog simpozijuma „Beli venčac“, koga je UNESCO označio kao simpozijum svetskih razmera. Danas se ovaj park upoređuje sa najpoznatijim svetskim parkovima skulptura.

Staro zdanje - nekad, wikimedia commons
Staro zdanje, foto wikimedia commons

Tu se nalazi i nekadašnja najlepša građevina Aranđelovca i Srbije, međutim, no danas je to tuga većine Aranđelovčana. Staro zdanje, svojevremeni letnjikovac porodice Obrenović, danas ruinirano i tužno čeka neka lepša vremena. Nadam se da su ona na pomolu.

BUKOVIČKA BANJA

U samom gradskom parku smeštena je Bukovička banja, jedna od najpoznatijih mondenskih banja u Srbiji tokom XIX veka. Njen tvorac bio je knez Miloš Obrenović koji je voleo da uživa u lekovitim izvorima. Danas je banja poznata po lečenju i preventivi mnogih oboljenja. Međutim, daleko je poznatija po lečenju, edukaciji i rehabilitaciji dece obolele od dijabetesa, testiranju i sportskim pripremama individualnih  sportista i velikih sportskih klubova.

Park Bukovičke banje, wikimedia commons
Park Bukovičke banje, foto wikimedia commons

PANORAMA SA BUKULJE

Šetnja gradskim parkom ne mora da se završi u samom parku. Ukoliko vam vremenski uslovi dozvole, stazom iz parka možete nastaviti do planine Bukulje. Ako se odvažite na ovakav poduhvat, nećete se pokajati. Na samom vrhu planine, nalazi se osmatračnica visine 19m, koja će vam omogućiti da Aranđelovac vidite iz sasvim druge perspektive. Jer pred Vama se pruža grad  kao na dlanu, prizor vredan svakog koraka.

Arandjelovac, panorama, Bukulja
Panorama Aranđelovca, pogled sa Bukulje, foto wikimedia commons

RISOVAČA I MUZEJ

Na samom ulazu u Aranđelovac nalazi se brdo Risovača sa istoimenom pećinom. Pećina je poznata kao stanište čoveka iz ledenog doba i nekadašnje paleolitsko naselje. U impresivnim pećinskim tunelima, dužine 187,5m od kustosa ćete dobiti obilje informacija o životinjama iz ledenog doba, životu neandertalaca, a sve zaokruženo vernim replikama pećinskog medveda, lava i lovačke porodice, smeštenih duž pećinskih kanala. O značaju pećine govori i činjenica da je proglašena kulturinm dobrom i spomenikom prirode I kategorije. Pećina je moderno uređena i opremljena za posete. Zatvorena je samo 1 – og januara. Stoga, ne brinite, slobodno je možete obići u zimskim mesecima.  Iako smešten u gradu, Nardoni muzej sa Risovačom čini jedinstvenu celinu. Korisno je odvojiti vreme za njegov obilazak, budući da na veoma zanimljiv način prikazuje informacije o ledenom dobu, kako su izgledale fizure u kamenom dobu, koja je najstarija razglednica Aranđelovca i još mnogo toga, ali neću baš sve da vam otkrijem.

Pecina_Risovaca, wikimedia commons
Pećina Risovača, foto wikimedia commons

U SUSRET SRETENJU

U neposrednoj blizini Aranđelovca, smešteno je, za Srbiju istorijsko mesto  – selo Orašac. Na Sretenje, 15-og februara 1804. godine u tom selu doneta je odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka čiji je vožd bio Karađorđe Petroviće. Ovaj događaj je bio presudan u borbi srpskog naroda i formiranju države Srbije. Ukoliko se odlučite da upoznate Srbiju, krenite odavde. Istorijske činjenice i spomen kompleks crkva Vaznesenja Gospodnjeg, Spomen škola, Marićevića jaruga, Muzej i spomenik Karađorđu odgovoriće vam na pitanje zašto ovaj događaj slavimo kao Dan državnosti.

Orašac,_Narodna_spomen_škola, wikimedia commons
Spomen kompleks u Orašcu, foto wikimedia commons

RELAX

Pored duhovnog, Aranđelovac vam može pružiti i fizički relax. Wellness paketi su deo redovne ponude aranđelovačkih luksuznih hotelskih kompleksa i privatnih vila.

Veoma često prolazimo kroz mesta u Srbiji, smatrajući ih, iz nama nekih razloga, manje zanimljivim i nedovoljno atraktivnim. Još češće nismo u pravu. Stoga, u tmurnim zimskim danima, neka vam jedna od zanimacija bude istraživanje i prikupljanje informacija, a kada uslovi dozvole, krenite u upoznavanje destinacija u Srbiji. Za početak, neka to bude Aranđelovac.

 

SA PRIRODOM U NAJLJUĐU NOĆ – DIVČIBARE

Ovaj tekst objavljen je u celosti u časopisu Baby planeta br.46

Vreme neumitno prolazi, pa tako od paklenih vrućina i jednog od najtoplijih leta u istoriji, preko divnih dana miholjskog leta koji oporavljaju i duh i telo, stigli smo ni manje ni više do najluđe noći. Iako vam još možda zvuči daleko, decembar je stigao. Po prirodi užurban, mesec završnih računa, svođenja obaveza i sumiranja utisaka je pred nama. U tom završnom trku, dok pravite pauzu između dva izveštaja, dva bebi obroka ili kućnih obaveza, onako uz kafu, opustite se i otplovite do Divčibara.

Na svega 38km jugoistočno od Valjeva smeštene su Divčibare, planinsko-turističko mesto na planini Maljen. Gde god da živite u Srbiji, neće vam biti potrebno više od 4 sata lagane vožnje do ove destinacije. U svakom slučaju, manje vremena i kilometara u odnosu na bilo koju inostranu metropolu. Lokalpatriotizam ili ne, prosudite sami.

Maljen_-_Divčibare_-_zapadna_Srbija_-_vrh_Paljevine_-_Pogled_ka_Tometinom_polju_1
Pogled na Divčibare

Kako smo mislima već tamo, evo i razloga zašto Divčibare.

VAZDUŠNA BANJA I POZITIVNA ENERGIJA

Divčibare su deo niza valjevskih planina, a najviši je Crnim vrh:  1095m. Kako pripadaju grupi nižih planina, na njima odmor mogu naći sve starosne kategorije, od beba do starijih osoba. Zahvaljujući mediteranskim vazdušnim strujanjima sa juga i vazdušnim masama sa Karpata, Divčibare predstavljaju vazdušnu banju i klimatsko lečilište, što je i zvanično proglašeno 1963. godine. Do današnjih dana, Divčibare su se pokazale idelanim mestom za lečenje bronhijalne astme, hroničnog bronhitisa, stanja nakon upale pluća….  A, ako ovome dodamo i činjenicu da dolaskom na Divčibare, birate ulaganje u vaš imunitet i obnovu energije za novu godinu, ima li boljeg razloga da novu godinu dočekate tamo.

SA PRIRODOM U NAJLUĐU NOĆ

Gde god da se smestite na Divčibarama, u privatnom smeštaju, planinskim vilama ili hotelima, u najluđu noć uplovićete u neurbanizovanoj, nekomercijalizovanoj prirodnoj sredini. Gužve na trgovima, zadimljenim salama i bučnim restoranima, zamenite vatrometom iznad  borovih šuma, snegom prekrivenim livadama i scenom nalik onoj u crtaću Maša i meda. Ako niste gledali tu epizodu, učinite to pre nego donesete odluku kuda za najluđu noć.

pexels-photo-273879

JUTRO POSLE

Zamislite da posle burne novogodišnje noći izađete u šetnju po svežem, čistom vazduhu, bez mirisa petardi i alkohola u vazduhu. Dopada vam se?

nova godina

Divčibare su jedna od planina koja ima najlepše vidikovce. Ukoliko vam vremenski uslovi dozvole, zaputite se nekim od najlepših pešačkih staza ka Golupcu, Paljbi, Ljutom kršu ili Kraljevom stolu. Imaćete drugačiji pogled na Srbiju, što je dobra uvertira za novu godinu.

NOVOGODIŠNJE RAZBUĐIVANJE

Ako ste po prirodi aktivan tip, nema lepšeg razbuđivanja od skijanja ili zimskih sportova. Na Divčibarama postoje nekoliko skijaških staza namenjenih profesionalcima, rekreativcima i deci. Crni vrh je najpoznatija staza namenjena iskusnijim skijašima. Dužinom od 800m i ski liftom kapaciteta 700 skijaša na sat, zadovoljava i zahtevnije skijaše. Za rekreativce i decu namenjene su tri manje staze dužine do 300m sa dečijim ski liftovima. Drugim rečima, kvalitetno adrenalinsko razbuđivanje.

caj

Kada se probudite na ovoj lepotici, uz miris čaja sa cimetom ili rumom, belinom koja kuca na prozor i onim prazničnim raspoloženjem, bićete zahvalni što ste baš tu oblikovali neke nove želje i ciljeve.

Želim vam dobru energiju u najluđoj noći, kao uvod u još bolju novu godinu.

OD GRADA MARIJE TEREZIJE DO SUBOTICE

Ovaj tekst objavljen je u celosti u časopisu Baby planeta br. 45

Za Suboticu, smeštenu  na krajnjem severu ove naše male zemlje, slobodno se može reći da je kraljica među gradovima. Na istom mestu prvi put se zvanično javlja krajem XIV veka i to pod imenom Szabatka, jednim od 200 imena kojim su je oslovljavali razni osvajači. Budući da je bila na mestu gde se dodiruju dve potpuno različite kulture, turska i mađarska, sputavana je u svom razvoju. Kada se 1779. godine okitila titulom slobodnog kraljevskog grada, počinje njeno buđenje. Posle Prvog svetskog rata, ulazi u sastav Kraljevine SHS kao Subotica i pod tim imenom znamo je i danas.

Rajhlova palata
Rajhlova palata, primer secesije

GRAD UMETNIČKOG PRAVCA

Krajem XIX i početkom XX veka u Evropi se razvija umetnički pravac art nuvo, liberti,  jugendštil, u našim krajevima poznatiji kao secesija. Inspirisan prirodnim oblicima,  neobičnim krivuljama, nesvakidašnjom kombinacijom boja arhitekture, razvija se potpuno novi pravac. Ako ne znate kako izgleda secesija, prošetajte ulicama Subotice. Najpoznatiji spomenici secesije ujedno su i turistički najatraktivniji objekti.

Impozantan objekat koji dominira glavnim gradskim trgom, Gradska kuća osnovni je simbol Subotice. Ukoliko uđete unutra velika je verovatnoća da ćete naleteti na neku svadbu, koncert ili sednicu u  Velikoj većnici. A ako se odvažite i popnete do visine od 45m, imaćete priliku da sa poznatog vidikovca uživate u panorami grada.

Gradska kuća i katedrala - noću
Gradska kuća i katedrala noću

Nogu pred nogu, jer jedino tako možete uživati u lepoti ovog grada, duž korzoa, odnosno glavne šetališne zone, stižemo do parka i istoimenog objekta – Rajhlove Palate. Godine 1902. Ferenc Rajhl podigao je  objekat nesvakidašnjih ukrasa, boja i materijala, objekat u kome je živeo i radio. Inspirisan tradicijom i običajima iz Mađarske, prirodom i ljubavlju, palata je ukrašena motivima cveća, srca, koloritnim krovovima. U ovom tipičnom primerku secesije, danas je  Savremena galerije Subotice.

Na Trgu sinagoge, od 1903. godine nalazi se kuća dr Mikloša Demetre, primer bečke secesije. Punih šezdeset godina, palata je bila štamparija, sve do 2008., kada je renovirana i pretvorena u Gradski muzej.

Sinagoga 2
Sinagoga

Nasuprot muzeja nalazi se čuvena subotička sinagoga. Ovo je jedina sinagoga u Evropi koja ima elemente mađarske secesije. Motivi paunovog pera, ruža, ljiljana, lala, nalaze se u kompletnoj arhitekturi ovog objekta, a na zidovima i krovu upotpunjeni su elementima Žolnai keramike. Sinagoga visoka 40m dominira tim delom grada. Danas ona nema versku funkciju, polako se renovira i otvorena je za turističke posete.

GRAD MULTIKULTURALNOSTI

Mešanje različitih naroda i njihovih kultura, ostavilo je dubok trag na duhovnost grada. Na relativnom malom prostoru smeštene su pravoslavna crkva, katedrala, franjevačka crkva i secesionistička sinagoga.

Pravoslavna crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg sa početka XVIII veka današnji barokni izgled dobila je početkom XX veka. Katedrala Svete Tereze Avilske, zaštitince grada, danas je poznata kao Velika crkva. Katedrala datira sa kraja XVIII veka. Godine 1974. papa joj daje titulu manje bazilike. Franjevačka crkva Svetog Mihovila, podignuta je na temeljima srednjovekovnog utvrđenja. Pored crkve, danas postoji i samostan.

franjevačka crkva Subotica
Franjevačka crkva Svetog Mihovila

GRAD DOBROG ZALOGAJA I JOŠ BOLJE KAPLJICE

Nakon lagane šetnje, moraćete malo da predahnete i da se okrepite. Ukoliko ste  gurman, nećete ostati zakinuti u ovom gradu. Na srpske gurmanluke, mađarske začinjene specijalitete, dalmatinsku kuhinju i bunjevačke zalogaje nećete ostati ravnodušni. Ako ste više za kompletan ambijent, dodatnu energiju možete pronaći na nekom od salaša i vinarija u obližnjoj okolini grada.

GRAD OPUŠTANJA

Subotica ne samo da raspolaže raznovrsnih i kvalitetnim smeštajem, već prati i savremene trendove. Kroz obilje različitih relax i wellness usluga, gotovo svi smeštajni objekti, veliku pažnju posvećuju oporavku od svakodnevnog stresnog načina života i savremenih bolesti. Ako baš niste za ovu vrstu opuštanja, na svega osam do dvanaest kilometara od Subotice nalaze se prave oaze prirode. Palićko i Ludaško jezero, staze za opuštanje, šetnju, uživanje u prirodi, poseta zoo vrtu ili posmatranje ptica, upoznavanje okoline biciklom, samo su neki od sadržaja koje ovi lokaliteti mogu da ponude.

Kada odlučite da dođete u Suboticu, nemojte da to bude u proputovanju za Mađarsku. Neka vam Subotica bude krajnja destinacija. Dođite baš sada, ove jeseni, kada se boje prirode i boje zdanja spoje u jedno.  Izdvojte vreme, odsedite na klupi u nekom od parkova, osetite duh ovog mesta i budite strpljivi. Veoma brzo Subotica će vam se odužiti na svoj način. Vratiće vam  mir, snagu i preko potrebnu energiju. I, znate šta će vam ostaviti u amanet? Želju i volju da joj se ponovo vratite. Sigurna sam u to.

 

 

7 RAZLOGA ZA LETOVANJE U SOKOBANJI

Ovaj tekst je u celosti objavljen u aktuelnom broju časopisa Baby planeta

Ukoliko ste ovog leta odlučili da godišnji odmor provedete van okvira, drugačije, mimo gužve i velikih vrućina, narednih par minuta izdvojite za čitanje ovog teksta. Ukoliko ste se, pak,  vratili sa godišnjeg odmora, ostanite uz nas, jer možda vam zatreba destinacija za izlet, relax ili vikend odmor.

Do destinacije bez umora

Putovanje do samog letovališa, najčešće zna da bude veoma naporno i teško. Međutim, ukoliko se odlučite za Sokobanju, na destinaciju stižete odmorni, bez klimatskih i vremeskih tegoba i odmah spremni za akciju i upoznavanje okoline. Iz bilo kod dela Srbije da dolazite, Sokobanja se nalazi na svega par sati vožnje. Dobra saobraćajna povezanost i blizina magistralnih puteva, učiniće vaše putovanje lakšim no inače.

180 godina turističkog staža

Blagodeti ovog kraja uvideli su još stari Rimljani, koji su za sopstvene potrebe gradili kupatila. Na istim tim temeljima kasnije su Turci podigli hamam, tursko kupatilo, u koje su dolazili da se leče i Turci iz Male Azije. Zahvaljujući Knezu Milošu Obrenoviću, koji se i sam uverio u lekovitost termalnih izvora ove banje, Sokobanji se poklanja velika pažnja u daljem razvoju. Godine 1837. u Sokobanji se upotrebio prvi turistički vaučer, čime počinje zvanična era turizma u ovom mestu.  Ovog leta Sokobanja je zaokružila još jednu deceniju bavljenja turizmom sa razvijenom kvalitetnom turističkom ponudom smeštaja i raznovrsnim turističkim sadržajem.

Sokobanja_2015_Hamam_1
Tursko kupatilo, Sokobanja

U službi zdravlja

Ušuškana između četiri planine, u dolini reke Moravice, bez ijednog zagađivača vazduha u blizini Sokobanja je prava oaza svežeg, zdravog vazduha bogatog kiseonikom i negativnim jonima. Značajnu ulogu ima u lečenju bronhitisa, astme, kao i svih akutnih i hroničnih stanja respiratornih funkcija. Sa druge strane, zahvaljujući svojim termalnim, radioaktivnim izvorima uspešno se leče razni oblici reumatizma, išijasa, neurastenije, stanja nakon povreda i sl.  Dolaskom u Sokobanju, investirate u sopstveno i zdravlje svoje porodice.

Soko_banja_mostic
Most, Sokobanja

Wellness odmor

 

Prirodna detoksikacija ružom vetrova i  blagotvornom, prijatnom klimom  utiče na  prevenciju stresa i drugih modernih bolesti sadašnjice. Nakon 10 dana provedenih u ovoj vazdušnoj banji, ljudi se doslovno osećaju kako i sama poznata krilatica kaže: „Sokobanja, Soko grad, dođeš star, a odeš mlad.“ Pored prirode, Sokobanja u svojoj ponudi ima i poznati Wellness centar na samoj obali Moravice poznatiji kao Limun banja. U ovom centru na raspolaganju su zatvoreni i otvoreni bazeni, fitnes centar, relaksacione masaže i sl. Drugim rečima, odmor koji će vas učiniti opuštenim i srećnim.

Soko_Grad_(Sokobanja)_iz_daljine
Soko grad, Sokobanja

 Letovanje zahteva kupanje

U vrelim letnjim danima i pored blagotvorne klime, teško je zamisliti odmor bez kupanja. Pored Moravice i Bovanskog jezera kao prirodnih kupališta, Sokobanja se upisala i na kartu akva parkova u Srbiji.  Dečiji i bazeni za odrasle, kao i propratni sadržaj upotpunjuju turistički sadržaj same banje, a turistima pružaju boravak u kontinentalnom letovalištu.

Bovansko_jezero_008
Bovansko jezero, Sokobanja

Bogatstvo izletišta

Sokobanja je posebno interesantna zaljubljenicima u prirodu. Na njenoj teritoriji nalazi se veliki broj izletiša. Lepterija je jedno od najlepših izletiša u Srbiji. Na 2km od Sokobanje, sa obiljem zelenih površina, uređenim stazama za šetnju, klupama i restoranima, pravo je osveženje u letnjim danima. Sastavni deo Lepterije je Sokograd, srednjovekovni grad, po kome banja i nosi naziv. Na 12km od Sokobanje, u podnožju planine Device, nalazi se izvor reke Moravice, pravi prirodni fenomen, jer nastaje od više izvora, koji mešanjem stvaraju jezerce iz koga se stvara i teče reka. Pored ove prirodne retkosti u blizini se nalaze i crkva Sv.Ilije iz XIX veka i Markova pećina. Vodopad Ripaljka čini sastavni deo izletišta Grudno koje se nalazi na planini Ozren, 5km od Sokobanje. Ripaljka je među najvišim vodopadima u Srbiji, koji se nalazi pod zaštitom države. Za vreme sušnih leta može se desiti da ima znatno manju količinu vode, ali je i tada veoma atraktivan. Pored okolnih izletišta, Sokobanja je bogata parkovima, mestima opuštanja i svežeg vazduha.

Vodopad Ripaljka 2
Vodopad Ripaljka

Srpski sto

Za razliku od mnogih inostranih putovanja, na kojima ste navikli da konzumirate lokalnu, nacionalnu hranu, u Sokobanji ćete imati priliku da uživate u zaboravljenim jelima domaće, srpske kuhinje. Veliki broj etno restorana sa nesvakidašnjim ambijentom, prelepom prirodom, prijatnom klimom i ukusnim zalogajima rade u korist letovanja u Sokobanji.

Vreme je da prestanemo da robujemo predrasudama i shvatimo da su banje mesta gde se dolazi ne samo zbog lečenja, nego i zbog  oporavka, zabave i uživanja. Sokobanja sa svojih 1.000.000 noćenja godišnje, predstavlja značajnu turističku destinaciju u Srbiji koju je vredno i nužno posetiti. Stoga, ukoliko su Rimljani prepoznali značaj ovog mesta, vreme je da to učinimo i mi.

STAZOM MIRA, LJUBAVI I ENERGIJE

Ovaj tekst objavljen je u aktuelnom broju časopisa Aksa Baby planeta

Zima je evo pokazala svoje oštre zube, pa polako postajemo nostalgični za suncem, prirodnom toplotom i energijom. Tu želju možete ostvariti  već u februaru – mesecu ljubavi i vina. Dovoljna su samo dva dana pa da povratite snagu, relaksirate um i telo, a i klincima omogućite boravak u zdravoj sredini.

Jednostavno posetite Vrnjačku Banju koja već desetinama godina sa punim pravom nosi titulu kraljice turizma. Danas je ova destinacija aktuelna tokom čitave godine, posebno leti. Ipak, evo razloga zašto da je posetite baš sada ?

PREKO MOSTA LJUBAVI DO VEČNE LJUBAVI

Pre Prvog svetskog rata u Vrnjačkoj Banji volelo se dvoje mladih, učiteljica Nada i oficir Relja. Međutim, počeo je rat i  Relja je otišao u vojsku. Prešao je Albaniju i stigao u daleku Grčku, ali  se nije vratio kući. Priče kažu da ga je u zemlji mora i leta zadržala ljubav mlade Grkinje. Nada ga je čekala i uvenula od tuge. Mnogo godina kasnije Desanka Maksimović je njima u čast napisala pesmu „ Molitva za ljubav“, a mladi Vrnjčani sastajali su se na mostu Nadine i Reljine ljubavi i iz straha od usuda, svoju ljubav zaključavali katancima i bacali ključić u Vrnjačku rečicu. Danas most u auri čuva sve te emocije. Možda biste i vi želeli da se napunite tom energijom i ojačate svoju ljubav?

Most ljubavi Vrnjačka Banja, Srbija

 

           U SLUŽBI ZDRAVLJA I LEPOTE

Josif Pančić je prvi srpski lekar koji je prepoznao lekovitost sedam mineralnih izvora i savetovao da se njihova voda koristi za lečenje. Tako je od 1860., dakle već više od vek i po, Vrnjačka Banja je u službi zdravlja naroda. Danas, kroz veliki broj wellness centara, savremenom čoveku nudi relaksaciju i povratak sebi. Upravo se u toj banji nalazi jedan od najvećih Spa centara na Balkanu. Najrazličitijim, savremenim welnesoterapijama i masažama omogućuje se opuštanje celog organizma, što je preduslov za zdrav život.  Zato romantični vikend paketi deluju poput energetske injekcije.

Spa i wellness centar, Vrnjačka Banja, Srbija

          MESTO ZA SVAKOGA

Tokom vremena Vrnjčani su prepoznali blagodet svog mesta i njegov turistički potencijal. Shodno tome danas postoji registrovanih 15 000 ležaja različitih struktura. Hoteli, moteli, vile i privatni smeštaj nude različite usluge i strukture soba za veće i manje porodice, parove, samce. I dok se vi opuštate u spa centru, sportski tereni, šetnja stoletnim parkom i organizovani programi pružiće vašim klincima aktivan odmor.

      IZ BANJE NA SKI STAZU

Na svega  11km od centra Vrnjačke banje nalazi se poznato skijalište na Goču, idealno za rekreativce. Dve uređene staze sa vučnim mašinama mogu da prime preko 1000 skijaša u toku jednog sata. A za romantične duše posebno se preporučuje skijanje noću. Ukoliko niste skijaši i sama šetnja po ovoj planini sa puno anjona blagotvorno će uticati na vaš organizam.

Ski staza na Goču, zima, Vrnjačka Banja
Ski staza na Goču, foto TO Vrnjačke Banje

     U DUHU SVETOG TRIFUNA

U mesecu slavlja ljubavi i božanskog pića, ovo je kraj gde treba da budete. Naime, u neposrednoj blizini Vrnjačke Banje nalazi se najpoznatija srpska vinogradarska regija, Aleksandrovačka župa. Samostalno ili organizovano možete obići jedan od najlepših predela Srbije i učestvovati  u običajima vezanim za Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara.

v9d1nspprpkwc

Ukoliko vam vreme i okolnosti dozvole, investirajte u zdravlje, mir, energiju i ljubav i posetite ovaj kraj. Ako ne sada, ovu destinaciju uvek imajte na umu, jer svako vreme je pravo vreme za ljubav, zdravlje i mir.

 

 

PARKOVI I ŽIVOTNA ENERGIJA

Bio je to naizgled jedan običan prozor. Ugrađen u jednu staru gradnju u još starijem gradu, sa pogledom na  mali gradski park.  Bio je to jedan zanimljiv prozor  pred kojim su se mešali najrazličitiji ljudi sa najrazličitijim pričama, ali sa jednom zajedničkom stavkom – svi su bili deo tog parka.

Park, Novi Sad, Srbija
Pogled na park, Novi Sad, foto S.T.Graovac
Staza, park, Novo Naselje, Novi Sad, Srbija
Staza u parku, Novi Sad, foto S.T.Graovac

Svakog jutra, pa i vikendom, budili su ga ništa manje pospani radnici, koji su žurno prolazili stazicama parka u osvajanje svog parčeta hleba. Nešto kasnije, kada je već bio uveliko budan, istim onim stazicama kretala se mala vojska sa rančićima na leđima, koja je krenula u svoje radne obaveze – boravak u vrtiću, kao svoj doprinos istoj onoj borbi za isto ono parče hleba.

Ptičice su gugutale, golubovi se međusobnim sukobima borili za svoja prava, a jedna mala ptica, vredno je radila na izgradnji doma svojih potomaka.

Na uzanoj stazi, mladi pobornik zdravog života ili oblikovanja bicepsa za nadolazeće prolećno paradiranje, svojski se obračunavao sa zaleđenim spravama za vežbu.  A njih dve dok su se vraćale iz pošte, stale su malo da prozbore o povišici penzije, velikim računima i najavljenim poskupljenjima. Ptičica je zavidno napredovala u gradnji novog doma i već razmišljala o estetskim finesama.  Kako  je tog dana tata bio na odmoru, slobodnom danu ili je možda srećnik koji  samostalno kreira svoj radni dan, mlada raspričana princezica i njen straiji brat su izvedeni u šetnju i uživanje u jutarnjoj slobodi među drvećem. Oni mali pačići iz obližnjeg vrtića, čiji su se roditelji već lepo umorili, dobili su mogućnost da se dobro istrče  pred podnevnu dremku.  A onda na velikoj ledenoj livadi sreli su se njih dvoje. Ona, snežna i vrcava pudla i on, markantni ovčar. Što od straha ili uzbuđenja, ona je bila prilično bučna i histerična, a on iskustveno miran. Nakon ispoljene histerije, pristala je da se utrkuju i začikuju. Slika nalik dečjoj igri.

Taman kada je sve upućivalo da će to biti jedan tmuran zimski dan, sunce je demantovalo najavljivanu depresiju.  Toliko se razgrejalo da je otopilo sneg na klupi na koju je on kasnije seo i uz aromu duvanskog dima možda razmišljao kako nju da zaprosi.  Uzanom stazicom u susret su mu išli baka i unuk i mogao je čuti kako baka strpljvo objašnjava malom čoveku da je tobogan  hladan i mokar i da mora sačekati proleće.  Dalje usput i baka i unuk pronašli su potencijalne drugare i zajedno sa njima se zaputili do uspavanih ljuljaški. Dok su neki roditelji već bili podrška u rešavanju domaćih zadataka, drugi su se tek tada užurbano sa hlebom u ruci kretali u pravcu svojih mališana.

A onda, kako to zimi biva, ubrzo je i mrak pao. Pod svetlima kandilabera, on joj je govorio stihove Balaševića, a ona se zbunjeno rumenila. I dok se, tamo na drugom kraju parka smirivala graja o dobijenoj utakmici, prozor je polako sumirajući utiske i slažući slike, spuštao svoje kapke i tonuo u iščekivanje još jednog dana i pogleda na park.

wp_20170110_23_25_37_pro
Park, Novi Sad, foto S.T.Graovac

Upravo ova priča o prozoru sa parkom u susedstvu, navela me je na razmišljanje o velikim gradskim parkovima u Srbiji. Znate, u Srbiji postoji veliki broj gradskih parkova koji pričaju neke svoje priče.  Neki, ističem NEKI  od najlepših gradskih parkova u Srbiji su:

GRADSKI PARK U BANJI KOVILJAČI

Smatra se da je ovo jedan od najlepših  veštačkih parkova u Srbiji koji se sa okolnom šumom prostire na 40ha.  Park je nastao početkom XX veka po uzoru na zapadno evropske parkove. U njemu se danas nalazi preko 80 različitih vrsta drveća, obilje cvetnih aranžmana i velike travnate površine. U centralnom delu parka nalazi se impresivna fontana, koja sa obližnjim predratnim vilama Dalmacija i Hercegovina, posetiocima nudi šetnju kroz istoriju.

Bukovička Banja
Gradski park, Banja Koviljača, foto http://www.haoss.org

GRADSKI PARK U VRNJAČKOJ BANJI

Temelji današnjem parku postavljeni su još krajem XIX veka. Od tada pa do današnjih dana park se proširio na zavidnu teritoriju od 60ha. Ova velika površina ispunjena je elementima francuskog i englekog stila, sa rimskom fontanom i japanskim delom vrta.  Vožnja fijakerom od Mosta ljubavi, kroz ovaj park, predstavlja pravu turističku atrakciju Vrnjačke banje. Tokom letnjih meseci, park je prava oaza svežine, dok zimi parira najlepšim svetskim romantičnim bajkama u prirodi.

Vrnjačka Banja, park, Srbija
Gradski park, Vrnjačka Banja, foto http://www.vrnjackabanjasrbija.rs

GRADSKI PARK U BUKOVIČKOJ BANJI

Ovaj park je po uređenosti i lepoti u samom vrhu gradskih parkova u Srbiji, a prostire se na teritoriji preko 22ha. Kupovina zemljišta za izgradnju ovog parka bila je davne 1849.godine, da bi prva gradnja u današnjim okvirima bila 1856. Parkom danas dominiraju staze za šetnju, mineralni izvori, skulpture izrađene u okviru međunarodnog simpozijuma „Beli venčac“, koga je UNESCO označio kao simpozijum svetskih razmera. Danas ovaj park se upoređuje sa najpoznatijim svetskim parkovima skulpture.

Bukovička Banja, Aranđelovac, park, Srbija
Gradski park, Bukovička Banja, foto http://www.banjeusrbiji.net

BEOGRADSKI PARKOVI

U samom gradu danas se nalazi registrovano oko 60 parkova. Najsadržajniji među njima je Kalemegdan, gradski park smešten u okviru beogradske tvrđave na površini od 50h.  Obilje prirodnih i kulturno-istorijskih motiva, kao i dodatnih sportsko-rekreativnih sadržaja čine ovaj park jednim od najposećenijih  parkova u Srbiji. Pionirski park se nalazi u samom centru grada kod zdanja Narodne skupštine. Topčiderski park je među najstarijim parkovima glavnog grada i nekada je predstavljao izletište srpske vlastele, da bi sapočetkom XX veka bio otvoren ostalom stanovništvu.  Površinski najveći je Košutnjak. Prostire se na 330ha gde su šume četinara i listopadnih šuma ispresecane uređenim stazama. Svojevremeno ovo je bilo lovište, da bi 1903.godine, bilo otvoreno stanovništvu. Danas je park podeljen na tri celine: Sportsko-rekreativni centar, Filmski grad i Zavod za sport i medicinu. Ovo je samo deo parkova koji Beograd može da vam ponudi.

Košutnjak, Beograd, Srbija
Košutnjak, Beograd, foto http://www.belgradetrip.com

Ništa manje vredni su i Dunavski park u Novom Sadu, Park Pećina u Valjevu, gradski park u Sokobanji, Niški Čair …

Ukoliko se nekada nađete u nekom od ovih ili sličnih gradova, predahnite u parku umesto u kafiću, biće to prijatno i kvalitetno ispunjeno vreme.

Parkovi su uvek zanimljivi, ali je činjenica da su prijatniji tokom proleća i leta. Kako biste se na vreme pripremili za šetnju u vreme sunčanih i toplih dana, postavila sam fotografije baš iz tih nadolazećih godišnjih doba, da steknete utisak šta vas čeka. Do tada, uživajte u zimskoj idili sa svog ili nekog prijateljskog prozora.

 

DESTINACIJA ZA SVA GODIŠNJA DOBA

Ovaj tekst objavljen je u aktuelnom broju časopisa Aksa Baby planeta.

Ukoliko još uvek niste osvestili, biću slobodna da vam kažem – ušli smo u decembar. Iza nas je 11 meseci rada, odmora, odluka, promena, a ispred 30 dana svođenja poslovnih, finansijskih, emotivnih računa i odgovora koliko smo bili dobri i kako da budemo bolji. U masi tih više i manje zahtevnih pitanja i odgovora, prati nas i ono nezaobilazno, ponekad i iritirajuće „ Gde ćeš za doček i praznike?“

question-mark-1829459_960_720new-years-eve-1877889_960_720

U narednim redovima, predstaviću vam deo Srbije, koji je uvek aktuelan, mada po nekom nepisanom pravilu najviše se vezuje za zimu i njene radosti. Njena malenkost – Planina Tara.

U zapadnoj Srbiji, na površini od 183km2, nalazi se planina Tara, jedna o najlepših prirodnih destinacija naše zemlje. Svojom lepotom,  retkim biljnim i životinjskim vrstama pozvala je svoje ljubitelje da je zaštite i proglase Nacionalnim parkom, što je i učinjeno 1981. godine.

5 RAZLOGA ZAŠTO DA TARU POSETITE ZIMI

  1. ZA DECU IDEALNA NADMORSKA VISINA

Svojom prosečnom nadmorskom visinom od 1200m, Tara stvara optimalne uslove za bezbedan boravak najmlađih članova vaše porodice. Upravo je Tara jedna od najčešćih destinacija organizovanih školskih zimovanja i škola u prirodi, a tome svedoči i Centar dečijih letovališta –  Mitrovac na Tari.winter-1072367_960_720

  1. U KORIST IMUNITETA

Planinska klima i epitet „vazdušne banje“  ukazuje blagotvorni uticaj na zdravstveno stanje svakoga ko dođe ovde i provede minimum sedam dana. Tara se preporučuje za lečenje astme, bronhitisa, anemija i predstavlja savršenu investicija za vaš imunitet.

  1. ZIMSKA IDILA

Zamislite da je zima, pa da još pada i sneg i to onaj što škripi pod nogama, a vi pod vedrim nebom okruženi borovim šumama, svežim vazduhom i zvukom AUTENTIČNE prirode. Zamislili? E, sada svoje misli pretočite u realnost. Kako? Dođite na Taru.

tara-national-park-west-serbia
Tara, foto Anisha Shah, http://www.lonelyplanet.com
  1. OD STATIČARA DO ROMANTIČARA

Ukoliko pripadate onoj grupi turista, koja kada dođe na destinaciju ugasi auto i ne pomera se ceo odmor, Tara je za vas. Zašto? Tara ima obilje staza za šetnju, vidikovaca u kojima možete uživati. Ako ste se odlučili da ovu prirodnu lepoticu posetite u zimskoj polovini godine, romantika vas nece mimoići. A da ovo nije sve komercijalni hvalospev govori i činjenica da se u neposrednoj blizini Hotela Omorika nalazi i „staza ljubavi“. Neki od nas su prošli tuda i nisu se pokajali. Vi ste na redu.

planina-tara-bajinabasta-rs
Vidikovac Banjska stena, foto http://www.planinatara-bajinabasta.rs

 

  1. ZIMOVANJE = SKIJANJE

Dolazak na planinu u zimskoj polovini godine za vas podrazumeva i skijanje. Tara je destinacija koja vam može pružiti  uslove za zadovoljenje te vaše potrebe. Iako je najčešće ne smatraju skijaškom planinom, u odnosu na druge planinske predele Srbije, Tara ima uslove za zimske sportove i  staze za rekreativno skijanje. Najpoznatije su staze kod hotela Omorika, gde postoji i mogućnost noćnog skijanja; dve staze kod hotela Beli Bor, zahtevnija staza Nagrmak, 4km od Mitrovca, a ako ste vašu ljubav prema skijanju preneli i na vaše potomke, ne brintie, hotel Omorika organizuje školu skijanja i rekreativno skijanje na dečijim stazama.

zimovanje,tara

Ukoliko još uvek niste doneli odluku o Tari kao zimskoj destinaciji,  nema veze,  Tara i priroda, Ćira i Šarganska osmica, Drvengrad i Mokra Gora, komplet lepinja i kajmak, reka duga kao godina i pastrmke, Pančićeva omorika i Tepih livada, voda Perućca i Zaovina, manastir Rača i Bajina Bašta čekaju vas tokom čitave godine u svoj svojoj  lepoti.

blow-22063_960_720

Želim vam zdrave, vesele i srećne praznike i Taru kao ostvarenje želje u novoj godini.