STAZOM MIRA, LJUBAVI I ENERGIJE

Ovaj tekst objavljen je u aktuelnom broju časopisa Aksa Baby planeta

Zima je evo pokazala svoje oštre zube, pa polako postajemo nostalgični za suncem, prirodnom toplotom i energijom. Tu želju možete ostvariti  već u februaru – mesecu ljubavi i vina. Dovoljna su samo dva dana pa da povratite snagu, relaksirate um i telo, a i klincima omogućite boravak u zdravoj sredini.

Jednostavno posetite Vrnjačku Banju koja već desetinama godina sa punim pravom nosi titulu kraljice turizma. Danas je ova destinacija aktuelna tokom čitave godine, posebno leti. Ipak, evo razloga zašto da je posetite baš sada ?

PREKO MOSTA LJUBAVI DO VEČNE LJUBAVI

Pre Prvog svetskog rata u Vrnjačkoj Banji volelo se dvoje mladih, učiteljica Nada i oficir Relja. Međutim, počeo je rat i  Relja je otišao u vojsku. Prešao je Albaniju i stigao u daleku Grčku, ali  se nije vratio kući. Priče kažu da ga je u zemlji mora i leta zadržala ljubav mlade Grkinje. Nada ga je čekala i uvenula od tuge. Mnogo godina kasnije Desanka Maksimović je njima u čast napisala pesmu „ Molitva za ljubav“, a mladi Vrnjčani sastajali su se na mostu Nadine i Reljine ljubavi i iz straha od usuda, svoju ljubav zaključavali katancima i bacali ključić u Vrnjačku rečicu. Danas most u auri čuva sve te emocije. Možda biste i vi želeli da se napunite tom energijom i ojačate svoju ljubav?

Most ljubavi Vrnjačka Banja, Srbija

 

           U SLUŽBI ZDRAVLJA I LEPOTE

Josif Pančić je prvi srpski lekar koji je prepoznao lekovitost sedam mineralnih izvora i savetovao da se njihova voda koristi za lečenje. Tako je od 1860., dakle već više od vek i po, Vrnjačka Banja je u službi zdravlja naroda. Danas, kroz veliki broj wellness centara, savremenom čoveku nudi relaksaciju i povratak sebi. Upravo se u toj banji nalazi jedan od najvećih Spa centara na Balkanu. Najrazličitijim, savremenim welnesoterapijama i masažama omogućuje se opuštanje celog organizma, što je preduslov za zdrav život.  Zato romantični vikend paketi deluju poput energetske injekcije.

Spa i wellness centar, Vrnjačka Banja, Srbija

          MESTO ZA SVAKOGA

Tokom vremena Vrnjčani su prepoznali blagodet svog mesta i njegov turistički potencijal. Shodno tome danas postoji registrovanih 15 000 ležaja različitih struktura. Hoteli, moteli, vile i privatni smeštaj nude različite usluge i strukture soba za veće i manje porodice, parove, samce. I dok se vi opuštate u spa centru, sportski tereni, šetnja stoletnim parkom i organizovani programi pružiće vašim klincima aktivan odmor.

      IZ BANJE NA SKI STAZU

Na svega  11km od centra Vrnjačke banje nalazi se poznato skijalište na Goču, idealno za rekreativce. Dve uređene staze sa vučnim mašinama mogu da prime preko 1000 skijaša u toku jednog sata. A za romantične duše posebno se preporučuje skijanje noću. Ukoliko niste skijaši i sama šetnja po ovoj planini sa puno anjona blagotvorno će uticati na vaš organizam.

Ski staza na Goču, zima, Vrnjačka Banja
Ski staza na Goču, foto TO Vrnjačke Banje

     U DUHU SVETOG TRIFUNA

U mesecu slavlja ljubavi i božanskog pića, ovo je kraj gde treba da budete. Naime, u neposrednoj blizini Vrnjačke Banje nalazi se najpoznatija srpska vinogradarska regija, Aleksandrovačka župa. Samostalno ili organizovano možete obići jedan od najlepših predela Srbije i učestvovati  u običajima vezanim za Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara.

v9d1nspprpkwc

Ukoliko vam vreme i okolnosti dozvole, investirajte u zdravlje, mir, energiju i ljubav i posetite ovaj kraj. Ako ne sada, ovu destinaciju uvek imajte na umu, jer svako vreme je pravo vreme za ljubav, zdravlje i mir.

 

 

PARKOVI I ŽIVOTNA ENERGIJA

Bio je to naizgled jedan običan prozor. Ugrađen u jednu staru gradnju u još starijem gradu, sa pogledom na  mali gradski park.  Bio je to jedan zanimljiv prozor  pred kojim su se mešali najrazličitiji ljudi sa najrazličitijim pričama, ali sa jednom zajedničkom stavkom – svi su bili deo tog parka.

Park, Novi Sad, Srbija
Pogled na park, Novi Sad, foto S.T.Graovac
Staza, park, Novo Naselje, Novi Sad, Srbija
Staza u parku, Novi Sad, foto S.T.Graovac

Svakog jutra, pa i vikendom, budili su ga ništa manje pospani radnici, koji su žurno prolazili stazicama parka u osvajanje svog parčeta hleba. Nešto kasnije, kada je već bio uveliko budan, istim onim stazicama kretala se mala vojska sa rančićima na leđima, koja je krenula u svoje radne obaveze – boravak u vrtiću, kao svoj doprinos istoj onoj borbi za isto ono parče hleba.

Ptičice su gugutale, golubovi se međusobnim sukobima borili za svoja prava, a jedna mala ptica, vredno je radila na izgradnji doma svojih potomaka.

Na uzanoj stazi, mladi pobornik zdravog života ili oblikovanja bicepsa za nadolazeće prolećno paradiranje, svojski se obračunavao sa zaleđenim spravama za vežbu.  A njih dve dok su se vraćale iz pošte, stale su malo da prozbore o povišici penzije, velikim računima i najavljenim poskupljenjima. Ptičica je zavidno napredovala u gradnji novog doma i već razmišljala o estetskim finesama.  Kako  je tog dana tata bio na odmoru, slobodnom danu ili je možda srećnik koji  samostalno kreira svoj radni dan, mlada raspričana princezica i njen straiji brat su izvedeni u šetnju i uživanje u jutarnjoj slobodi među drvećem. Oni mali pačići iz obližnjeg vrtića, čiji su se roditelji već lepo umorili, dobili su mogućnost da se dobro istrče  pred podnevnu dremku.  A onda na velikoj ledenoj livadi sreli su se njih dvoje. Ona, snežna i vrcava pudla i on, markantni ovčar. Što od straha ili uzbuđenja, ona je bila prilično bučna i histerična, a on iskustveno miran. Nakon ispoljene histerije, pristala je da se utrkuju i začikuju. Slika nalik dečjoj igri.

Taman kada je sve upućivalo da će to biti jedan tmuran zimski dan, sunce je demantovalo najavljivanu depresiju.  Toliko se razgrejalo da je otopilo sneg na klupi na koju je on kasnije seo i uz aromu duvanskog dima možda razmišljao kako nju da zaprosi.  Uzanom stazicom u susret su mu išli baka i unuk i mogao je čuti kako baka strpljvo objašnjava malom čoveku da je tobogan  hladan i mokar i da mora sačekati proleće.  Dalje usput i baka i unuk pronašli su potencijalne drugare i zajedno sa njima se zaputili do uspavanih ljuljaški. Dok su neki roditelji već bili podrška u rešavanju domaćih zadataka, drugi su se tek tada užurbano sa hlebom u ruci kretali u pravcu svojih mališana.

A onda, kako to zimi biva, ubrzo je i mrak pao. Pod svetlima kandilabera, on joj je govorio stihove Balaševića, a ona se zbunjeno rumenila. I dok se, tamo na drugom kraju parka smirivala graja o dobijenoj utakmici, prozor je polako sumirajući utiske i slažući slike, spuštao svoje kapke i tonuo u iščekivanje još jednog dana i pogleda na park.

wp_20170110_23_25_37_pro
Park, Novi Sad, foto S.T.Graovac

Upravo ova priča o prozoru sa parkom u susedstvu, navela me je na razmišljanje o velikim gradskim parkovima u Srbiji. Znate, u Srbiji postoji veliki broj gradskih parkova koji pričaju neke svoje priče.  Neki, ističem NEKI  od najlepših gradskih parkova u Srbiji su:

GRADSKI PARK U BANJI KOVILJAČI

Smatra se da je ovo jedan od najlepših  veštačkih parkova u Srbiji koji se sa okolnom šumom prostire na 40ha.  Park je nastao početkom XX veka po uzoru na zapadno evropske parkove. U njemu se danas nalazi preko 80 različitih vrsta drveća, obilje cvetnih aranžmana i velike travnate površine. U centralnom delu parka nalazi se impresivna fontana, koja sa obližnjim predratnim vilama Dalmacija i Hercegovina, posetiocima nudi šetnju kroz istoriju.

Bukovička Banja
Gradski park, Banja Koviljača, foto http://www.haoss.org

GRADSKI PARK U VRNJAČKOJ BANJI

Temelji današnjem parku postavljeni su još krajem XIX veka. Od tada pa do današnjih dana park se proširio na zavidnu teritoriju od 60ha. Ova velika površina ispunjena je elementima francuskog i englekog stila, sa rimskom fontanom i japanskim delom vrta.  Vožnja fijakerom od Mosta ljubavi, kroz ovaj park, predstavlja pravu turističku atrakciju Vrnjačke banje. Tokom letnjih meseci, park je prava oaza svežine, dok zimi parira najlepšim svetskim romantičnim bajkama u prirodi.

Vrnjačka Banja, park, Srbija
Gradski park, Vrnjačka Banja, foto http://www.vrnjackabanjasrbija.rs

GRADSKI PARK U BUKOVIČKOJ BANJI

Ovaj park je po uređenosti i lepoti u samom vrhu gradskih parkova u Srbiji, a prostire se na teritoriji preko 22ha. Kupovina zemljišta za izgradnju ovog parka bila je davne 1849.godine, da bi prva gradnja u današnjim okvirima bila 1856. Parkom danas dominiraju staze za šetnju, mineralni izvori, skulpture izrađene u okviru međunarodnog simpozijuma „Beli venčac“, koga je UNESCO označio kao simpozijum svetskih razmera. Danas ovaj park se upoređuje sa najpoznatijim svetskim parkovima skulpture.

Bukovička Banja, Aranđelovac, park, Srbija
Gradski park, Bukovička Banja, foto http://www.banjeusrbiji.net

BEOGRADSKI PARKOVI

U samom gradu danas se nalazi registrovano oko 60 parkova. Najsadržajniji među njima je Kalemegdan, gradski park smešten u okviru beogradske tvrđave na površini od 50h.  Obilje prirodnih i kulturno-istorijskih motiva, kao i dodatnih sportsko-rekreativnih sadržaja čine ovaj park jednim od najposećenijih  parkova u Srbiji. Pionirski park se nalazi u samom centru grada kod zdanja Narodne skupštine. Topčiderski park je među najstarijim parkovima glavnog grada i nekada je predstavljao izletište srpske vlastele, da bi sapočetkom XX veka bio otvoren ostalom stanovništvu.  Površinski najveći je Košutnjak. Prostire se na 330ha gde su šume četinara i listopadnih šuma ispresecane uređenim stazama. Svojevremeno ovo je bilo lovište, da bi 1903.godine, bilo otvoreno stanovništvu. Danas je park podeljen na tri celine: Sportsko-rekreativni centar, Filmski grad i Zavod za sport i medicinu. Ovo je samo deo parkova koji Beograd može da vam ponudi.

Košutnjak, Beograd, Srbija
Košutnjak, Beograd, foto http://www.belgradetrip.com

Ništa manje vredni su i Dunavski park u Novom Sadu, Park Pećina u Valjevu, gradski park u Sokobanji, Niški Čair …

Ukoliko se nekada nađete u nekom od ovih ili sličnih gradova, predahnite u parku umesto u kafiću, biće to prijatno i kvalitetno ispunjeno vreme.

Parkovi su uvek zanimljivi, ali je činjenica da su prijatniji tokom proleća i leta. Kako biste se na vreme pripremili za šetnju u vreme sunčanih i toplih dana, postavila sam fotografije baš iz tih nadolazećih godišnjih doba, da steknete utisak šta vas čeka. Do tada, uživajte u zimskoj idili sa svog ili nekog prijateljskog prozora.

 

DESTINACIJA ZA SVA GODIŠNJA DOBA

Ovaj tekst objavljen je u aktuelnom broju časopisa Aksa Baby planeta.

Ukoliko još uvek niste osvestili, biću slobodna da vam kažem – ušli smo u decembar. Iza nas je 11 meseci rada, odmora, odluka, promena, a ispred 30 dana svođenja poslovnih, finansijskih, emotivnih računa i odgovora koliko smo bili dobri i kako da budemo bolji. U masi tih više i manje zahtevnih pitanja i odgovora, prati nas i ono nezaobilazno, ponekad i iritirajuće „ Gde ćeš za doček i praznike?“

question-mark-1829459_960_720new-years-eve-1877889_960_720

U narednim redovima, predstaviću vam deo Srbije, koji je uvek aktuelan, mada po nekom nepisanom pravilu najviše se vezuje za zimu i njene radosti. Njena malenkost – Planina Tara.

U zapadnoj Srbiji, na površini od 183km2, nalazi se planina Tara, jedna o najlepših prirodnih destinacija naše zemlje. Svojom lepotom,  retkim biljnim i životinjskim vrstama pozvala je svoje ljubitelje da je zaštite i proglase Nacionalnim parkom, što je i učinjeno 1981. godine.

5 RAZLOGA ZAŠTO DA TARU POSETITE ZIMI

  1. ZA DECU IDEALNA NADMORSKA VISINA

Svojom prosečnom nadmorskom visinom od 1200m, Tara stvara optimalne uslove za bezbedan boravak najmlađih članova vaše porodice. Upravo je Tara jedna od najčešćih destinacija organizovanih školskih zimovanja i škola u prirodi, a tome svedoči i Centar dečijih letovališta –  Mitrovac na Tari.winter-1072367_960_720

  1. U KORIST IMUNITETA

Planinska klima i epitet „vazdušne banje“  ukazuje blagotvorni uticaj na zdravstveno stanje svakoga ko dođe ovde i provede minimum sedam dana. Tara se preporučuje za lečenje astme, bronhitisa, anemija i predstavlja savršenu investicija za vaš imunitet.

  1. ZIMSKA IDILA

Zamislite da je zima, pa da još pada i sneg i to onaj što škripi pod nogama, a vi pod vedrim nebom okruženi borovim šumama, svežim vazduhom i zvukom AUTENTIČNE prirode. Zamislili? E, sada svoje misli pretočite u realnost. Kako? Dođite na Taru.

tara-national-park-west-serbia
Tara, foto Anisha Shah, http://www.lonelyplanet.com
  1. OD STATIČARA DO ROMANTIČARA

Ukoliko pripadate onoj grupi turista, koja kada dođe na destinaciju ugasi auto i ne pomera se ceo odmor, Tara je za vas. Zašto? Tara ima obilje staza za šetnju, vidikovaca u kojima možete uživati. Ako ste se odlučili da ovu prirodnu lepoticu posetite u zimskoj polovini godine, romantika vas nece mimoići. A da ovo nije sve komercijalni hvalospev govori i činjenica da se u neposrednoj blizini Hotela Omorika nalazi i „staza ljubavi“. Neki od nas su prošli tuda i nisu se pokajali. Vi ste na redu.

planina-tara-bajinabasta-rs
Vidikovac Banjska stena, foto http://www.planinatara-bajinabasta.rs

 

  1. ZIMOVANJE = SKIJANJE

Dolazak na planinu u zimskoj polovini godine za vas podrazumeva i skijanje. Tara je destinacija koja vam može pružiti  uslove za zadovoljenje te vaše potrebe. Iako je najčešće ne smatraju skijaškom planinom, u odnosu na druge planinske predele Srbije, Tara ima uslove za zimske sportove i  staze za rekreativno skijanje. Najpoznatije su staze kod hotela Omorika, gde postoji i mogućnost noćnog skijanja; dve staze kod hotela Beli Bor, zahtevnija staza Nagrmak, 4km od Mitrovca, a ako ste vašu ljubav prema skijanju preneli i na vaše potomke, ne brintie, hotel Omorika organizuje školu skijanja i rekreativno skijanje na dečijim stazama.

zimovanje,tara

Ukoliko još uvek niste doneli odluku o Tari kao zimskoj destinaciji,  nema veze,  Tara i priroda, Ćira i Šarganska osmica, Drvengrad i Mokra Gora, komplet lepinja i kajmak, reka duga kao godina i pastrmke, Pančićeva omorika i Tepih livada, voda Perućca i Zaovina, manastir Rača i Bajina Bašta čekaju vas tokom čitave godine u svoj svojoj  lepoti.

blow-22063_960_720

Želim vam zdrave, vesele i srećne praznike i Taru kao ostvarenje želje u novoj godini.

 

 

 

VEČITA INSPIRACIJA

To je bio onaj vikend kada odlučite da ostanete kući nakon naporne poslovne nedelje, gužvi u saobraćaju i nervoznih ljudi. Kako je bio septembar, a grejanje još nije počelo, brzo smo našu odluku preformulisali u vikend šetnje. Izašli smo van kuće sa idejom „destinacija gde nas noge odvedu“. Nogu pre nogu stigosmo do keja. Miholjsko leto odlučilo je da se pojavi nešto ranije, sunce se probijalo, Dunav je mirno tekao, a sa sremske strane dominirala je poznata građevina i pozivala nas „preko“.

wp_20160927_17_41_30_pro
Petrovaradinska tvrđava, foto S.T.Graovac

Suprug i ja sinhrono smo se se okrenuli ka mostu, a klinac je sa oduševljenjem prihvatio ideju za šetnju po istom.

U Sremu nas je dočekala građevina stara 290 godina. Nekadašnja administrativna zgrada, danas poznata pod nazivom Magistrat, bila je početna stanica u obilasku Petrovaradinske tvrđave. Kaldrma nas je vodila do stepeništa, a tamo 214 stepenika nas je pozivalo u avanturu viševekovnog vojnog objekta.

Stepeniste Petrovaradinske tvrđave
Stepenice Petrovaradinske tvrđave, foto S.T.Graovac

Taman kada smo mislili da klinac više neće moći, stigosmo do Ludvigove kapije. „Jee, mama, pa ovde ima „tunel“.“ Znali smo da će bez pogovora krenuti dalje.  Skupismo energiju i stigosmo do kraja … ili do početka. Eto nas na Gornjoj tvrđavi. A tamo ponosno stoji Toranj sa „pijanim“ i zbunjujućim satom. Istina vole Sremci da se šale i zbunjuju, ali ovaj fenomen je dosta stariji od sremačke šale. Satni mehanizam vodi poreklo iz XVIII veka i na tvrđavu je donet iz Alzasa u Francuskoj. Kako bi brodari koji su plovili Dunavom imali predstavu koje je doba dana, odlučeno je da velika skazaljka pokazuje sate, a mala minute. A epitet pijanog sata nosi , jer zimi kasni, a leti žuri. Zanimljivo. Zaštitni znak Petrovaradinske tvrđave i Novog Sada  krajem septembra je automatizovan, sa očuvanim originalnim delovima starim nekoliko stotina godina, a posle skoro pola veka sat ponovo i zvoni.

Sa Ludvigovog bastiona pored sata, pažnju će vam privući pogled na Bačku. Ukoliko poželite da sednete u baštu Terase tvrđave i restoran Varadinskog hotela i tu završite vaš obilazak, nećemo vam zameriti.

wp_20160814_13_38_03_pro
Pogled na Novi Sad sa sremske strane, foto S.T.Graovac

Uživajte u ambijentu 18 kandilabera i panorami Novog Sada. Mi smo nastavili dalje. Uživali smo u ateljeima najdužeg dela tvrđave – Bastiona Marije Terezije, austrijske carice, za vreme čije vladavine je završena  druga faza u izgradnji tvrđave. Laganom šetnjom popeli smo se do Leopoldovog bastiona, mesta gde je postavljen kamen temeljac 1692. godine ovom kulturno –istorijskom objektu. A pogled sa bastiona – večita inspiracija.

wp_20160814_12_40_08_pro
Pogled sa Leopoldovog bastiona, foto S.T.Graovac

Odluke, promene, nove početke mnogi su donosili baš ovde. A zašto? Procenite sami.

Od Leopolda prošetali smo pored Dvorske kapije , glavne kapije kojom autom možete stići u Gornju tvrđavu. Iznad pomenute, kapije nalazi se najviši i najznačajniji deo svakog vojnog objekta, pa tako i Petrovaradinske tvrđave. Kavalair je predstavljao poslednju zonu odbrane. Danas je ovo mesto svojevrsni vidikovac sa koga možete videti tvrđavu sa svih strana. Nakon Kavalira prošetasmo se duž nekadašnje Duge kasarne koja je nastala sredinom XVIII veka i bila glavni smeštajni objekat vojnika i oficira. Danas se u podrumima nalaze ateljei Likovnog kruga. Nastavljajući dalje došli smo do Jednostavne kasarne, koja je zanimljiva zbog svoje jednostavnosti dugih hodnika i niza prozora sa obe strane, po kojoj i nosi ime. Nekadašnja smeštajna jedinica tvrđavskog garnizona, a današnje lokacija Istorijskog arhiva Grada Novog Sada.  Upravo kada smo razmišljali o odmoru,  naleteli smo na „coffee to go“ . Malo je reći koliko smo bili srećni. Izašli smo na Paradni plac, današnji parking prostor, ispred koga se nalazi najmonumentalnija zgrada Petrovaradinske tvrđave – Topovnjača, Arsenal ili Mamulina kasarna. Objekat barokne arhitekture zauzima 7000m2 u kome se nalazi Muzej Grada Novog Sada. Ukoliko Vam prilike dozvole, preporučujemo vam da posetite ovaj muzej. Upravo na Paradnom placu najmlađi član naše male ekspedicije, dobio je svoju energiju – sladoled. Pronašli smo klupu na obližnjem Inoćentijevom bastionu sa koga se pružao pogled na 23ha Donje tvrđave i Podgrađa.

wp_20160814_13_35_06_pro
Podgrađe, foto V.Graovac

Pogled na  krovove civilnih i vojnih objekata i Samostan Svetog Jurja, odaju sliku jednog Gradića i njegovu vekovnu istoriju. Nama je samo preostalo da uživamo.  Međutim, to nam nije bilo dovoljno.

wp_20160814_12_51_17_pro
Kapija cara Karla VI, foto S.T.Graovac

Spustili smo se kroz kapiju cara Karla VI (oca carice Marije Terezije) na kojoj je uklesana 1780. godina, godina kada je završena gradnja tvrđave. Preko drvenog mostića krenuli smo put Podgrađa, a put – kaldrma, špalir drveća, bedemi i kandilaberi.

wp_20160814_13_46_41_pro
Put ka Podgrađu, foto S.T.Graovac

Još jedan dokaz lepote jednostavnosti. Šetnja ovim špalirom je infuzija pozitivne energije, ljubavi, romantike i jednostavnosti…. pa i ne treba nam ništa više. Nama ništa nije trebalo, bili smo umorni i nasmejani puni topline za kojom smo i tragali.

PO ENERGIJU U SREMSKE KARLOVCE

Tekst pod istim nazivom objavljen u Aksa Baby planeta časopisu. U narednim redovima možete pročitati punu verziju teksta. Uživajte 🙂

Tog proleća hvatali smo niski start za “ludi kamen“. Znate kako to već ide. Matičar, crkva, restoran, muzika…Sve u svemu, svakodnevno trčanje. Što od proleća, što od trčanja i uzbuđenja, javio se i umor, a od umora  i svakodnevne mučnine. (Bar je tako izgledalo u prvi mah). Vremenom, umor je nastavljao istim tempom, a ni mučnine me nisu štedele.  Uradila sam par analiza, test i ….. beba u najavi. Malo je reći koliko smo jača polovina i ja bili iznenađeni, zbunjeni i smešni. Na svu sreću to stanje iznenađenja smo brzo osvestilkao drugo stanje i uživali

.

cooming-soon-1
 Canva,  S.T.Graovac

Po prirodi sam štreber i tako sam i pristupila savetima doktorke. Posebnu pažnju sam posvetila šetnjama. Obožavam šetnje, a i suprug ih je „zavoleo“.  Za kratko vreme svi parkovi u gradu su bili istraženi, te smo se odlučili za neko kraće putovanje. Otišli smo u Sremske Karlovce.

turisticki-putokaz-na-ulazu-u-setaliste
Turistički putokaz, foto S.T.Graovac

Stari dobri Karlovci. Sve poznato, a ustvari malo toga istinski znano. Da se Sremci ne naljute, šetališna zona je relativno mala, ali ušuškana u boje, zdanja i domaćinsku atmosferu.  Arhitektonski objekti su zdanja koji nose snagu, istoriju, duhovnost i lepotu života ove varoši. Na trgu koji nosi ime čuvenog romantika, Branka Radičevića smešteni su  objekti sakralne i duhovne arhitekture, te krenimo u obilazak

PATRIJARŠIJSKI DVOR

Svojim baroknim i pseudorenesansnim stilom pleni svakog posetioca. Dvor vodi poreklo iz XIX veka. Danas je sedište episkopa sremskog i letnja rezidencija patrijarha srpskog.U okviru dvora nalazi se riznica, muzej Srpske Pravoslavne crkve.

Patrijaršijski dvor, Sremski Karlovci
Patrijaršijski dvor, foto S.T.Graovac

SABORNA CRKVA

Tik uz barokni dvor smeštena je Saborna crkva posvećena Sv.Nikoli. Vodi poreklo iz 1762. godine, a svoj današnji izgled dobila je 1909./1910. godine. U oltaru se nalazi sveti ćivot(kovčeg) sa delom moštiju drugog srpskog arhiepiskopa Sv.Arsenija Sremca.

tornjevi-saborne-crkve-i-katolicke-crkve-svetog-trojstva
Saborna i Katolička crkva, foto S.T.Graovac

KATOLIČKA CRKVA

U stilu baroka, odmah uz Sabornu crkvu, smeštena je Katolička crkva Svetog Trojstva. Crkva je podignuta 1768.godine na mestu nekadašnje benediktinske bazilike.

KARLOVAČKA GIMNAZIJA

Najstarija srpska gimnazija nastala 1791. godine, kao jedan od najznačajnijih prosvetno – kulturnih objekata srpskog naroda.  U starom zdanju Latinske škole gimnazija je radila do 1891. godine, kada je donacijom braće Anđelić podignuta nova zgrada. U čast svojim donatorima, na ulazu u zgradu gimnazije nalazi se spomen tabla braći Anđelić. Karlovački đaci bili su mnogi učeni ljudi. Neki od njih su Josif Rajačić, Jovan sterija popović, Branko Radičević, Đorđe Natošević, Milan Jovanović Batut……  U okviru gimnazije danas se nalazi Spomen biblioteka sa 18.198 knjiga, kao svojevrsni spomenik kulture.

karlovacka-gimnazija
Karlovačka gimnazija, foto S.T.Graovac

ČESMA ČETIRI LAVA

Jedna od prvih asocijacija Sremskih Karlovaca je upravo česma Četiri lava. Nastala je 1799. godine u čast prvog završenog vodovoda u Sremskim Karlovcima. Više puta je obnavljana i  restaurirana, a na  današnje mesto postavljena je 1903. godine. Legenda kaže ko jednom popije vodu sa ove česme vratiće se u Sremske Karlovce i tu se i venčati.

cesma-cetiri-lava
Česma Četiri lava, foto S.T.Graovac

MAGISTRAT

Zdanje koje je nastalo u periodu od 1806. do 1811. godine, sa čijeg balkona je maja 1848. godine, patrijarh Josif Rajačić proglasio osnivanje Srpske Vojvodine. Svoju ulogu upravne zgrade, Magistrat je zadržao do danas. U ovom objektu smeštena je uprava Opštine Sremski Karlovci , kao i konzulat Crne Gore.

magistrat
Magistrat, foto S.T.Graovac

BOGOSLOVIJA

Prvu bogosloviju u Srbiji, osnovao je karlovački mitropolit Stefan Stratimirović 1794. godine u Sremskim Karlovcima, poznatu kao Karlovačka bogoslovija. Ova bogoslovija imala je značajnu ulogu u obrazovanju pravoslavnog sveštenstva u Ugarskoj državi. Bogoslovija je postojala sve do početka Prvog svetskog rata, kada su je Ugari zatvorili. Posle rata Bogoslovija i crkveni presto sele se u Beograd, gde se osniva Bogoslovski fakultet.

Karlovačka bogoslovija ponovo nastavlja sa radom 1964. godine pod imenom Sveti Arsenije Sremac. Od tog vremena bogoslovija je smeštena u velelepnom zdanju koje je 1902. godine podignuta pod patronatom patrijarha Georgija Brankovića kao zdanje Crkveno-narodnih fondova. Patrijarh je iz sopstvenih sredstava 1903.godine podigao bogoslovski seminar(internat) čime je rešio školovanje mladih sveštenika koji su dolazili iz unutrašnjosti.

bogoslovija
Bogoslovija Sveti Arsenije Sremac, foto S.T.Graovac

STEFANEUM

Za potrebe đaka bogoslovije, koji su se školovali donacijom mitropolita Stefana Startimirovića, osnovan je internat, kasnije nazvan Stefaneum. Nakon Drugog svetskog rata, objekat je oduzet crkvi, da bi ponovo bio vraćen 2008.godine i od tada ovde se nalazi „Institut srpskog naroda“.

Nakon šetnje i upoznavanja istorije Sremskih Karlovaca, možete se okrepiti u nekom od lokalnih restorana, odmarati na klupama ili vreme iskoristiti za kupovinu kuglofa, bermeta, magneta , kao autentičnih suvenira ove varoši.

KAPELA MIRA

Nakon kraćeg odmora prošetajte se do mesta gde je zaključen čuveni Karlovački mir 1699. godine. Te godine na inicijativu oslabljene Turske, sastale su se sile Hrišćanske alijanse(Habsburzi, Poljska, Rusija, Venecija) sa jedne i Turska sa druge strane, uz posredovanje Engleske i Holandije. Za potrebe ovog sastanka sagrađena je drvena većnica, sa  četiri identična ulaza kroz koja su istovremeno ulazile sve četiri strane. Kako bi svi imali istu važnost, na ovim pregovorima, prvi put je u istoriji pregovaranja korišćen okrugli sto. Godine 1710. na ovom mestu podignuta je Kapela mira, koja je srušena i zamenjena novom 1817. godine. Današnja Kapela je mesto povremenih službi rimokatoličke crkve i mesto turističkih posetilaca.

Predlažem Vam da obilazak Sremskih Karlovaca završite obilaskom Dvorske Bašte.

dvorska-basta-ulaz Nekadašnja Botanička bašta nastala je u vreme patrijarha Rajačića, koju su činile retke i zaštićene biljke koje su donosili  čuveni Srbi i karlovački đaci. Današnja bašta se prostire na 7,29ha, sa 115 biljnih vrsta i predstavlja spomenik pod zaštitom prirode. Ovde ćete imati priliku da na samo 500m od centra varoši uživate u oazi prirode, cvrkutu ptica, Staržilovačkom potoku, drvenom mostiću.

dvorska-basta-mosticZa promenu srešćete mlade ljude kako uživaju u čitanju knjiga. Pronaći ćete savršeno mesto za opuštanje, smirivanje misli i sumiranje utisaka proteklog dana. A kada se nahranite obiljem boja, mirisom vazduha i zvukom tišine, prošetajte se do gornjeg dela bašte gde Vas očekuju sportski tereni i igralište za decu.

Ovog septembra, kako i legenda predviđa, vratili smo se u Karlovce, ali se nismo venčali … u Karlovcima. Obavili smo to na jednom sličnom mestu. A u Karlovce smo došli po energiju, jer krenuli smo u prvi razred i biće nam preko potrebna. Ubacivanje  novčića kod Četiri lava i zamišljanje prve želje, trčanje kroz šuškavo lišće, pitanja o šišarkama….

wp_20160911_17_02_04_pro
Šišarka, foto S.T.Graovac

Neprocenjivo.  Neverovatno kako vreme brzo prolazi i kako nam klinci brzo rastu. Uživajte u svakom trenutku i putujte sa njima, tu do susednog mesta, parka, muzeja. Srbija ima puno lepih mesta za obilazak, a Vi – samo budite tu, osvestite  trenutak  i uživajte i …. samo  će Vam se reći 🙂

Da li zbog Karlovaca, trudničkih hormona ili prvoseptembarskog stresa , emocije su uvek neopisivo jake. Dođite, vidite i procenite sami.

Mi smo obilazak završili ovde. Ali Karlovci imaju mnogo toga da Vam ponude : Stražilovo, Dunav, vidikovac, staru apoteku, Gornju i Donju crkvu, muzej meda, vinarije, čuveni Grožđenbal, Festival Kuglofa, tamburaše i sremačke gurmanluke ….

Šta smo zaboravili u srednjem veku

Manasija – Resavska pećina – Ravanica, poznato Vam je? Sigurna sam da sada evocirate uspomene sa školskih eksurzija. „To je ona ekskurzija, kada sam bio zaljubljen u Biljanu.“ ili  „Kada je Miloš zamalo ostao u manastiru.“ i sl…. Lepe su to uspomene, sada se potajno i smešite :). Dobro je, krenuli smo sa osmehom! Ok, a da li se sećate staza i bogaza koje ste prošli na toj ekskurziji?! Kao kroz maglu? Zato imam potrebu da Vas podsetim šta ste to nekada videli i podstaknem da ponovo posetite ta mesta i doživite.

Jedan od razloga zašto baš ovaj kraj i zašto baš sada, jeste što se upravo ovog vikenda od 26.08. do 28.08. u manastiru Manasija održava manifestacija Just Out, Međunarodni festival „Despot Stefan Lazarević“, namenjen jubileju 6 vekova od postojanja manastira Manasija i zahvalnost njenom tvorcu despotu Stefanu. Tvorci ove manifestacije su Beli orlovi viteškog reda. Gosti su kolege iz 15 viteških redova od Urala do Apenina.

012
Takmičenje u viteškim borbama, foto beliorao.com

Zveket oružja, štitova i odeće, srednjovekovna muzika, miris pečene divljači i ukus vina odvešće Vas u vreme despota Stefana Lazarevića (1377-1427). Videćete kako je izgledalo viteško selo, a možete i učestvovati u radionici starih zanata. Osećaj neprocenljiv. Program manifestacije možete videti ovde.

Manasija  se gradila u periodu od 1406. do 1417. godine. Zbog svog položaja i utvrđenja bila je na meti mnogih osvajača. Danas u nešto izmenjenom izgledu postoji i dalje na visoravni koja se spušta prema reci Resavi. Opasana zidinama, sa crkvom Svete Trojice, sa 11 kula i 139 mašikula (otvora na kulama) i trpezarijom koja je delom  najbolje očuvani prvobitni deo manastirskog kompleksa, predstavlja jedno od najznačajnijih tvorevina srpskog naroda. U okvirima ovog zdanja despot Stefan je oformio resavsku školu koja je imala značajnu ulogu u prepisivanju književnih dela toga vremena. Zahvaljujući ovoj školi sačuvana su mnoga značajna dela koja odaju sliku razvoja kulture i umetnosti našeg naroda.

Jedna fotografija zamenjuje hiljadu reči.

Kompleks manastira Manasija
Kompleks manastira Manasija, foto manasija.rs

Zidine oslikavaju njenu jačinu i hrabrost, priroda reke Resave njenu romantičnu dušu i ljubav, dok dvorište i crkva odaju unutrašnju lepotu i duhovnost. Sve ove vrline upravo su projekcija ktitora manastira. Despot Stefan je brzo odrastao, brzo živeo i brzo umro. Njegov lik odlikuju hrabrost, inteligencija, viteški duh, umetnička duša, prirodna lepota. Prema viteškim pravilima, postoji sedam osobina koje mora da ima svaki vitez: ljubav, vera, nada, pravednost, razboritost, čvrst duh i umerenost. Despot Stefan je bio rođen za viteza i proglašen je za počasnog prvog člana viteškog reda Zmaja.

manasija-viteski res zmaja.rs
Zastava despota Stefana sa obeležjima viteškog reda Zmaja, foto manasija.rs

U vremenu kada se preispitujemo o vrednostima, kada tragamo za ljubavlju, jednostavnošću i čistom dušom, ovo mesto Vam može pružiti energiju za dolazak do odgovora i put do sebe.

purity

Ukoliko ste u blizini, skoknite do manastira Manasija i uživajte u festivalu. Ukoliko uslovi drugačije nalažu, manastir Manasija će biti na svom  mestu pored Resave, čeka Vas. Vaše je da dođete, vidite i doživite.

Kako se ovaj kraj odlikuje brojnim turističkim lokalitetima (Resavska pećina, Vodopadi Veliki Buk i Prskalo, jedini muzej Ugljarstva u Srbiji vezan za Senjski rudnik , Park maketa- jedini park te vrste u Srbiji, manastir Ravanica) neophodno je da im posvetimo više pažnje u nekim narednim tekstovima.

1501_6ab9e6f6aa9d5bb2ba38e8bc699604b0
Turistička mapa opštine Despotovac i okoline, foto turistickiklub.com

A do tada …. Vi znate šta treba da radite.

VOJVODJANSKA VENECIJA I FESTIVAL CVEĆA

U krajnjem istočnom Banatu, skoro pa da pobegne iz Srbije, srećom ostala je u našim granicama, smeštena je varoš Bela Crkva. Mogli bi reći i grad, ali nekakao, ako je nazovemo varošica, tako više oslikava duh samog mesta  .

Kako je jun mesec, mesec gde se spajaju stari i novi godišnji odmori, evo predloga da iste provedete u navedenoj varoši. Zašto Bela Crkva?

KARNEVAL CVEĆA

Još od 1852. , svake godine poslednja nedelja juna rezervisana je za Karneval cveća. Tih sedam dana koliko traje karneval, Bela Crkva je u znaku, pogađate cveća, muzike, boja, mirisa i igre. Ulice, trgovi, zgrade ukrašene su nestvarnim aranžmanima. Zašto nestvarnim? Jednostavno te kombinacije cveća, njegovo pletenje, slaganje boja se ne može opisati. Zaključujemo, najbolje je dođi na karneval.

Karneval cveca, foto Vojvodina info
Karneval  cveća,  foto Vojvodina info

Folklorna udruženja pesmom i igrom pokazuju jedinstvo i međusobnu usmerenost svih nacionalnih manjina koji žive u Beloj Crkvi.

Kao i svaki drugi međunarodni karneval, tako i ovaj belocrkvanski se završava svečanim defileom učesnika. Eksponati koji se kreiraju svake godine, ispunjavaju ulice ove varoši. A mažorentkinje? Pa kakav bi to bio karneval bez njih. Šetaju i domaće, ali i iz drugih zemalja. Kakve su? To Vam neću reći, dođite sami da se uverite.

Mazoretkinje, foto portal mladi
Mažoretkinje, foto Portal mladi

A posle defilea, vatromet. Cveće, boje, mirisi, muzika, možda se i neko zaljubi 🙂

GODIŠNJI ODMOR NA 7  JEZERA

Početkom XX veka, za potrebe industrije i razvoja ovog kraja vršeno  je iskopavanje šljunka. Na tim mestima, vremenom su nastale veštačke akumulacije vode – 7 belocrkvanskih jezera. Po njima Bela Crkva nosi naziv Vojvodjanska Venecija. Svako od njih nudi drugačije doživljaje i mogućnosti za kvalitetan       godičnji odmor.

 – Po uzoru na letovališta –

Gradsko jezero je jedno od četiri urbanizovanih belocrkvanskih jezera. Nećete zažaliti, ako  se odlučite da ovde provedete svoj godičnji odmor. Zašto? Ovo jezero ima lepo uređenu plažu, suncobrane, ležaljke na  iznajmljivanje. Svoje sportske potrebe možete zadovoljiti u obližnjem veslačkom i ronilačkom klubu, iznajmljivanjem pedalina, skakanjem sa obezbeđenih skakaonica ili na obližnjim sportskim terenima… Nedaleko od plaže smeštene su kategorizovane vile i apartmani (kategije od 2* do 4*). U neposrednoj blizini je i auto kamp sa 250 kamp mesta. Ko šta voli. Restoran Jezero nudi Vam mogućnost pansionske ishrane ili povremenih obroka. A noću? Kao i svako drugo letovalište? Za porodične turiste i one za mirniji odmor tu je noćni korzo uređenim i osvetljenim stazama, za adrenalin turiste  tu su splavovi i noćni klubovi, a za romantičare – noćno kupanje.

Gradsko jezero,foto TO Bela Crkva
Gradsko jezero – plaža, foto TO Bela Crkva

– Sećate se Varljivog leta ’68. , e pa nešto slično  🙂 –

Vračevgajsko jezero drugo urbano jezero je meka  kampera. Dva uređena kampa, tuševi,bungalovi, igrališta za najmlađe, uređena plaža. Ko voli kampovanje  ne tražite dalje. Posebu atrakciju jezera, čini ostrvo do koga se dolazi drvenim mostićem. A tamo, bez preterivanja, prelepa plaža, suncobrani, peškiri, letnji bar i restoran sa ribljim specijalitetima. Dođete i nema dalje, a i ne treba Vam  više.

Vracevgaksjo
Vrčevko jezero, kamp, foto kamping Oaza

–  Raj za izletnike, sportske ribolovce –

Pored Gradskog i Vrčevgajskog, urbana jezera su Šljunkara i Šaransko. Ostala tri posebno se odlikuju bogatim biljnim vrstama, ribljim fondom i ornitofaunom. Ova jezera su meta zaljubljenika u prirodu, sportskih ribolovaca i izletnika.

Šaransko jezero, foto TO Bela Crkva
Šaransko jezero, foto TO Bela Crkva

 

Ukoliko se odlučite da svoj godišnji odmor provedete u Beloj Crkvi imaćete mogućnost da posetite najstariji muzej u Vojvodini, da sa vidikovca Tri krsta posmatrate panoramu Bele Crkve, da se prošetate peščanim dinama jedine peščare u Evropi – Deliblatske peščare ili da uživate u slapovima Karaša i  brzacima Nere.

Slapovi reke Karaš
Slap reke Karaš, foto TO Bela Crkva

Kompletnu turističku ponudu opštine Bela Crkva možete videti ovde.

 

 

 

EVO ŠTA OVA NOĆ MOŽE DA URADI ZA VAS

Jeste li i Vi u onoj grupi ljudi koji  baš i ne preferiraju broj 13? Niste? Jeste? A, ako baš taj broj odluči da bude u petak? E, tu baš niste ravna linija! Kako god, ali jedan petak 13. je za Vama i eto Vas, čitate ovaj tekst. Neko će verovatno pomisliti “Tačno mi ovo čitanje dođe kao repriza pomenutog petka!”

Nasmejali ste se? Eto vidite da  i petak i 13. mogu biti zanimljivi. Iz poštovanja prema broju 13, nastojaću da Vam dokažem da  može da bude zabavan.

Iz Pariza I  sedišta Evropske Noći muzeja doneta je odluka da u subotu 21-og maja ove godine, bude održana 13-ta Noć muzeja. Ako je verovati statistici :), Srbija je treća po redu u Evropi po broju gradova I lokacija koje otvaraju svoja zdanja. Vrata će biti otvorena od 17h do 01h. Pa da vidimo delić svega toga.

KOJE SU BOJE VAŠE EMOCIJE

U Rimskom bunaru na Kalemegdanskoj tvrđavi, uz pomoć svetlosne konstrukcije Jelene Nikolić doživećete čudo. Tačnije, svetlost registruje Vaše prisustvo, pokrete, dodir I reflektuje određenu boju Vašeg trenutnog emotivnog stanja. Zanimljivo. Vredi učestvovati.

Emocije i boje
Skala boja

SA ŠEKSPIROM U KUPOVINU

Ukoliko svoju kupovinu ne obavite do pomenute subote, a zadesite se u Beogradu ili ste stanovnik prestonice, obavite to u supermarketu IDEA LONDON. Duh britanske prestonice svakoga dana očekuje Vas u svakom rafu. Te subote, pomoć u kupovini, na komičan način, pružiće Vam Šekspir i likovi iz njegovih dela. A  možda dobijete i neki popust! Umesto tragikomedije, ponudite svom novcaniku komediju.

 

PUTOVANJE SRBIJOM, ALI VIRTUELNO

Turistička Organizacija Srbije, pokušaće na zanimljiv način, da Vam prikaže prirodne i kulturno-umetničke vrednosti naše zemlje. A kasnije čeka Vas I kviz! Pretvorite virtuelno u stvarno I osvojite nagrade.

Kako to radi Turistička Organizacija Srbije

 

GDE SE PROIZVODILO PIĆE “SUBOTNJE” VEČERI

Po prvi put u Noći muzeja, biće otvoren deo nekadašnje pivare Đorđa Vajfera. Ukoliko se odlučite da posetite ovaj muzej pivarstva, biće Vam omogućen ulaz u autentičan ambijent iz XVIII veka osvetljen bakljama. I šta još? Dođite do Pančeva i saznajte sami.

Vajfert pivara
Pivara Đorđa Vajferta, foto Arhiv grada Pančeva

UPOZNAJTE  RAZNE IJUME

Zahvaljujući udruženju Aquarialife iz Beograda, imate mogućnost da posetite javni akvarijum i tropikarijum. U kompleksu akvarijuma, terarijuma, vivarijuma žive pirana iz Amazona, riba Anđeo iz Crvenog mora, vodene kornjače… Već Vam je zanimljivo? Zamislite kako je na lokaciji. Dođite, upoznajte, fotografišite.

Aqurialife
Akvarijum i tropikarijum, foto Aquarialife

DANAS GA ŠALJEMO U PENZIJU, A KADA SMO GA STVORILI

U Međuopštinskom istorijskom arhivu, šapčani če Vam ispričati priču o pečatu. Prvi pečati u Srbiji koristili su se  u doba Nemanjića. Kako su izgledali, koji lik su nosili I gde su se upotrebljavali tokom XIX I XX veka saznaćete ako se odlučite da posetite Arhiv u Šapcu.

ŠTA JE SCOPAEOLOGIA ?

Em što Vam je nepoznato, em što nemate ni ideju šta bi moglo biti, još veće iznenađenje je što niste ni znali da postoji nauka o tome. Scopaeologia je nauka o metlama. Da, baš tim. Metlama kojim čistite ili ste bar nekada saradjivali sa njom. U spomen kući Than u Bečeju, nalazi se zbirka metli iz celog sveta. Ova zbirka je lično vlasništvo porodice Berenji. Bićete iznenađeni koliko funkcija ima njeno veličanstvo metla. Dođite, čujte, učestvujte. Zabava je zagarantovana.

Spomen kuca Than
Spomen kuća Than, foto spomen kuća Than

HLEBA I IGARA

U srpskoj Atini, u okviru Francuskog Instituta biće organizovan niz edukativno-kreativnih radionica, izrada fotomontaža, prisećanje nekadašnjih dečijih igara, pre ere kompjutera. Zabava na francusko-srpski način. Budite deo cele priče.

Francuski institut
Fotomontaža, foto Francuski Institut

A, kada odlučite da napravite pauzu u pohodu na umetnost I kulturu, svratite do Riblje pijace na takozvani Urbanluk. Na uređenom platou čeka Vas obilje lepih domaćih zalogaja I lokalne kapljice, a sve to uz vojvođansku muzičku zavesu.

Nadam se da ste odlučili gde ćete provesti subotu veče.

Kakav je ukus torte Kraljice Natalije! Kako je vatra uticala na veličinu mozga? Gde je najstariji rudnik uglja u Srbiji? Rok scena u Srbiji- nekad I sad?….

Ove i ostale zanimljive izložbe i programe u celoj Srbiji možete videti ovde

Da li ste Vi  bili predhodnih godina? Kakvi su Vam utisci?

I ZEKA I ROŠTILJ

Ove godine praznici su nam se poklopili. Nekom se sviđa, dok drugima raspored slobodnih dana nije baš ispunio očekivanja. Ukoliko ste srećnik koji ne radi vikendom, eto Vama tri dana u nizu. E, pošto smo spojili, rasporedili i organizovali slobodne dane, idemo dalje.

Druga nedoumica korisnika slobodnih dana jeste : kako provesti Uskrs u krugu porodice, a opet sa druge strane ispoštovati i uranak i roštilj.

Evo šta treba da uradite. Odakle god da krenete neka Vam srce Srbije bude cilj. Tačnije Aleksandrovačka župa. Za one još preciznije, locirajte se 3km od Aleksandrovca.

Etno selo Latkovac

Etno selo nalazi se na temeljima starim preko dve stotine godina. Nekada je ovo bio zaseok porodice Knežević, dok je danas poznati turistički eko-etno centar. Sanja Knežević , vlasnica ovog kompleksa, je drugo ime za ljubav prema tradiciji, prirodi i kulturi. Otuda i Latkovac prerasta u Slatkovac.

Zelena kućica, foto ES Latkovac

5 RAZLOGA ZAŠTO DA PRAZNIKE SPOJITE BAŠ OVDE

  1. MAJ – POVRATAK PRIRODI, BEZ GUŽVE

U podnožju Kopaonika, Željina i Goča, u dolini Župe Aleksandrovačke , Latkovac je mesto koje morate posetiti. Ovo je jedinstvena prilika da praznik rada provedete u netaknutoj prirodi, uživate u šetnji, nesvakidašnjoj tišini i svežem i čistom vazduhu. A roštilj?  Nećete oskudevati.

  1. LOVE IS IN THE AIR

Malo je reći, ali Latkovac je savršeno mesto za porodično uživanje u uskršnjim praznicima. Ljubav prema tradiciji, običajima ovde živi tokom čitave godine. Treba reći, pravi je ugođaj biti gost, a istovremeno i domaćin u Latkovcu za vreme velikih duhovnih praznika. Jednostavnost, spontanost, ljubav prema sebi i drugima učiniće da se osećate kao kod kuće.

Dvorište, foto ES Latkovac

  1. SRPSKI STO

U duhu praznika, Latkovac svojim gostima nudi zdravu hranu, pripremljenu po tradicionalnim receptima. Svi specijaliteti služe se u etno restoranu, koji  je pre dve stotine godina imao je potpuno drugu namenu. U njemu je bio smešten zatvor. Danas iz Latkovca kao autentičan suvenir možete poneti domaći ajvar, pekmez, slatko. Drugim rečima, ljubav prema hrani  je ljubav koju možete poneti sa sobom.

Uskršnji ručak , foto ES Latkovac
  1. KULTURNO – UMETNIČKA POZORNICA

U okviru stoletnog dvorišta, Latkovac svojim gostima u lepšim danima tokom godine otvara letnju pozornicu. Na daskama koje život znače smenjuju se različiti umetnici – pisci, glumci, ansambli, koji svojim učešćem zatvaraju krug duhovnosti ovog mesta. Ukoliko više volite sami da zaokružite priču ljubavi ka kulturi i duhovnosti uživajte u seoskoj biblioteci sa 3000 knjiga.

Violina je na sceni, foto ES Latkovac
  1. AKO IMATE DAN VIŠE

Za sve one srećnike, koji imaju 5 slobodnih dana u nizu, Latkovac nudi mogućnost smeštaja u par restauriranih gostinjskih kuća. Najstarija od njih, nekadašnja sudnica, stara je preko dve stotine godina. Svaka soba nosi pečat duha, tradicije i etno stila. Za sve one koji žive od savremenih pomagala, na raspolaganju su internet i sat tv .

Soba , foto ES Latkovac

Koji su Vaši predlozi za predstojeće praznike ?

Prozor, foto ES Latkovac

KADA VAS PUTOKAZ POBEDI

Tog leta, vraćali smo se sa Tare. Ispostavilo se da je baš taj dan bio najtopliji dan u godini. Klima u autu? Misaona imenica. Tu negde oko Ljubovije, shvatili smo da je krajnje vreme za pauzu. Setili smo se da smo baš tu negde videli tablu za neko etno selo.

Vozili smo se, vozili. I ono malo sala što smo tada imali nestalo je. Budući da smo sa njim, salom pomenutim, dugogodišnji prijatelji, kao i da su nam flašice sa vodom odavno prazne, panika je polako počela da zauzima svoje mesto.

Konačno – tabla, ali na suprotnoj strani. Promašili smo skretanje. Znate onaj osećaj kada biste ruku u vatru stavili da skretanja nije bilo. E, pošto smo se mi već okretali na istoj toj vatri, brzo je trebalo doneti odluku.

Istina, moj saputnik je gunđao “ Kako prošli? Gde je tabla? Koja tabla? Kako sada ovde na putu da se okrećem? “. Trebala nam je još samo jedna varnica i vazdušnom linijom bismo stigli u Novi Sad.

Okrenuli smo se. Vratili se par kilometara nazad, kad gle – tabla! Malo veća od računaljke za prvi razred osnovne. Skrenusmo. Lokalni put ušuškan u kukuruze, a godina rodna. Sada se više ne možeš ni okrenuti. Samo napred. Po-mo-zi Bože!

Konačno neka čistina, parking sa desne strane, auta uredno parkirana. Parkirasmo se. Uđosmo.

ETNO SELO VRHPOLJE

NE ZOVU JE TEK TAKO  LEPOTICOM

Našli smo sto tik uz vodu. Zeleno-plava, tiha, vijugavo teče i razdvaja zelenilo Srbije i Bosne. Mir, svezina, melem za dušu. Jedna je Drina.

Obala Drine, foto S.T.Graovac

A TEK GURMANLUCI 

Posle kafe, vreme je i da se okrepimo. Uz sugestiju osoblja etno restorana, stigli su ćevapi. Ti ćevapi nisu kao svi drugi, ovi imaju neki tajni sastojak. Možda zato što nastaju baš na tom mestu, gde se mešaju vazdušne struje pomenutih država i duh ljudi koji ovde žive. Kako god, ovo nisu dobri ćevapi, ovo su mnogo dobri ćevapi. Kasnije smo saznali da nismo jedini koji su delili oduševljenje.

Mnogo dobri ćevapi, foto S.T.Graovac

VAJATI I LJUBAV PREMA VOĆU   

Za sve koji nisu promašili skretanje i nisu samo “svratili”, tačnije za one koji su ciljano došli da svoje slobodno vreme provedu na ovom mestu, biće smešteni u etno kućicama – vajatima. Svaki vajat je opemljen u eto stilu, sa ponekim detaljima neophodnim savremenim turistima. Spoj prošlosti i sadašnjosti. Iz ljubavi prema prirodi i voću, svaki vajat nosi naziv po nekoj voćkici.

Vajat Jabuka, foto S.T.Graovac

OBILJE BOJA

Vrhpolje teritorijalno ne zauzima veliki prostor, naprotiv. Međutim, velika pažnja je poklonjena planskom i skladnom uređenju prostora. Sve kućice su međusobno povezane stazicama, oivičene raznobojnim cvećem i travnatim tepihom. Cvetnim  aranžmanom je napisano ime samog sela.

Dvorište etno sela Vrhpolje, foto S.T.Graovac
Terasa etno restorana, foto S.T.Graovac

ADRENALINSKI ŠOK

Za sve ljubitelje adrenalina i avanture u Vrhpolju se svake godine, jula meseca, održava Drinska regata. Nisam bila, ali učesnici kažu: lepota, uživanje i zabava su zagarantovani.

Drinska regata, foto facebook stranica E.S.Vrhpolje

Sve što smo tog dana prošli, vredelo je. Vrhpolje je spas od urbanog načina života I svih blagodeti, koji takav život nosi sa sobom.

Drugim rečima, svratite, budite i uživajte.

A šta je bilo sa nama posle?! … Stigli smo 🙂

Jeste li Vi imali slično iskustvo ?