VRELO GRZE, EKOLOŠKI RAJ

Ovaj tekst u celosti se nalazi u časopisu Baby planeta

Onih dana kada ne znate šta ćete sa sobom, kada vam glava vri od obaveza i vrućine a telo vapi za odmorom, krenite put Paraćina. Na sedamnaestom kilometru puta Paraćin – Zaječar, na nadmorskoj visini od četiristotine metara iz vrela u podnožju južnog Kučaja nastaje reka Grza.

Tu se priroda zaigrala. Vrelo,brojne pritoke, vodopad, izvori i dva veštačka jezera Gornje i Donje. Budite sigurni, kada stignete tamo, organizam će vam doživeti šok od lepote, boja, čistog vazduha i tišine koju, istina, prekidaju zvuci lokalnih stanovnika – ptica.

pixabay
Vrelo, foto Pixabay

Kada se malo priviknete na novonastalu situaciju, krenite u šetnju markiranim stazicama. I ne zaboravite, foto-aparat ili pametni telefon s kamerom visoke rezolucije obavezan su deo opreme. Ne zbog vas, jer to što vidite, sigurna sam, vi nikada nećete zaboraviti, nego zbog drugih, kako biste ih uverili da takva lepota zaista postoji u Srbiji te da je šteta da je i oni ne vide. Kada ste već u šetnji, prošetajte i do mosta ljubavi i zakačite katanac, jer ljubavi nikad dosta.

foto
Foto giphy

I tako dok upoznajete kraj, zapamtite da je ovaj prostor stanište retkih biljnih i životinjskih vrsta. Strogo zaštićena orhideja, četiri vrste gljiva sa crvene liste Evrope, šesnaest zaštićenih vrsta gmizavaca i vodozemaca, orlovi, to su prve komšije rečnim rakovima i pastrmkama koje žive u vodi prvog stepena kvaliteta.

orhideja
Orhideja, pixabay

Vas koji umesto ribolova više volite neke ekstremnije sportove planinske stazice pozivaju u osvajanje okolnih prostora i pećine. Šetnja listopadnom i četinarskom šumom vratiće vam veru u prirodu, a vidikovci do kojih stignete podsetiće vas koliko je Srbija lepa. A kada se umorite, red je i da se okrepite. Kompletan ugođaj može biti uz pastrmku na žaru, lokalni specijalitet gržanski pasulj ili jagnjetinu ispod sača. Sloboda izbora uvek postoji.

Kažu da je ovaj kraj najbolje posetiti u proleće, kada sve buja, kada vrelo ima najveću snagu i kada je priroda u svoj svojoj lepoti. Leti, nakon velikih suša, posebno u avgustu, vrelo se povlači u svoje pukotine i čuva snagu za ostatak godine.

pastrmka
Foto pixabay

Kada god odlučili da odete tamo, nećete zažaliti, samo će boja jezera biti drugačija. Maslinastozelena, modroplava ili tirkizna sigurno će vas osvojiti i naterati da se ponovo vratite na dan ili više. Sve su šanse da ćete se odlučiti da jedan deo svog odmora provede i tamo, daleko od vreve, problema, sujete i svega onoga što vam uzima osmeh sa lica. Na mestu koje će vam vratiti osećaj sreće i duhovni  mir. Vratite se tamo gde i pripadate. Vratite se prirodi i čuvajte je za svoju i svu našu decu.

Advertisements

VAROŠ VELIKOG SRCA

Taj grad sam, što možda i nije baš pohvalno, prvi put videla tek krajem prošlog veka. Bio je to redovan godišnji praktični deo nastave na fakultetu. Stigli smo negde oko podne. Taman pred ručak. Mada, u hotelu nisu mislili tako. Sve sobe još nisu bile spremne i imali smo taman toliko vremena da malo procunjamo po centru grada ili kako se to obično kaže, dobili smo slobodno. Naravno većina je zaglavila u prvom kafiću na kafi. A ja sam imala misiju nametnutu od moje majke i morala sam da procunjam  po obližnjim kioscima. Naime, kako je nastava te godine podrazumevala višednevne obilaske mesta u Vojvodini, a moja je majka ljubitelj, istina rekreativni, igara na sreću, zadatak je bio sakupljanje istih. Iako sam se kao protivila, u dubini duše sam to radila sa zadovoljstvom. Znate, mnogo voli te srećkice i mnogo je srećna kada ih dobije. Srećkice dobije, a ne i ono na srećkici, da ne bude zabune. Elem, to je bio razlog moje šetnje, koja je potrajala. Iako je to bio radni dan, kada je očekivano za jedan grad da sve vrvi od ljudi i automobila, to u njemu nije bio slučaj. Većina prodavnica i lokalnih kiosaka nije radila. Tačnije, bila je pauza. Nešto slično kao u Grčkoj. Dvokratno radno vreme.

stara vrata
Foto, Pixabay

Evo i posle dve decenije, još uvek ne mogu da zaboravim sliku tih ulica i prvi doživljaj grada. Čudan osećaj. Kao u filmu. Široke, ponegde kaldrmisane ulice. Par stepenika do dvokrilnih drvenih vrata, sa obaveštenjem o pauzi. Kao da je vreme stalo. Mirna, vojvođanska varoš sa duhom prošlih vremena.

DOBRO DOŠLI U VRŠAC

Nakon smeštaja i okrepljenja u hotelu, svi zajedno, natenane krenuli smo kroz istoriju i ulice te varoši. Neki bi rekli grada, što on i jeste, i to slobodni kraljevski grad još od 1817. godine, ali taj prvi doživljaj, nalaže mi da mu dam status varoši. Znate ona mesta koja odišu energijom različitosti spojene u jednu celinu. E, tako vam je sa Vršcem. Multietnička sredina. U njemu su pravoslavna Saborna crkva iz osmanaestog veka, rimokatolički hram Svetog Gerharda nastalo sredinom devetnaestog veka, inače poznat po orguljama, zbog kojih je ujedno i koncerna dvorana. A odmah pored njih je i rumunska pravoslavna crkva Svetog spasa, te Crkva Svetog Teodora Vršačkog podignuta u dvadeset prvom veku.

katedrala Vrsac
Katedrala Svetog Gerharda, foto pexels

Naspram Saborne crkve nalazi se jedan od najlepših građevina u Vršcu, dvor eparhije banatske, Vladičanski dvor. Dvor s kraja osamnaestog veka bogat je ikonama, starim spisima, knjigama,… Jednom rečju institucija bogata duhovnim i kulturnim delima izuzetne vrednosti.

Spajanje kultura, običaja i načina života različitih naroda, taj poseban šmek ove vojvođanske varoši  iznedrio je velikane, Jovana Steriju Popovića i Paju Jovanovića, a u novijoj istoriji i najpoznatiji glumački osmeh Radu Đuričin.

Najpoznatije kulturne ustanove Vršca su: Muzej Konkordija sa kraja devetnaestog veka sa preko 250.000 eksponata, Apoteka na stepenicama, prva apoteka u gradu, danas sastavni deo Gradskog muzeja sa spomen-zbirkom Paje Jovanovića. A ukoliko se odlučite da vidite neki od originalnih rukopisa „Pokondirena tikva“, „Kir Janja“, „Zla žena“, te neke od eksponata iz života poznatog tvorca srpske drame Jovana Sterije Popovića, svratite do Sterijine kuće.

A OKO VRŠCA

A kada zaključite da ste sve videli, krenite u obilazak  okoline.  Za sve romantične duše tu su Vršački breg i Vršačka Kula, sa kojih se vidi savršena panorama grada.  Tokom čitave godine, a posebno u  februaru, mesecu vina i ljubavi, pravo je vreme da posetite vinske podrume najpoznatijih vinskih sela vršačkog vinogorja – Gudurice i Velikog Središta. Ne samo da ćete uživati u jednom od najstarijih evropskih vina već ćete uz lokalni tamburaški orkestar doživeti trenutke vredne sećanja.

Vršačka kula, pixabay
Vršačka kula, foto Pixabay

A za one momente, kada vam je potrebna dodatna energija i duhovni mir, kada poželite samo da osluškujete, mirujete i postojite, tu su manastiri Mesić i Malo Središte.

Leaves Plant Wine Vineyard Vineyards Winegrowing
Vinogradi, foto Pixabay

 

Znate, ovo je još samo jedan od vojvođanskih gradova sa gradskim trgom, parkom, katedralom. Ali ovo je grad kulture, umetnosti, prirode, vina, tamburaša i duha. Grad, koji će vas dobro prodrmati, koji vas neće ostaviti ravnodušnim, ja sam vam svedok. Moraćete da mi verujete ili pak idite i demantujte me.

 

STARA PLANINA KROV SRBIJE

Tekst je u celosti objaven u aktuelnom broju časopisa „Baby planeta“

Polako ulazimo u završnicu ove godine . Ulice su nam već odavno okićene, ali budimo iskreni, prava atmosfera slavlja i nekog posebnog duha, započinje upravo onda  kada na kalendaru osvane decembar. Mesec završnih računa, preispitivanja odluka, novih ideja, velikih želja i iščekivanja odmora. Mesec u kome pitanje gde ispratiti staru i započeti novu godinu polako postaje dominantno. Psihološki i finansijski. A da bismo skratili muke, udobno se smestite uzmite kaficu i krenite. Ne na put, nego u čitanje ovog teksta i rešavanje problema predstojećeg zimskog odmora.

laptop kafa

Ako želite da odmor bude u najboljem svetlu sa najlepšim osećanjima, od svih destinacija mi vam preporučujemo Balkan.  „Gde ćeš veći Balkan od ovoga na kome živimo.“, sigurno prolazi kroz glavu. Ne brinite, ovaj put popećemo se na planinu po kome je i celo poluostrvo dobilo ime, planinu Balkan, poznatiju kao Stara planina.

Stara_Planina_(Old_mountain)
Stara Planina, autor Miloš Krstić

Ukoliko krećete iz Beograda na trista tridesetom kilometru naići ćete na ovu planinu. Ukoliko ste pak u Nišu, na svega sedamdeset kilometara nalazi se oaza mira, dok ja Knježevčanima i Piroćancima Stara planina u komšiluku. Drugim rečima, ako posmatramo našu zemlju, odakle god da krećete, putovanje će vam biti kraće nego čekanje na bilo kojoj državnoj granici. Dakle, problem napornog putovanja – rešen.

Zahvaljujući prirodi i dodatnim uslugama, Stara planina je na dobrom putu da bude  jedan od najlepših srpskih turističkih centara. Iako se najviši vrh Midžor nalazi na 2.169 metara, najveći deo površine je između 1.100 i 1.900m  nadmorske visine, što uveliko utiče na prijatnu klimu i stvara idealne uslove za nesmetan boravak  male dece. Problem porodičnog odmora- rešen.

porodica na snegu1

Budući da obiluje velikim brojem  rečnih tokova, vodopada, retkih biljnih i životinjskih vrsta Stara planina je 1997. godine proglašena  jedinstvenim parkom prirode i tako bi trebalo i da ostane. Pitanje boravka u zdravoj sredini – rešeno.

Veliku turističku prednost ove planine čine padine idealne za izgradnju staza alpskog skijanja. Veliki začetnik zimskog turizma, svakako je ski-centar Stara planina, koga čine skijalište Babin zub i Jabučko ravnište. One imaju više od 13 km staza za sve vrste skijaša, od početnika, preko profesionalaca do ekstremnih sportista. Problem neadekvatne ponude – rešen.

gondola

Pored prirodnih mogućnosti, velika pažnja je posvećena uređenju i opremanju staza za skijanje, pa se tako na skijalištu Babin zub nalazi  četvorosedna žičara Konjarnik, kapaciteta 1400 skijaša na sat; ski lift Sunčana dolina, kapaciteta 1200 skijaša na sat. Prva gondola u Srbiji nalazi se na Jabučkom ravništu. Gondola sa osam sedišta lako, udobno i jednostavno prevozi skijaše iz hotela do sistema ski staza. Sa skijalištem Babin zub ovaj deo povezan je preko četvorosedne žičare Rudine i ski lifta. Problem s komforom – ne postoji.

Ukoliko i vi volite snežnu zimu, sve prognoze ove godine baš i ne idu u prilog našim željama, sem ukoliko ne odlučite da jedan deo zime provedete baš na Staroj planini. Naime, Stara planina je, u proseku, pet meseci prekrivena snegom, a ako baš verujete u Marfijev zakona i strahujete da ćete biti baksuz i osvanuti na Staroj planini bez snega, ne brinite, verovatnoća je minimalna. Ski-centar poseduje sistem za veštačko osnežavanje koji osigurava potpunu zimsku idilu. Eventualni problem nedostatka snega – rešen.

Kako je zima vreme velikih praznika, većina iste želi da provede sa porodicom. U tim slučajevima javlja se potreba za adekvatnim smeštajem, a Stara planina planina ne oskudeva u tome. U samom ski-centru idealne uslove pruža istoimeni hotel. Veći deo hotelskih usluga podređen je porodičnom odmoru, animaciji dece i kompletnom komforu. S druge strane ukoliko želite da budete deo tradicije i duha, smeštaj možete pronaći i u nekom od seoskih domaćinstava, vila ili apartmana. Čini se da smo i ovaj problem rešili.

Sto se nas tiče sve su šanse da predstojeću zimu provedemo na krovu Srbije. A  ako ste vi već isplanirali zimske čarolije na nekom drugom mestu, šetnje, branje lekovitog bilja, biciklizam, obilaske manastira, arheoloških i etno postavki  rezervišite za naredno proleće. I ukoliko nas sledeće godine potkači pakleno leto, Zavojsko jezero i Stara planina su tu da vam pruže osveženje i ugoste vas na najbolji mogući način.

Kada god da dođete, jedinstven je osećaj posmatrati Srbiju iz ove perpektive, jer ćemo je doživeti na sasvim nov način.

giphy.gif
SREĆNA VAM NOVA GODINA

UPRIRODI SE

Ovaj tekst  nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta

K’o dlanom o dlan prođe i ovo leto. I dok bi jedni rekli da i nije bilo neko, drugi bi sa sigurnošću naručili još par istih u narednim godinama. Ko bi nam svima ugodio. A  što bi nam i ugađao.

nema veze

Što se tiče godišnjih doba, priroda se lepo pobrinula za to. Kome se sviđa sviđa, kome ne, neka traži drugu planetu. Vreme je da uživamo u onom što imamo. A ove jeseni, koja nam se smeši miholjskim letom, eto prilike da zbrišemo u neki obližnji park, obalu reke ili izletište. Vođeni znakovima pored puta, mi smo odlučili da baš ovde upijemo najlepšu energiju prirode. Dobro došli na Stražilovo.

WP_20180715_16_22_43_Pro
Stražilovo, avgust 2018., foto S.T.G.

Na četvrtom kilometru od Sremskih Karlovaca, na visini od 321-og metra, smešteno je jedno od omiljenih izletišta u okviru Nacionalnog parka Fruška Gora. Zašto omiljenih? Znate onaj osećaj, kada, bez obzira koji put dolazite na isto mesto, svaki put iznova imate onaj osećaj uzbuđenja i punog srca, baš kao prvi put. Čini mi se kao dovoljan razlog za epitet omiljenog.

Dok idete putem od Sremskih Karlovaca, put k’o svaki drugi, vojvođanski. Istina nije prašnjav, ali je ravan, solidan, bez rupa i nekih većih krivina. Sa profila njive i po koja vikendica, a amfasno ponosno vojvođansko uzvišenje. I što bi Sremci rekli „odjedared“  ulazite na put u pravoj pravcatoj šumi. Ukoliko ste propustili tablu sa obaveštenjem ne brinite, ovo je znak da ste uši u Nacionali park. Ako se malo udubite u predeo oko vas, brzo ćete shvatiti zašto ovo područje punih 58 godina nosi status nacionalnog parka.

Nemojte se uplašiti ako vam idiličnu vožnju, istina na kratko taman toliko da naplati ulaznicu od cca 150 dinara po vozilu, prekine čuvar nacionalnog parka. Nakon toga kroz par minuta stižete do parkinga i obližnjeg centralnog dela izletišta. Brankov čardak i statua čuvenog romantičara pozdraviće vas i pozvati na uživanje.

WP_20180715_16_13_47_Pro
Brankov čardak, avgust 2018., foto S.T.G.

Kad god da se odlučite za posetu ovom izletištu, male su šanse da ćete omašiti miris roštilja i graju dece. Drveni stolovi i klupe dobri su saveznici za odmor i okrepljenje.

WP_20180715_16_39_32_Pro
Stražilovo, avgust 2018., foto S.T.G.

A svi koji su željni adrenalina, savet je da krenu u šetnju. Za one izdržljivije i spretnije postoje dva izazova. Prvi je šetnja do spomen groba čuvenog srpskog romantika Branka Radičevića. Posle 1400m bićete umorni taman toliko da u sopstvenoj tišini uživate u divnom pogledu na Srem i razmislite o mladom pesniku koji je izrazio želju da bude sahranjen baš na ovom mestu. Iako je umro u Beču, srpski narod mu je nakon 30 godina ispunio želju i vratio ga na Stražilovo.

WP_20180715_16_15_37_Pro
Stražilovo staza, avgust 2018., foto S.T.G.

Daleko izdržljivija i zahtevnije je staza dužine jednog kilometra koja vodi do planinarskog doma Stražilovo. Planinari, biciklisti, članovi orijentiring kluba zaslužni su „domaćini“ ovog doma i verni ljubitelji Stražilova. Možda i vi postanete deo neke ekipe.

WP_20180715_16_28_14_Pro
Putokazi, foto avgust 2018., foto S.T.G.

Svi oni, koji su pak za romantične šetnje, neka ne brinu. Stražilovo će im pružiti dovoljno pastelnih  stazica, miholjskog vazduha i čiste energije za neke nove ideje, misli ili odluke.

Na kraju, biću slobodna da vas izazovem da baš vi ove jeseni okusite talas uzbuđenja i dobre energije ovog dela Fruške Gore. Ostalo je još malo vremena do zimskih dana, zato „uprirodite se“, trebaće vam.

WP_20180715_15_13_32_Pro
„Znak pored puta“, foto S.T.G.

U POTRAZI ZA OSVEŽENJEM

Ovaj tekst nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta

Da se razumemo, nikada mi leto nije bilo omiljeno godišnje doba, ali ovih poslednjih godina posebno sam neprijateljski nastrojena prema njemu. Volim ja opuštanje na plaži, miris mora, zvuk talasa, romantičnu šetnju pored obale i sve one sinonime leta, ali jake letnje žege, da ne kažem prženja, u meni bude samo ona teška osećanja. Počela sam da maštam kako bi bilo lepo leto provesti na nekom mestu gde nema vrućina, sparine, klima uređaja… Samo čist vazduh, svežina i mala plaža. Znam, baš skromno. Mada, ako verujete u  parolu „pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“, čuda se dešavaju.  Pa, ukoliko želite  da upoznate jedno takvo čudo, pođimo zajedno?

putovanje

Na krajnjem jugoistoku Srbije, na 23.kilometru od Surdulice, smešteno je pravo čudo prirode – Vlasinsko jezero. Na nadmorskoj visini od 1210 metara, sa površinom od 16,5 kvadratnih kilometara Vlasinsko jezero je najveće i najviše veštačko akumulaciono jezero u Srbiji.

Vlasinsko jezero- wikimedia commons
VLASINSKO JEZERO, foto wikimedia commons

Već pri prvom susretu biće vam jasno, zašto se ovo područje nalazi pod zaštitom države i zašto je označeno kao prirodno dobro izuzetnih odlika. A, dok se sami ne uverite, otkriću vam razloge njegove jedinstvenosti.

PLOVEĆA OSTRVA

Znate li  da postoje tzv. ploveća ostrva? A da li znate gde se ona nalaze? Pretpostavljate, da, baš na Vlasinskom jezeru. Na mestu današnjeg jezera vekovima su se slivale i nakupljale atmosferske padavine. A u toj vodi su rasle razne biljne vrste. Voda je isparavala, biljke su se raspadale, taložile i s vremenom stvorile treset.  Kada je sredinom XX veka stvoreno jezero, nivoa vode se podigao a treset  odvalio sa dna i isplivao na površinu, stvarajući prava ostrva sa obiljem biljnih vrsta.  Promenom vodostaja jezera a pod uticajem vetra ova ostrva se slobodno kreću od jedne obale do druge i predstavljaju jedinstveni svetski fenomen. Najpoznatije i najveće tresetno ostrvo je Mobi Dik, širine 250 i dužine 400metara. Svaka sličnost sa likom iz istoimenog romana je slučajna ili namerna, ostaviću vam da sami zaključite.

Vlasinsko_jezero - wikimedia commons
PLOVEĆE OSTRVO, foto wikimedia commons

AUTENTIČNA PRIRODA

Iako je nastalo čovekovom voljom, Vlasinsko jezero ništa nije izgubilo od svoje autentične lepote.  Relativno mirna jezerska površina  svetlosive, zelene do tamnoplave boje, sa atraktivnim ostrvima Stratorija i Dugi Del,  nalazi se na istoimenoj visoravni. Nepregledni zeleni pašnjaci i livade s mnogobrojnim vrstama lekovitog bilja, savršeno se ogledaju u vodama Vlasinskog jezera. I taman kada pomislite da nema dalje, pogled vas odvede ka planinskim vrhovima Gramade, Vardenika i Čemernika. Da li vam je sada jasno zašto mislimo da je ovo mesto spas od julskih i avgustovskih vrućina?

Vlasinsko jezero-zalazak sunca - wikimeadia commons
VLASINSKO JEZERO – PANORAMA, foto wikimedia commons

ZDRAVA KLIMA

Zahvaljujući nadmorskoj visini  i specifičnom reljefu, na Vlasinskom jezeru je izuzetno svež i čist vazduh, a nazivaju ga i svojevrsnim rasadnikom crvenih krvnih zrnaca. Boravak na njemu posebno se preporučuje sportistima, anemičnim i asmatičnim bolesnicima, kao i svima kome je potreban oporavak, odmor i obnavljanje energije.

OAZA ŽIVOTA

Idealna klima glavni je razlog bogatog biljnog i životinjskog sveta. Pored pomenutog lekovitog bilja, velike površine se nalaze pod brezom, zaštitnim znakom Vlasinkog jezera. Ukoliko se uputite u ove krajeve, imaćete priliku da se uverite da postoje biljke mesožderke. Pravi relikt na ovim prostorima je Rosulja. Ne brinite, neće vas napasti, ona se hrani zglavkarima. Jezero je pak bogato ribom. Pastrmka, šaran, babuška, klen samo su neke od vrsta sa kojima ćete se sigurno sresti. Ako krenete u ovom pravcu obavezno ponesite štap za pecanje.

Čamci_na_Vlasinskom_jezeru, wikimedia commons
RIBOLOV, foto wikimeadia commons

DUHOVNOST

Predlažem vam da se sa Vlasinskog jezera zaputite u obilazak okolnih sela, imaćete priliku da posetite Manastir Svete Bogorodice u kome je boravio Sveti Sava, kao i Hram Svetog Pantelejmona, poznat po čudotvornoj vodi i brojnim isceljenjima. Spajanje prirode i duha, provereno donosi mir.

Prijatna, subplaninska klima sa kupališnom sezonom od svega dvadesetaktak dana(kraj jula/prva polovina avgusta), vožnja čamcem i obilazak tresetnih ostrva, šetnja do planinskih vidikovaca, uživanje u lokalnim gurmanlucima ili ispijanje kafe na terasi sa pogledom na jezero, samo su neke od aktivnosti koje vam preporučujem. Na vama je da donesete odluku. Samo ne zaboravite, boravak na Vlasinskom jezeru, vratiće vas ne samo prirodi, nego i sebi.

Pa, kako vam se čini ideja da osveženje pronađete baš tamo?

U POTRAZI ZA SRPSKIM MOREM

Ovaj tekst nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta.

Eto juna, eto mene u koferu. Smešno ili ne, ali je tako. Da li je to neki mehanizam u glavi, koji prosto kvrcne na samo ime gore pomenutog meseca, ili je jednostavno emotivna reakcija na prve tople dane, ne znam. Kako god, ali vreme je za miris mora, pesak i talasoterapiju.

Ako izuzmemo finansijski momenat, naći more i nije baš neka umetnost. Tradicionalno bratska Grčka, luksuzni orijent ili komšijske vode. Ali iz nekih znanih ili neznanih razloga, smeši mi se leto u Srbiji. Kako nam je Panonsko, odavno oteklo, a ne bi bilo dobro  ni prizivati ga nazad, ostaje mi da nađem neku dobru soluciju za suncobran, za one nove mišiće i kule u pesku.

Poznavajući nas, Srbin kada se zainati i more ima da iskopa. Pa skoro i da je tako. Istina, nije ništa kopao, ali je, sada već davne 1971. godine, pregradio rukavac Dunava i na 2,5km od Velikog Gradišta stvorio veštačko jezero – Srebrno jezero. Hajmo dalje, onako bez predrasuda i preuranjenih komentara, da vidimo šta ovo jezero može da nam ponudi.

srebrno-jezero-pixabay
Srebrno jezero

KRISTALNO ČISTA VODA

Voda Srebrnog jezera na svom podzemnom toku filtrira se kroz peščane naslage, što joj, bez preterivanja, daje kristalnu čistoću. Ne samo da je čista, voda je i veoma topla, naročito tokom letnjih meseci, kada je pravo i sigurno uživanje za klince.  A, u popodnevnim satima, kada pod odsjajem sunca, jezero počne da treperim svojim srebrnim sjajem, stičemo utisak da smo  našli srpsko more.

AMBIJENT LETOVALIŠTA

A, kakvo bi to more bilo, kada ne bi bilo fino uređene plaže, kajaka, jedrenja i drugih pomagala za dizanje letnjeg adrenalina. Ukoliko ste pak  više za neku kuliranje varijantu, dobra kafa, limunada i udobna stolica može se naći u nekom od brojnih kafića. Romantičari će se, sigurna sam, snaći duž šetališa uz aromaterapiju bagremove šume u zaleđu.

Srebrno jezero, Golubac,tvrdjava, Djerdap,manastir Tumane, Srbija
Plaža Srebrno jezero

OD KAMPOVANJA DO LUKSUZIRANJA

U zavisnosti od želja, navika, potreba i finansija, Srebrno jezero nudi široku lepezu smeštajnih kapaciteta. Od kampinga, preko soba u privatnim domaćinstvima, prijatnim vilama na obali jezera do luksuznog hotelskog smeštaja. Drugim rečima odmor po želji.

KUPANJE I ZA BEBE I ZA VRSNE PLIVAČE

Sastavni deo ponude Srebrnog jezera svakako je i Akva klub. Na površini od 2500m2 smešteno je pet bazena različitih dubina, među kojima su i oni za  najmlađe i najslađe turiste. Ukoliko ste novopečeni roditelji ili ste već uveliko osetili čari roditeljstva imaćete priliku da uživate sa svojim klincima.

I PECANJE I SPA TRETMAN

Svako ima svoj način da se oslobodi od stresa i svakodnevne jurnjave, upravo u tome vam može pomoći i Srebrno jezero. Pored kupanja, šetnje, sunčanja, ovde mir mogu pronaći i ljubitelji pecanja. Čista jezerska voda pravo je stanište svih vrsta slatkovodne ribe, stoga  štap u ruke i mentalna detoksikacija može da počne. Sa druge strane, ukoliko ste više za neku relax masažu i spa meditiranje, sauna i kutak sa tropskom kišom čekaju vas u hotelu.

BRODSKE AVANTURE

Svako ozbiljno letovalište u ponudi ima krstarenja i obilazak okoline brodom, pa što bi Srebrno jezero bilo drugačije. Putovanje počinje ukrcavanjem na brod u jezerskoj marini  i kreće na jednu od tri destinacije: obilazak Golubačke tvrđave, Ramske tvrđave ili ušća reke Pek. Da li ste nekada ove znamenitosti posmatrali sa reke?

Golubac,tvrdjava, Djerdap, Srbija
Krstarenje Dunavom

ZNAMENITOSTI OKOLINE

Verovatno ste imali priliku da krstarite zalivom Toroneo, da obiđete Solun ili posetite turske Čanakale! A, da li ste obišli nekadašnji rimski grad i vojni logor  Viminacium,  arheološko nalazište Lepenski Vir, manastire Tumane i Nimnik ili najveći srpski nacionalni park Đerdap? Pa, evo prilike.

Golubac,tvrdjava, Srbija
Golubac

Srebrno jezero nalazi se 110km od Beograda, 195km od Novog Sada i bez obzira da li dolazite sa krajnje severne ili južne tačke Srbije, ono je manje-više tu. Možda je baš ovo leto idealna prilika da upoznate Srbiju i iz perspektive turiste, a ne domaćina.

Kako god da odlučite „srpsko more“ će biti na svojoj lokaciji ušuškano među prirodom i istorijom kraja i čekaće vas bar kao usputna stanica ka novim destinacijama. A, da li ćete tada ostati tu ili produžiti dalje, ostaviću vama da sami otkrijete. Ja znam gde ću.

giphy

 

 

U PROLEĆNU AVANTURU PREKO STAROG SLANKAMENA

Tekst se nalazi u aktuelnom časopisu Baby planeta.

Nakon promenljive zime, koja je u poslednjim trzajima odlučila da nas počasti snežnom idilom, ipak smo sa oduševljenjem prihvatili prve sunčeve zrake i najavu proleća.  Iako možda nespremni zakoračili smo u prirodu, oslobođenog duha i sa željom za novim buđenjem. Kada smo obišli obližnje parkove i procvetale ulice, odlučili smo da krenemo i malo dalje. Ukoliko još uvek niste smislili gde bi to moglo da bude, evo prilike da krenete sa nama do Srema.

Na mestu gde se sastaju Srem, Banat i Bačka smešteno je malo selo –  Stari Slankamen. Većini  je obično prva asocijacija Banja i u pravu su. Međutim, Stari Slankamen je najstarije naselje inđijske opštine sa burnom prošlošću. Stoga ukoliko želite da posetite ovo mesto nastavite sa čitanjem  teksta. A znate li zašto? Potpuno drugačije ćete ga doživeti, garantujemo vam to.

Pa, ukoliko ste još uvek tu, krenimo u obilazak.

Prvi utisak je sam prilaz selu. Ako vam kažemo da prolazite putem podno lesnih odseka koji čuvaju tajnu ledenog doba i ako  saznate da je to jedan od tri jedinstvena geološka lokaliteta u svetu, da li je dovoljno da nastavite put dalje?

Taman kada ste pomislili da vas ne možemo iznenaditi, samo nas pratite. Iza jedne od blažih okuka pojavljuje se prizor, sličan onom kada stižete na more. Predivan pogled na naselje i Dunav koji  vas okupan suncem poziva da priđete bliže. Ali pre nego što se spustite do same obale, sigurni smo da ćete se zaustaviti i fotografisati objekat koji čini sastavni deo ove panorame – crkvu Svetog Nikole. Kamene stepenice vode vas do uzvišenja na kome se nalazi ovo duhovno zdanje sa kraja XV veka. Veliku kulturnu vrednost nosi ikonostas, nastao u XVIII veku. Loša vest je što je crkva otvorena samo za grupne posete.

Stari Slankamen
Panorama Starog Slankamena, foto Wikimedia Commons

Kada ste stigli do sela, krenite do parkinga u pravcu banjskog kompleksa, danas Specijalne bolnice „Dr Borivoje Gnjatić“.  Prvi oblici banjskog lečenja bili su još u vreme Turaka, koji su koristili blagodeti izvora slane vode Slanače. Upravo zahvaljujući ovom izvoru nastala je najstarija banja u Vojvodini. Godine 1906. podignut je hotel za potrebe smeštaja turista, koji je vremenom pretvoren  u današnju bolnicu.

Nad panoramom Starog Slankamena dominiraju  ostaci srednjovekovne tvrđave, na čijem se mestu ranije nalazio naselje iz bronzanog doba i rimsko utvrđenje Aqumincum. Kada posmatramo sa obale ove ostatke, svako od nas individualno može stvoriti sliku ovog naselja iz nekih davnih vremena.

Acumincum tvrđava Stari Slankamen
Ostaci srednjovekovne tvrđave, foto Wikimedia commons

Ako ste raspoloženi, autom možete otići i do brda Ralica u neposrednoj blizini i obići  spomenik, koji je nastao na mestu gde je  na Preobraženje 1691.godine bila je jedna od ključnih bitki između Austrijanaca i Turaka, nakon koje  su poraženi Turci i zauvek napustili ove krajeve.

Ukoliko vam vremenske prilike dozvole najlepše upoznavanje Starog Slankamena je plovidbom brodićem po Dunavu. Ne samo da ćete imati priliku da naselje vidite sa reke , nego možete otploviti i do mesta gde se Tisa uliva u Dunav i saznati da je baš na tom mestu, po predanju, tajno sahranjen čuveni hunski vojskovođa Atila Bič Božiji.

Dunav kod Starog Slankamena
Dunav, foto S.T.Graovac

A da biste sumirali sve utiske, preporuka je da se okrepite u nekom od restorana na samoj obali. Riblja čorba i dobro vino pomoćiće vam da zaokružite sliku o ovom malom sremskom mestu sa bogatom istorijskom prošlošću  i prirodnom lepotom. A, kao suvenir, pored ličnog doživljaja, možete poneti  Slankamenku, vino ovog malog sremskog sela.

 

U IŠČEKIVANJU PROLEĆA

Ovaj tekst nalazi se u aktuelnom broju časopisa Baby planeta.

Ove godine, zima nam nije podarila toliko očekivanu belinu i radosti na snegu, ali to nije razlog da ne budemo vedri i veseli i u sivim zimskim danima. Možda je baš ovo vreme idealno za posetu poznatim, ali nedovoljno doživljenim mestima Srbije.  Dok priroda ne odluči da se probudi, posetite grad u kome ima dovoljno ljubavi, energije i sadržaja za emotivno, duhovno i kulturno relaksiranje. Evo razloga zašto da kratak odmor  provedete baš u Aranđelovcu.

SRCE ŠUMADIJE

Smešten u podnožju Venčaca i Bukulje na 270 m nadmorske visine, ime Aranđelovac dobio je davne 1859. godine, kada je knez Miloš Obrenović odlučio da tako nazove staro naselje Vrbica. Kako se nalazi u centru Šumadije, odakle god da dolazite, ne brinite, lako ćete stići.

GRADSKI PARK

Sinonim Aranđelovca, svakako je gradski park, koji se prostire na površini od 22ha i spada u najpoznatije parkove u Srbiji. Veliki broj biljnih vrsta, mineralnih izvora, staza za šetnju   njegove su glavne prednosti. Posebno veliki umetnički i kulturni značaj imaju skulpture od belog kamena, izrađene u okviru međunarodnog simpozijuma „Beli venčac“, koga je UNESCO označio kao simpozijum svetskih razmera. Danas se ovaj park upoređuje sa najpoznatijim svetskim parkovima skulptura.

Staro zdanje - nekad, wikimedia commons
Staro zdanje, foto wikimedia commons

Tu se nalazi i nekadašnja najlepša građevina Aranđelovca i Srbije, međutim, no danas je to tuga većine Aranđelovčana. Staro zdanje, svojevremeni letnjikovac porodice Obrenović, danas ruinirano i tužno čeka neka lepša vremena. Nadam se da su ona na pomolu.

BUKOVIČKA BANJA

U samom gradskom parku smeštena je Bukovička banja, jedna od najpoznatijih mondenskih banja u Srbiji tokom XIX veka. Njen tvorac bio je knez Miloš Obrenović koji je voleo da uživa u lekovitim izvorima. Danas je banja poznata po lečenju i preventivi mnogih oboljenja. Međutim, daleko je poznatija po lečenju, edukaciji i rehabilitaciji dece obolele od dijabetesa, testiranju i sportskim pripremama individualnih  sportista i velikih sportskih klubova.

Park Bukovičke banje, wikimedia commons
Park Bukovičke banje, foto wikimedia commons

PANORAMA SA BUKULJE

Šetnja gradskim parkom ne mora da se završi u samom parku. Ukoliko vam vremenski uslovi dozvole, stazom iz parka možete nastaviti do planine Bukulje. Ako se odvažite na ovakav poduhvat, nećete se pokajati. Na samom vrhu planine, nalazi se osmatračnica visine 19m, koja će vam omogućiti da Aranđelovac vidite iz sasvim druge perspektive. Jer pred Vama se pruža grad  kao na dlanu, prizor vredan svakog koraka.

Arandjelovac, panorama, Bukulja
Panorama Aranđelovca, pogled sa Bukulje, foto wikimedia commons

RISOVAČA I MUZEJ

Na samom ulazu u Aranđelovac nalazi se brdo Risovača sa istoimenom pećinom. Pećina je poznata kao stanište čoveka iz ledenog doba i nekadašnje paleolitsko naselje. U impresivnim pećinskim tunelima, dužine 187,5m od kustosa ćete dobiti obilje informacija o životinjama iz ledenog doba, životu neandertalaca, a sve zaokruženo vernim replikama pećinskog medveda, lava i lovačke porodice, smeštenih duž pećinskih kanala. O značaju pećine govori i činjenica da je proglašena kulturinm dobrom i spomenikom prirode I kategorije. Pećina je moderno uređena i opremljena za posete. Zatvorena je samo 1 – og januara. Stoga, ne brinite, slobodno je možete obići u zimskim mesecima.  Iako smešten u gradu, Nardoni muzej sa Risovačom čini jedinstvenu celinu. Korisno je odvojiti vreme za njegov obilazak, budući da na veoma zanimljiv način prikazuje informacije o ledenom dobu, kako su izgledale fizure u kamenom dobu, koja je najstarija razglednica Aranđelovca i još mnogo toga, ali neću baš sve da vam otkrijem.

Pecina_Risovaca, wikimedia commons
Pećina Risovača, foto wikimedia commons

U SUSRET SRETENJU

U neposrednoj blizini Aranđelovca, smešteno je, za Srbiju istorijsko mesto  – selo Orašac. Na Sretenje, 15-og februara 1804. godine u tom selu doneta je odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka čiji je vožd bio Karađorđe Petroviće. Ovaj događaj je bio presudan u borbi srpskog naroda i formiranju države Srbije. Ukoliko se odlučite da upoznate Srbiju, krenite odavde. Istorijske činjenice i spomen kompleks crkva Vaznesenja Gospodnjeg, Spomen škola, Marićevića jaruga, Muzej i spomenik Karađorđu odgovoriće vam na pitanje zašto ovaj događaj slavimo kao Dan državnosti.

Orašac,_Narodna_spomen_škola, wikimedia commons
Spomen kompleks u Orašcu, foto wikimedia commons

RELAX

Pored duhovnog, Aranđelovac vam može pružiti i fizički relax. Wellness paketi su deo redovne ponude aranđelovačkih luksuznih hotelskih kompleksa i privatnih vila.

Veoma često prolazimo kroz mesta u Srbiji, smatrajući ih, iz nama nekih razloga, manje zanimljivim i nedovoljno atraktivnim. Još češće nismo u pravu. Stoga, u tmurnim zimskim danima, neka vam jedna od zanimacija bude istraživanje i prikupljanje informacija, a kada uslovi dozvole, krenite u upoznavanje destinacija u Srbiji. Za početak, neka to bude Aranđelovac.

 

SA PRIRODOM U NAJLJUĐU NOĆ – DIVČIBARE

Ovaj tekst objavljen je u celosti u časopisu Baby planeta br.46

Vreme neumitno prolazi, pa tako od paklenih vrućina i jednog od najtoplijih leta u istoriji, preko divnih dana miholjskog leta koji oporavljaju i duh i telo, stigli smo ni manje ni više do najluđe noći. Iako vam još možda zvuči daleko, decembar je stigao. Po prirodi užurban, mesec završnih računa, svođenja obaveza i sumiranja utisaka je pred nama. U tom završnom trku, dok pravite pauzu između dva izveštaja, dva bebi obroka ili kućnih obaveza, onako uz kafu, opustite se i otplovite do Divčibara.

Na svega 38km jugoistočno od Valjeva smeštene su Divčibare, planinsko-turističko mesto na planini Maljen. Gde god da živite u Srbiji, neće vam biti potrebno više od 4 sata lagane vožnje do ove destinacije. U svakom slučaju, manje vremena i kilometara u odnosu na bilo koju inostranu metropolu. Lokalpatriotizam ili ne, prosudite sami.

Maljen_-_Divčibare_-_zapadna_Srbija_-_vrh_Paljevine_-_Pogled_ka_Tometinom_polju_1
Pogled na Divčibare

Kako smo mislima već tamo, evo i razloga zašto Divčibare.

VAZDUŠNA BANJA I POZITIVNA ENERGIJA

Divčibare su deo niza valjevskih planina, a najviši je Crnim vrh:  1095m. Kako pripadaju grupi nižih planina, na njima odmor mogu naći sve starosne kategorije, od beba do starijih osoba. Zahvaljujući mediteranskim vazdušnim strujanjima sa juga i vazdušnim masama sa Karpata, Divčibare predstavljaju vazdušnu banju i klimatsko lečilište, što je i zvanično proglašeno 1963. godine. Do današnjih dana, Divčibare su se pokazale idelanim mestom za lečenje bronhijalne astme, hroničnog bronhitisa, stanja nakon upale pluća….  A, ako ovome dodamo i činjenicu da dolaskom na Divčibare, birate ulaganje u vaš imunitet i obnovu energije za novu godinu, ima li boljeg razloga da novu godinu dočekate tamo.

SA PRIRODOM U NAJLUĐU NOĆ

Gde god da se smestite na Divčibarama, u privatnom smeštaju, planinskim vilama ili hotelima, u najluđu noć uplovićete u neurbanizovanoj, nekomercijalizovanoj prirodnoj sredini. Gužve na trgovima, zadimljenim salama i bučnim restoranima, zamenite vatrometom iznad  borovih šuma, snegom prekrivenim livadama i scenom nalik onoj u crtaću Maša i meda. Ako niste gledali tu epizodu, učinite to pre nego donesete odluku kuda za najluđu noć.

pexels-photo-273879

JUTRO POSLE

Zamislite da posle burne novogodišnje noći izađete u šetnju po svežem, čistom vazduhu, bez mirisa petardi i alkohola u vazduhu. Dopada vam se?

nova godina

Divčibare su jedna od planina koja ima najlepše vidikovce. Ukoliko vam vremenski uslovi dozvole, zaputite se nekim od najlepših pešačkih staza ka Golupcu, Paljbi, Ljutom kršu ili Kraljevom stolu. Imaćete drugačiji pogled na Srbiju, što je dobra uvertira za novu godinu.

NOVOGODIŠNJE RAZBUĐIVANJE

Ako ste po prirodi aktivan tip, nema lepšeg razbuđivanja od skijanja ili zimskih sportova. Na Divčibarama postoje nekoliko skijaških staza namenjenih profesionalcima, rekreativcima i deci. Crni vrh je najpoznatija staza namenjena iskusnijim skijašima. Dužinom od 800m i ski liftom kapaciteta 700 skijaša na sat, zadovoljava i zahtevnije skijaše. Za rekreativce i decu namenjene su tri manje staze dužine do 300m sa dečijim ski liftovima. Drugim rečima, kvalitetno adrenalinsko razbuđivanje.

caj

Kada se probudite na ovoj lepotici, uz miris čaja sa cimetom ili rumom, belinom koja kuca na prozor i onim prazničnim raspoloženjem, bićete zahvalni što ste baš tu oblikovali neke nove želje i ciljeve.

Želim vam dobru energiju u najluđoj noći, kao uvod u još bolju novu godinu.

OD GRADA MARIJE TEREZIJE DO SUBOTICE

Ovaj tekst objavljen je u celosti u časopisu Baby planeta br. 45

Za Suboticu, smeštenu  na krajnjem severu ove naše male zemlje, slobodno se može reći da je kraljica među gradovima. Na istom mestu prvi put se zvanično javlja krajem XIV veka i to pod imenom Szabatka, jednim od 200 imena kojim su je oslovljavali razni osvajači. Budući da je bila na mestu gde se dodiruju dve potpuno različite kulture, turska i mađarska, sputavana je u svom razvoju. Kada se 1779. godine okitila titulom slobodnog kraljevskog grada, počinje njeno buđenje. Posle Prvog svetskog rata, ulazi u sastav Kraljevine SHS kao Subotica i pod tim imenom znamo je i danas.

Rajhlova palata
Rajhlova palata, primer secesije

GRAD UMETNIČKOG PRAVCA

Krajem XIX i početkom XX veka u Evropi se razvija umetnički pravac art nuvo, liberti,  jugendštil, u našim krajevima poznatiji kao secesija. Inspirisan prirodnim oblicima,  neobičnim krivuljama, nesvakidašnjom kombinacijom boja arhitekture, razvija se potpuno novi pravac. Ako ne znate kako izgleda secesija, prošetajte ulicama Subotice. Najpoznatiji spomenici secesije ujedno su i turistički najatraktivniji objekti.

Impozantan objekat koji dominira glavnim gradskim trgom, Gradska kuća osnovni je simbol Subotice. Ukoliko uđete unutra velika je verovatnoća da ćete naleteti na neku svadbu, koncert ili sednicu u  Velikoj većnici. A ako se odvažite i popnete do visine od 45m, imaćete priliku da sa poznatog vidikovca uživate u panorami grada.

Gradska kuća i katedrala - noću
Gradska kuća i katedrala noću

Nogu pred nogu, jer jedino tako možete uživati u lepoti ovog grada, duž korzoa, odnosno glavne šetališne zone, stižemo do parka i istoimenog objekta – Rajhlove Palate. Godine 1902. Ferenc Rajhl podigao je  objekat nesvakidašnjih ukrasa, boja i materijala, objekat u kome je živeo i radio. Inspirisan tradicijom i običajima iz Mađarske, prirodom i ljubavlju, palata je ukrašena motivima cveća, srca, koloritnim krovovima. U ovom tipičnom primerku secesije, danas je  Savremena galerije Subotice.

Na Trgu sinagoge, od 1903. godine nalazi se kuća dr Mikloša Demetre, primer bečke secesije. Punih šezdeset godina, palata je bila štamparija, sve do 2008., kada je renovirana i pretvorena u Gradski muzej.

Sinagoga 2
Sinagoga

Nasuprot muzeja nalazi se čuvena subotička sinagoga. Ovo je jedina sinagoga u Evropi koja ima elemente mađarske secesije. Motivi paunovog pera, ruža, ljiljana, lala, nalaze se u kompletnoj arhitekturi ovog objekta, a na zidovima i krovu upotpunjeni su elementima Žolnai keramike. Sinagoga visoka 40m dominira tim delom grada. Danas ona nema versku funkciju, polako se renovira i otvorena je za turističke posete.

GRAD MULTIKULTURALNOSTI

Mešanje različitih naroda i njihovih kultura, ostavilo je dubok trag na duhovnost grada. Na relativnom malom prostoru smeštene su pravoslavna crkva, katedrala, franjevačka crkva i secesionistička sinagoga.

Pravoslavna crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg sa početka XVIII veka današnji barokni izgled dobila je početkom XX veka. Katedrala Svete Tereze Avilske, zaštitince grada, danas je poznata kao Velika crkva. Katedrala datira sa kraja XVIII veka. Godine 1974. papa joj daje titulu manje bazilike. Franjevačka crkva Svetog Mihovila, podignuta je na temeljima srednjovekovnog utvrđenja. Pored crkve, danas postoji i samostan.

franjevačka crkva Subotica
Franjevačka crkva Svetog Mihovila

GRAD DOBROG ZALOGAJA I JOŠ BOLJE KAPLJICE

Nakon lagane šetnje, moraćete malo da predahnete i da se okrepite. Ukoliko ste  gurman, nećete ostati zakinuti u ovom gradu. Na srpske gurmanluke, mađarske začinjene specijalitete, dalmatinsku kuhinju i bunjevačke zalogaje nećete ostati ravnodušni. Ako ste više za kompletan ambijent, dodatnu energiju možete pronaći na nekom od salaša i vinarija u obližnjoj okolini grada.

GRAD OPUŠTANJA

Subotica ne samo da raspolaže raznovrsnih i kvalitetnim smeštajem, već prati i savremene trendove. Kroz obilje različitih relax i wellness usluga, gotovo svi smeštajni objekti, veliku pažnju posvećuju oporavku od svakodnevnog stresnog načina života i savremenih bolesti. Ako baš niste za ovu vrstu opuštanja, na svega osam do dvanaest kilometara od Subotice nalaze se prave oaze prirode. Palićko i Ludaško jezero, staze za opuštanje, šetnju, uživanje u prirodi, poseta zoo vrtu ili posmatranje ptica, upoznavanje okoline biciklom, samo su neki od sadržaja koje ovi lokaliteti mogu da ponude.

Kada odlučite da dođete u Suboticu, nemojte da to bude u proputovanju za Mađarsku. Neka vam Subotica bude krajnja destinacija. Dođite baš sada, ove jeseni, kada se boje prirode i boje zdanja spoje u jedno.  Izdvojte vreme, odsedite na klupi u nekom od parkova, osetite duh ovog mesta i budite strpljivi. Veoma brzo Subotica će vam se odužiti na svoj način. Vratiće vam  mir, snagu i preko potrebnu energiju. I, znate šta će vam ostaviti u amanet? Želju i volju da joj se ponovo vratite. Sigurna sam u to.